Poziv na protest „Uvek pištaljka, nikad više puška!“

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) vas poziva na protestno zviždanje protiv državne podrške ratnim zločincima, huškanja na nove ratove i represije nad aktivistima za ljudska prava u četvrtak (1. novembra) u 18 časova na platou između zgrade Predsedništva Srbije i Starog dvora (ulica Kralja Milana).

Povod za protest jeste kontinuirana kampanja promocije ratnih zločinaca i najave novih ratova, koja je oživela publikovanjem knjiga Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića od strane Ministarstva odbrane. Takođe, ratni zločinac Veselin Šljivančanin nas poziva sa naslovnih strana i sa TV ekrana u rat dok u istom danu mirovni aktivisti bivaju osuđeni zato što su izrazili protest zviždajući protiv osuđenog ratnog zločinca. Zbog toga, naš izbor je uvek pištaljka, nikad više puška.

Nakon protestnog zviždanja, predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava i drugih organizacija obratiće se medijima. Vaša pištaljka vas čeka u četvrtak, zato dođite da zviždimo zajedno i da glasno kažemo “Uvek pištaljka, nikad više puška!”.   

 prosleđeno obaveštenje od Fonda za humanitarno pravo

Advertisements

Koliko vredi život u Srbiji?

Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ ispred Vlade Srbije održala je protest pod nazivom „Koliko vredi život u Srbiji“. Protest je zasnovan na smrti dvojice radnika koji se dogodio na gradilištu „Beograda na vodi“. Takođe, aktivisti inicijative napominju da je u 2018. godini preminulo 29 radnika širom naše zemlje. Protest je održan 14. septembra 2018. godine.

Postavlja se pitanje zašto prenošenje informacije kasni? Čekala sam odgovor od nadležnih koji do dan danas nije usledio.

Ko je bio nadležan da organizuje protest? Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ ili reprezentativni sindikat Republike Srbije?

Inicijativa organizuje protest a izjave daje sindikat građevinarstva…. zar nije trebalo obrnuto, da protest organizuju sindikati a inicijativa svojim izjavama i predstavnicima da ih podrži u tome?

Pitam se, koja je svrha reprezentativnog sindikata koji učestvuje u zaključenju kolektivnog ugovora a ne traži u ovom trenutku njegovu izmenu ili primenu kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, kako bi se u buduće obezbedila zaštita radnika na radu?

Ovlašćeno lice za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo na 40 plaćenih časova rada mesečno (ako sindikat ima najmanje 200 članova). Zašto nije makar jedan dan od 8 sati plaćenih časova uložen za zaštitu i bezbednost radnika na radu? Možda zato što dosta radnika radi na „crno“ i ne plaća članarinu sindikatu, samim tim sindikat ne oseća potrebu za organizovanjem protesta poginulih radnika.

Sindikat je nastao iz ove situacije, situacije kada imamo radnike koji rade na crno. U prošlosti, sindikat se borio za radnička prava, za ograničenje radnog vremena, jednaku zaradu bez diskriminacije pola, suzbijanje rada na „crno“, zaštitu i bezbednost zdravlja na radu… da li su zaboravili naši sindikati osnovna načela delovanja samog sindikata? Očigledno jesu, kad posle 20-tak dana od održanog protesta nisu preduzeli nikakve mere koje ću doprineti da se radnicima pruže zdravi i bezbedni uslovi rada.

U oktobru prve tužbe zbog bolesti izazvanih bombardovanjem

U nastavku teksta prenosim članak Politike u nadi da ćemo od oktobra detaljnije imati informacije povodom napisanih tužbi i narednih koraka koji ću biti preduzete kako bi građani Republike Srbije ostvarili svoje pravo posle toliko godina zaborava.

IMG-20180819-WA0010

Profesor prava dr Sreto Nogo, predsednik Udruženja građana „Osiromašeni uranijum”, jedan je od prvih pokretača inicijative da se tuže zemlje članice NATO-a i da naši građani dobiju odštete.

Da li Udruženje već radi na konkretnim slučajevima i kada će biti podnete prve tužbe?

Očekujem da prve tužbe budu napisane u oktobru. Među njima je slučaj jedne Kragujevčanke, koja je živela pored fabrike „Zastava” i obolela je od karcinoma mutacije gena posle bombardovanja fabrike. Profesori nuklearne medicine su mi potvrdili da postoji takav karcinom, koji upravo nastaje usled dejstva osiromašenog uranijuma. Njen zdravstveni karton je pre toga bio besprekoran. Vrlo brzo je umrla, a nama se javio njen suprug s kompletnom dokumentacijom.

Tražimo roditelje devojke koja je umrla od karcinoma odmah posle odbrane svoje doktorske disertacije o posledicama bombardovanja Kragujevca.

Koliko vam se građana do sada obratilo i iz kojih gradova?

Do sada se Udruženju javilo oko stotinu ljudi, najviše s juga Srbije – iz Vranja, Niša, Bujanovca, Preševa, Surdulice… Apelujem da nam se jave građani Pančeva, s medicinskom dokumentacijom o malignim bolestima. Nije reč samo o osiromašenom uranijumu, nego o svim onim otrovima koji su nastali agresijom NATO-a. Bombardovanjem fabrika u Pančevu – „Petrohemije”, „Azotare”, Rafinerije, emitovane su materije koje su i mnogo štetnije od osiromašenog uranijuma.

Kako ćete dokazati uzročno-posledičnu vezu između bombardovanja i nastanka bolesti?

To će dokazivati lekari, a Udruženje će organizovati pravnički deo posla. Sarađujemo s Advokatskom komorom Srbije, ali i s advokatima iz zemalja čiji će državnici i piloti biti tuženi, budući da naši advokati ne mogu zastupati u stranim državama, kao što se ni strani advokati ne mogu pojaviti pred našim sudovima. Imamo kontakte s advokatima iz Nemačke, Italije, Francuske, Engleske i poslali smo dopis advokatima u Čikagu, gde ima puno naših ljudi. Računamo i na pomoć naše dijaspore u ovoj akciji. Međutim, računam i na podršku građana tih zemalja. Jedan nemački major, koji je odbio da učestvuje u bombardovanju Jugoslavije, zbog čega je bio odmah suspendovan i poslat u penziju, govorio je na našoj konferenciji u Nišu i molio nas da bude prvi koji će svedočiti u našu korist. Italijani su nam dali presude kojima je dosuđena odšteta njihovim vojnicima.

Na međunarodnom simpozijumu u Nišu, koji ste organizovali u junu ove godine, upravo o delovanju osiromašenog uranijuma, dobili ste značajnu podršku iz Italije.

Na konferenciji u Nišu bilo je 35 učesnika iz inostranstva koji su nas ohrabrili da tužimo države članice NATO-a. Italija je obeštetila 22 svoja vojnika, koji su boravili na Kosovu u vreme agresije NATO-a na SRJ. Oni su po povratku u Italiju oboleli od karcinoma i tužili svoju državu. Italijanski lekari su dokazali da su oboleli zbog dejstva osiromašenog uranijuma. Prevodimo materijale koje su nam dali Italijani. Oni su rekli da će nam čitav njihov advokatski tim i lekari biti besplatno na raspolaganju dok se ne pokrene inicijativa.

Konferenciji je prisustvovao i italijanski vojni pilot koji je pribavio dokaze iz Pentagona.

Bivši italijanski vojni pilot Dominiko Leđero godinama se bori da dokaže istinu o posledicama osiromašenog uranijuma po zdravlje vojnika u svetskim misijama, i to još od 1987. godine, pre bombardovanja Jugoslavije. On je istakao da je povezanost osiromašenog uranijuma i kancerogenih oboljenja već dokazana u Italiji. Vođeno je više od 80 sudskih postupaka protiv Ministarstva odbrane Italije i svi ti procesi su dobijeni. Leđero je u Nišu prikazao video-snimak iz Pentagona, na kome se jasno ukazuje na štetan uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje. Oboleli italijanski vojnici, kao i članovi porodica vojnika koji su preminuli dobili su velike odštete.

Da li i u drugim zemljama ima takvih sporova koje su pokrenuli vojnici?

Tri vojnika Velike Britanije su takođe pokrenula spor i na prvom stepenu su dobili. Oni su samo utovarivali municiju s osiromašenim uranijumom i oboleli. Očekujem da dobiju i drugostepenu presudu i imamo neka obećanja da ćemo i te engleske presude dobiti.

Kolike odštete bi mogli da dobiju naši građani?

Mi nećemo tražili velike odštete. Bićemo zadovoljni i ako tuženi pristanu na troškove lečenja naših građana. Jer, za pojedine karcinome na mesečnom nivou treba izdvojiti po 20.000 do 30.000 evra za lečenje. To u Srbiji nije moguće. Ako tužena država pristane da leči obolelog, mi od svih drugih zahteva odustajemo.

Možete li da pojasnite pravni mehanizam za podnošenje tužbi?

U pravu nema mnogo emocija. NATO je prouzrokovao štetu i mi tu štetu hoćemo da nadoknadimo. Tražićemo nadoknadu materijalne i nematerijalne štete za sve ljude obolele od malignih bolesti. Više se ne postavlja pitanje da li imamo pravo na to, jer imamo, već se samo postavlja pitanje hoćemo li imati dovoljno mudrosti i umeća da to sprovedemo do kraja. Imamo značajnu pomoć i podršku Advokatske komore Srbije. Pet advokata iz Beograda i Niša zaduženo je za po jednu od prvih pet država u kojima ćemo podneti tužbe. Na primer, advokat Srđan Aleksić iz Niša zadužen je za Italiju, advokat Miljkan Karličić iz Beograda za Veliku Britaniju, a predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac za SAD.

Da li ćete tužiti države članice NATO-a ili konkretne ljude?

Nacrte prvih tužbi imaćemo početkom oktobra. Naši advokati će nacrte tužbi s dokazima dostaviti kolegama advokatima u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Intenzivno razgovaramo s pravnicima iz ovih zemalja. Njihovi advokati će dobijati punomoćja od naših građana koje će zastupati. Na primer, advokat Džon Smit dobiće punomoć od građanina Srbije, na primer Marka Markovića, protiv konkretnog američkog pilota i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Odlučili smo se da podnesemo tužbe pred nacionalnim sudovima tih zemalja, jer smatramo da naši građani imaju ista prava kao i građani drugih zemalja Evrope. Zašto bi naš građanin bio manje bitan nego građanin Italije ili Britanije? Ovde nema nikakve političke igre, već je ovo humanitarna akcija koju sprovodimo s ciljem da se zaštite ljudi oboleli od karcinoma. Nadoknada štete je normalna stvar u svim civilizovanim zemljama. Obratićemo se i Evropskom sudu za ljudska prava.

Kako ćete obezbediti sredstva za skupe sudske postupke?

Objavićemo ovih dana jedan proglas u kome ćemo zamoliti sve građane dobre volje da pomognu donacijama ili sponzorstvom da bismo mogli da platimo podnošenje tužbi. Naši građani, koji će biti podnosioci tužbi, neće platiti ništa. Troškove će snositi Udruženje, a svaki donator će svakog trenutka imati pravo da zna kako se koristi novac.

Da li će vam država Srbija finansijski pomoći?

To zavisi od države. Mislim da bi bila velika stvar da država pomogne. Međutim, želim da država ostane po strani i da se ne meša, jer smo mi izgubili mnoge sporove u kojima je država učestvovala, i pred nacionalnim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava. Setimo se samo da je naš sud u Beogradu posle bombardovanja osudio čelnike NATO-a u odsustvu i da je ta presuda stavljena van snage. Došla je posle neka vlast i abolirala sve te ljude, tako da su Solana i ostali osuđeni mogli slobodno da dođu u Srbiju i da nam drže predavanja.

Očekujete li pomoć od vojske i državnih institucija u prikupljanju dokaza?

Vojska može mnogo da nam pomogne u prikupljanju dokaza. Potrebna nam je dokumentacija na osnovu koje ćemo moći da tvrdimo da je taj i taj francuski pilot bombardovao Surdulicu, a britanski pilot izručio bombe na Vranje. Tako ćemo moći da tužimo tog pilota i ministra odbrane te zemlje, ili predsednika vlade, jer ovde će najveći pravni izazov biti da zasnujemo mesnu nadležnost konkretnih sudova u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i SAD.

To znači da što konkretnije dokaze budete imali to je veća verovatnoća da ćete moći da tužite konkretne ljude, pa i čelnike NATO-a?

Ako dobijem podatak da je, na primer, nemački pilot bombardovao Kragujevac, onda tužim tog pilota i nemačkog ministra odbrane, a mogu da tužim i samo ministra, ali s njim i predsednika vlade Gerharda Šredera.

Hoće li se izvući Medlin Olbrajt i Bil Klinton?

Bil Klinton teško. Tužićemo i američke pilote i Klintona.

Kakvu saradnju imate s našim lekarima i bolnicama?

Veoma je značajna pomoć medicinskih ustanova u prikupljanju dokumentacije i dokaza. Lekari kažu da se tačno zna koji su karcinomi povezani s bombardovanjem. Razlaganje osiromašenog uranijuma u prirodi traje dve hiljade godina. Devet ljudi koji su učestvovali na raščišćavanju ruševina u selima kod Vranja su umrli. Pre desetak dana od karcinoma je preminuo direktor bolnice u Vranju. Svakog dana jedno dete u Srbiji oboli od neke maligne bolesti. To je zvanično saopštenje Ministarstva zdravlja. Podatke je prošle godine izneo ministar Zlatibor Lončar. Posle te njegove izjave osnovao sam ovo udruženje. Procenjuje se da će oko 750.000 ljudi na Kosovu i Metohiji oboleti od karcinoma. To je Pandorina kutija koja će se morati kad-tad otvoriti. Mi smo sad ovu našu kutiju otvorili. Sledeća je kutija u Republici Srpskoj.

Ko može biti član Udruženja građana „Osiromašeni uranijum”?

Svako ko misli da može da doprinese je dobrodošao. Mi ne skupljamo bilo kakve političke ni društvene poene. Naš je osnovni zadatak zaštita nesrećnih ljudi koji su oboleli od karcinoma. Zato pozivam građane da nam dostave medicinsku dokumentaciju jer mi ne možemo pisati tužbe ako nemamo materijal iz koga se vidi da je neko oboleo od karcinoma kao posledica bombardovanja.

Šta biste poručili našim građanima koji imaju pravo na odštetu?

U ovom trenutku je najvažnije da se ljudi oboleli od karcinoma, ili članovi njihovih porodica, nama jave i da nam dostave medicinsku dokumentaciju. Mogu da se jave u Advokatsku komoru Srbije ili na mejl udruzenjegradjanaosiromaseniuranijum@gmail.com.

Članak preduzet sa sajta: http://www.politika.rs/sr/clanak/409085/Hronika/U-oktobru-prve-tuzbe-zbog-bolesti-izazvanih-bombardovanjem   19.08.2018.g

Fotografisanje kao opsesija

Vreme leta i godišnjih odmora pred nama je… kako ga provodite?

Za mene sastavni deo letovanja čini čitanje dnevnih novina na obali mora. S jedne strane dnevne novine predstavljaju državu u kojoj boravite na letovanju njeno uređenje vlasti, probleme sa kojima se suočava i mehanizme za njihovo rešavanje. S druge strane kada ostavite čitanje novina vi  pogledate u prizor koji vas okružuje a to je plavetnilo mora i njegovo prostranstvo. Posmatrajući more imate osećaj potpune slobode i bezbrižnosti, osećaj da za svaki problem ima rešenje… da će se sve dobro završiti, da će Kosovo pripadati Srbiji, da ću vaši životi biti srećniji posle povratka sa letovanja, jer letovanje služi da se odmorimo i uživamo  u beskrajnom plavetnilu mora.

U nastavku članka nalazi se tekst objavljen u novinama DAN

Fotografisanje kao opsesija

Draži nam je komentar neke osobe koja piše da smo lijepi nego prisustvo osobe koja se nalazi pored nas. Više imamo lajkova na fotografijama nego izgovorenih rečenica razmijenjenih s ljudima s kojima živimo

Francuski hemičar Žozef Nisefor Nijeps napravio je prvu fotografiju 1826. godine. Prvi eksperiment s fotografijom u boji izveo je francuski muzičar Luj Dik Dorot 1868. godine. Njegov postupak pravljenja fotografije bio je komplikovan tako da braća Ogist i Luj Limijer 1904. godine uspijevaju da pojednostave postupak fotografisanja koji je tek 1930. godine doživio širu primjenu fotografije u boji. Proizvođači fotografija bili su njemački „Agfa” i američki „Kodak”.
Od prve fotografije do danas prošlo je 190 godina. Kako izgleda današnja fotografija? Koliko danas ima proizvođača? Živimo u svijetu tehnologije. Imamo veliki izbor mogućnosti da napravimo fotografiju. Možemo fotografisati telefonom, fotoaparatom, tabletom, laptopom…
Šta bi trebalo da predstavi jedna fotografija?
Fotografija treba da predstavi trenutak koji sjećanje može da izbriše. Fotografije su naše uspomene. Naša prošlost. Fotografije ostaju, a ljudi ne. Fotografijom pokazujemo djeci ko su bili njihovi preci.
Sjećam se, kada sam bila mala i s roditeljima ljetovala na moru, da smo imali tradiciju da kada se vratimo s odmora u porodični album stavimo našu zajedničku fotografiju. Jednu fotografiju zamijenio je fotoaparat sa 36 fotografija. Jedan fotoaparat sa 36 fotografija zamijenio je digitalni fotoaparat. Digitalni fotoaparat zamijenio je mobilni telefon. Sa koliko se fotografija vraćate sa godišnjeg odmora? Da li je vaš porodični album zamijenjen elektronskim albumom koji vidi čitav svijet ako vam je profil otključan na društvenoj mreži?
Nekada si prvo vidio prizor, zastao i divio mu se, poželio si da ti taj predivan pogled ostane u sjećanju što duže i onda si želio da taj trenutak zabilježiš kroz fotografiju.
Danas fotografišeš, obrišeš, fotografišeš, (opet obrišeš jer nije dobar ugao), fotografija prođe kroz razne filtere dovedeš je do savršenstva i izbaciš na društvenu mrežu pa tek onda pogledaš u prizor i uživaš u njemu.
Sjedim u kafiću na obali mora, ispijam polako kafu i prelistavam novine čekajući prijatelje. Pogled mi privlači plavetnilo mora i sunčevi zraci koji se preslikavaju na njemu. Ostavljam novine po strani, ispijam još jedan gutalj kafe i divim se prizoru koji me okružuje. Vidim s moje lijeve strane djevojku sa selfi štapom kako pokušava da se fotografiše. Nespretna je. Iz daljine se približava mladić. Prolazi pored djevojke i zastaje zato što mu je nešto rekla. Uzima njen telefon i fotografiše je. Ubrzo su jedno pored drugog. Na njihovim licima se osmijeh pojavljuje. Pomislim, kako će biti lijepa ova ljubavna priča. More, dva stranca i slučajni susret. Ali u narednom trenutku on opet uzima telefon i fotografiše je. Očigledno joj se nije svidjela prvobitna fotografija. Opet joj daje telefon. Ona paralelno gleda u telefon i u njega. Da li sada njena fotografija prolazi kroz filtere? Zašto ona ne vidi svoju ljepotu koju vidi mladić? Rukuju se. Vjetar je dunuo i prenio mi dio njihovog razgovora. Dečko je zasmijava a ona gleda u telefon. Ko će pobijediti: dečko ili telefon? Pobijedio je telefon. Djevojka nije ni primijetila da je dečko otišao.
Prijatelji su stigli. Kako je prelijep pogled. Hajde da se fotografišemo, govore. Nasmijem se i trep… selfi je gotov. Okačen,čekiran i tagovan.
Otuđili smo se jedni od drugih. Umjesto da nas zbliži, tehnologija nas polako ali sigurno razdvaja. Opsjednuti smo fotografisanjem i ne primjećujemo ljude oko sebe. Sređujemo fotografije i na njima izgledamo savršeno, ali ne i pred ogledalom. Draži nam je komentar neke osobe koja piše da smo lijepi nego prisustvo osobe koja se nalazi pored nas. Više imamo lajkova na fotografijama nego izgovorenih rečenica razmijenjenih s ljudima s kojima živimo.
Vi upravljate fotoaparatom a ne on vama, ne zaboravite…

Protest na Slaviji – naselje Stepa Stepanović zove!

unnamed

Sutra u subotu (14.7.) u 12h, građani i građanke naselja Stepa Stepanović organizuju PROTEST sa blokadom saobraćaja na TRGU SLAVIJA u Beogradu.

PRIDRUŽIMO IM SE!

Zahtevi grupe Naselje Stepa Stepanovic su:

1. Da nadležni donesu privremenu odluku o zaustavljanju svih aktivnosti u vezi sa izgradnjom grupe crkvenih objekata, sve dok se ne nađe rešenje.

2. Da se javna parcela u vlasništvu države, uzurpirana od strane privatnog obezbeđenja, vrati u prvobitno stanje i da se uniformisana nepoznata lica, koja uznemiravaju stanare, neodložno povuku iz naselja.

3. Da se organizuje sastanak između stanara naselja Stepa Stepanović i predstavnika vlasti, kako bi se u što kraćem roku definisali pravci delovanja, koji bi vodili razrešenju nastale situacije.

4. Da se ispoštuju odluke Radne grupe iz 2014. godine, o potrebi izjašnjavanja građana povodom promene projekta naselja.

Čiji Stepa? Vidimo se sutra u 12h na Slaviji!

ЗАШТИТА КАНДИДАТА ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА

FAOT5604

Услови за полагање правосудног испита наведени су у члану 2 Закон о правосудном испиту („Сл. гласник РС“, бр. 16/97). Правосудни испит може полагати лице које је дипломирало на правном факултету и који је после завршеног правног факултета стекло две године радног искуства на пословима правне струке у суду, јавном тужилаштву, јавном правобранилаштву и адвокатури или три године на пословима правне струке у органу за прекршаје, другом државном органу, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе или четири године радног искуства на пословима правне струке у предузећу, установи или другој организацији.

Захтев за полагање правосудног испита подноси се министарству правде до 15. дана у текућем месецу за наредни месец у којем кандидат намерава да полаже испит.

Пример: Да ли је потребно да истекне стажирање пре подношења пријаве или може да истекне стажирање у временском периоду док се не донесе Решења о полагању правосудног испита, које се кандидату доставља најкасније 10 дана пре одржавања испита? Како тумачити члан 2 Закона о правосудном испиту?

На сајту министарсва правде налазе се информације о полагању правосудног испита. Наводи се да се кандидату саопштава пре почетка писменог испита из грађанског права ког датума и пред којим испитним одбором полаже усмени део испита.

Пример: Кандидату се не саопштава пред којим испитним одбором полаже усмени део правосудног испита пре почетка полагања писменог дела испита, већ се информација добија након 10-так  дана од дана одржавања писменог испита.

У Решењу о полагању правосудног испита наведени су датуми полагања усменог и писменог дела испита. Догађа се да се датуми наведени у Решењу померају и то уназад на штету кандидата. Пример: испит наведен 25. јуна у Решењу, полаже се 21. јуна на основу накнадно донетог распореда полагања правосудног испита по одборима. Кандидату остаје да прихвати измењене услове полагања правосудног испита.

У распореду полагања правосудног испита наводи се да се резултати писменог дела испита саопштавају пре усменог одржавања испита.

Пример: Кандидату се саопшти да је оцењен оценом „не задовољава“ на писменом делу испита. Поука о правима се заснива на томе да има право да изврши увид у рад и да поднесе приговор у року од 24 часа од саопштења.

Увид у рад се заказује у временском периоду када се одржава усмени испит. Мала је вероватноћа да ће испитивач преиначити одлуку и  имати времена да изврши детаљан увид у рад кандидата, наведе грешке у раду и да након тога започне испитивање на усменом делу испита. Кандидату остаје друга опција а то је подношење приговора у року од 24 часа председнику испитног одбора. Шта је потребно да садржи приговор није наведено у закону. Да ли се може написати квалитетан приговор у року од 24 часа за време полагања осталих испита? Да ли председник испитног одбора има довољно времена да одлучи о приговору док паралелно испитује на усменом делу испита?

Због кратког временског периода за подношење и одлучивање о приговору доносе се решења о одбијању приговора. Решење је коначно и против решења може да се поднесе тужба Управном суду. Које доказе у тужби прилаже кадидат поред писменог задатка?

Приговор на успех на усменом делу испита исто се подноси у року од 24 часа од саопштења председнику испитног одбора. У приговору кандидат од доказа прилаже  записник у коме је евидентиран да је приступио полагању испита. Испитивачи немају обавезу да води белешке о кандидату, питањима која постављају и добијеним одговорима. Да ли сведок може да буде кандидат који је исто полагао испит и како се цени његово сведочење? Једини доказ је мишљење кандидата да је оштећен добијеном оценом на испиту. На основу Решења којим се одбија приговор  на успех на усменом делу испита, поставља се исто питање,  којим доказима кандидат располаже да би могао поднети тужбу Управном суду а да се тужба не заснива само на „мишљењу кандидата“ и одбијајућем Решењу?

Из наведених примера поставља се питање колико је кандидат правосудног испита заштићен на полагању правосудног испита?

 

Тужилаштво одбацило кривичну пријаву због малверзација при куповини најскупље новогодишње јелке на свету

Више јавно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву иницијативе Не давимо Београд за малверзације приликом набавке “најскупље јелке на свету” у невероватном износу од чак 83 хиљаде евра, коју смо поднели против Дарка Главаша, надлежног за расписивање овог намештеног тендера и Радована Ђумића, директора фирме Keep light која је профитирала из овог намештеног тендера.

Ова кривична пријава поднета је због тога што су наведени склопили договор о расписивању тендера на тај начин да услови јавне набавке буду тако прецизно одређени да их може испунити само привредно друштво KEEP LIGHT Д.О.О. БЕОГРАД, да цена јавне набавке вишеструко превазилази стварну и реалну вредност новогодишње јелке, те да се на тај начин оштетио буџет града Београда, а Дарко Главаш и Радован Ђумић односно Keep light д.о.о. прибавили су противправну имовинску корист.

Ово је чак трећа кривична пријава коју смо поднели поводом малверзација са новогодишњом расветом. Против Јавног предузећа „Јавно осветљење“, одговорних људи Градске управе и директора фирме „Keep light“, поднели смо кривичне пријаве због намештања тендера за набавку новогодишње расвете, и то због набавке 2016. године и набавке 2017. године.

Подсећамо да Град Београд новогодишњу расвету набавља од фирме „Keep light d.o.o.“ још од 2002. године. У претходне две године на четири тендера овај понуђач је био и једини који је могао да учествује на тендеру.

Прочитавши обавештење од јавног тужилаштва утврдила сам да се члан 228 КЗРС односи на кривично дело „издавање чека и коришћење платних картица без покрића“, што значи погрешан су члан навели у обавештењу. Кривична пријава подноси се на основу КЗРС, члан 234а који се односи на кривично дело „злоупотреба у вези са јавном набавком“.