Dobila sam otkaz zato što sam trudna!

Tamara Pavlović, dobila je nezakoniti otkaz. Njen post na fb profilu prenosim u celosti:

 

18446754_1413772305346129_2875470781736014974_nMOLIM VAS DA IZDVOJITE PAR MINUTA ZA CITANJE OVOG TEKSTA,A AKO MOZETE I OBJAVITE GA.
Dragi moji prijatelji,svi znamo da sam u TR Dragoslav Stojkovic zvanicno radila do 12.4.2017….Ja sam 10.4. otisla na ultra zvuk i ustanovila trudnocu…Iako su mi svi rekli da odmah otvorim bolovanje,ja sam htela da ispadnem FER i prvo kazem poslodavcu da sam trudna,jer sam se osecala dobro i mogla sam jos da radim. 11.4. kada sam otisla na posao,sam zamenici direktora poslala poruku da bude u kancelariji,jer cu morati posle posla da dodjem da pricam sa njom. Medjutim cim je procitala poruku,nazvala me je i bila uporna da joj odmah kazem o cemu se radi. Rekla sam joj da sam trudna,medjutim ona je me i odma preko telefona rekla da ce morati da nadje drugu radnicu i da ne zeli da drzi trudnicu. Kada smo zavrsile razgovor poslala sam joj poruku da mi ne daje otkaz jer ja mogu i hocu da radim jos,i da sam joj rekla da sam trudna samo da bi mi knjizicu zavrsila( jer jos uvek nije zavrsila firma one elektronske knjizice)….Kako god…posto ona taj dan nije bila u kancelariji,sutra dan sam otisla na posao. Opet sam joj poslala poruku da mi se javi kad bude mogla,da znam sta i kako da radim za knjizicu,ako mi je dala otkaz,posto ne znam gde sad treba da idem,ali ona nije odgovarala.Na kraju sam otisla do knjigovodje i pitala sta i kako za knjizicu,medjutim ona se izletela da je nju zamenica direktora jos juce zvala da ona mene hitno odjavi i da sad moram na biro ili u socijalno.Kad sam cula to iskreno nisam mogla da verujem,jer ZAKONSKI trudnici ne smes da das otkaz.
Nakon toga me je pozvala i rekla mi da odem donkancelarije. Otisla sam,tamo je bio direktor,bila je ona i sekretarica.
E sad posto sam imala pre toga par ugovora na po 3 meseca,znala sam da po novom zakonu,ako 10 dana od prestanka poslednjeg ugovora,ne potpisem ili novi ugovor ili ugovor o prestanku radnog odnosa,da sam samim tim prijavljena za stalno. Moj poslednji ugovor je istekao 28 februara,sto znaci,primljena sam za stalno.
Idemo dalje. Kada sam usla u kancelariju,prva stavka za koju me je pitala je kako sam mogla bez njenog znanja ja kod knjogovodje,pa ja sam stalno isla kod knjigovodje,bukvalno svaki dan nosila i kalkulacije i papire i knjige na proveru i racune,to nikad do tad nije bio problem…
Neznajuci da mi je knjigovodja rekla da sam ja juce odjavljena,ona pokrece pricu kako je meni ugovor istekao 28 februara,kako ja nemam prava na doprinose od drzave jer ja vec mesec ipo dana radim na crno…Tu mi tek nista nije bilo jasno. Kako radim na crno,a platu sam primala preko banke? Ona meni daje otkaz jer ona ne zeli da rizikuje da ja kao trudnica radim i ne daj Boze da mi se nesto desi,to pada na grbacu firme. Ona vec ima 4 trudnice koje vodi,i njoj je bukvalno 4 mesta zamrznuto,ja bih bila 5,a to je veliki teret za firmu. A sad da me prijavi ona ZAKONSKI ne moze da mi vrati tih mesec ipo dana sto sam ja navodno neprijavljena…Hm nista meni nije jasno,odlazim ko popisana…Dala mi je otkaz,zbog cega? Znam kako sam radila i koliko sam se trudila,musterije mi dolaze nasmejane i jedva cekaju da popricaju sa mnom. Kako god,ona meni usmeno daje otkaz,bez bilo kakvog resenja napismenog.
Dan posle toga odlazim po platu,a ona kaze da je cula kako ja pricam po firmi da mi je dala otkaz jer sam trudna i da je to malo ruzno! Wtf??? RUZNO??? Na sta direktor firme kaze kako je cuo da ja hocu da tuzim i kaze mi: „Ti bi mogla da tuzis da je ovo normalna drzava,al ovde nista ne mozes da uradis“..
Pomislim…Molim? Ti sebe nazivas jacim od drzave?
Nista,prodje sve kao sto je proslo,ja sve dokaze,i izvode iz banke izvadim da se vidi da sam radila kod nje,dokaz iz pio fonda koji naravno vazi do 10.4. a ne do 28.2. kao sto ona tvrdi,predam u inspekciju rada,ostavim br telefona sve sve. Inspekciji rada dostavim slucaj 20.4. Posle 2-3 dana mi zvoni telefon i inspektorka mi kaze kako ja nisam nikakav dokaz firmi predala da sam trudna,a ni inspektorki…Kakav dokaz covece,nisu mi ni trazili dokaz samo su mi dali otkaz,i kazem inspektorki da dokaz da sam trudna ima u dopuni prijave koju sam pravila naknadno. Samim tim je moj poslodavac znaci potvrdio da sam radila kod njih,samo sto je ispalo da su hteli da mi daju otkaz,a ne zbog trudnoce. Inspektorka kaze da se cujemo kasnije i spusta slusalicu.
Od njenog cujemo se kasnije prolazi 20 dana,ja odem do nje da pitam sta se desava sa slucajem,medjutim ona kaze da je pokusavala da stupi sa mnom u kontakt jer ne zna gde sam tacno ja radila,da ona tek sad,posle 20 dana izadje u kontrolu da zatekne neke moje potpise. Ja joj kazem boks br 7,zelena pijaca,medjutim tu mi je vec bilo sve jasno… Posle dan dva ode i naravno zatekne moje potpise do 28 februara,tako mi je ona rekla…Kaze da ni u jednoj knjizi niti u haccp-u nigde posle 28.2. nema mojih potpisa. Kaze da ona nista ne moze da uradi i da pozovem jos jednom poslodavca da resimo to. Zovem direktora i pitam ga kad je u kancelariji,medjutim on meni na sve kaze da je on sve rekao i najzesce da je on mene UPOZORIO da ja ne idem nigde,a isla sam na svoju ruku. Kaze mi,ti hoces da se tebi ispunjavaju zelje,ja sam ti reko da to tako ne moze.
Ovo je moja prica i nadam se da cete hteti da je podelite na fb… Kad vec nista inspekcija ne moze,valjda mozemo mi kao prijatelji bar da pokazemo drugima kako stoje stvari…Neka se cuje ko je kakav…….

cropped-fb_img_14602316455916.jpg kakvo je vaše mišljenje povodom datog otkaza?

Izjava prof. dr Maria Reljanovića, zasnovana je na doistupnim informacijama dobijenih na društvenim mrežama, bez pregledane dokumentacije.  

15622534_10209667411894343_1817076352101015694_n

prof. dr Mario Reljanović

Ovo je pravi primer kako sistem ne funkcioniše. Najpre, zaposlena potpuno normalno nastavlja da radi iako joj je ugovor o radu istekao. Ni ne pomišlja da zatraži novi ugovor, čak ni posle pet dana, kada može da traži uvtrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno. Drugo, poslodavac je drži na školskom primeru faktičkog rada (+ još ta odredba o pet dana), znači postoje čak dva osnova da se utvrdi da je u radnom odnosu. Poslodavac se međutim ponaša bahato, pa zaposlena ide u inspekciju rada. Inspekcija rada ovde očigledno pomaže poslodavcu, budući da praktično čeka da prođe 30 dana i ne savetuje zaposlenu kako da ostvari svoja prava, naprotiv. Zaposlena je očigledno neuka stranka, koja nema dovoljno znanja o radnom pravu i svojim pravima, kao ni kako da ih zaštiti. Ona ne odlazi na posao, ima problem, ali čeka 20 dana nakon prvog kontakta sa inspektorkom rada da preduzme dalje korake ne uzimajući u razmatranje ono što joj je inspektorka kazala, a što je jedina korisna informacija koju je dobila – da dostavi dokaze da je trudna poslodavcu. I tu se zatvara krug, ona ima prava da tuži poslodavca jer zakonski rok od 60 dana nije istekao. Naravno, poslodavac je u međuvremenu uklonio sve dokaze o njenom postojanju na poslu nakon isteka ugovora, tako da će potencijalni radni spor biti dug i komlikovan. Ja bih ga tužio, a od Ministarstva rada tražio nadzor nad inspektorkom koja ne obavlja svoj posao. Kada čuje da je trudnica otpuštena nezakonito, to je odmah razlog za vanredni inspekcijski nadzor, istog dana ili narednog dana. Ali se ništa od toga neće desiti, jer sistem ne funkcioniše po pravu.

 

ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Суд треба да штити правни поредак и да обезбеди владавину права. Свако има право на независан, непристрасан и законом већ установљен суд , правично и у разумном року, јавно раправи и одлучи о његовим питањима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега, чл.32 ст.1 Устава.

Ако странка пропусти рочиште или рок за предузимање неке радње у поступку и услед тога изгуби право на предузимање те радње, суд ће тој странци на њен предлог да дозволи да накнадно изврши ту радњу (враћање у пређашње стање), кад постоје оправдани разлози за пропуштање. Предлог за враћање у пређашње стање подноси се суду код кога је требало да се изврши пропуштена радња. Предлог мора да се поднесе у року од 8 дана (субјективни рок), рачунајући од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је странка тек касније сазнала за пропуштање, од дана када је за то сазнала. После протека 60 дана (објактивни рок) од дана пропуштања не може да се тражи враћање у пређашње стање.

Рочиште је време (дан, сат, минут) у коме на одређеном месту странке и суд треба да предузму одређене парничне радње. Шта урадити када се на рочишту појави разлог за враћање у пређашње стање заснован на слободном судијском уверењу? Када тај разлог суд подведе под категорију процесних претпоставки које се тичу странака „уредно заступање, тј. када странка има заступника, он мора имати потребно овлашћење и пуноважност предузимања радњи са дејством према станци“ а не примени правну фикцију о повлачењу тужбе? Правна фикција је правно правило по коме се узима да је извесна чињеница тачна, односно да постоји, иако се зна да није тачна и да не постоји.

Судија је у вршењу судијске функције независан и подчињен само Уставу и закону. Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Објективност (непристрасност) значи да поступак судије и његова одлука у једној ствари треба да буду такви, да би остали исти и када би у тој ствари поступао и одлучивао други судија, а положај странака имала друга лица. Једно од основних начела свих поступака је начело поучавања неуке странке. Циљ начела је да се суд у поступку стара о странци која из незнања не уме да се користи процесним овлашћењима, односно процесним правима, и која би услед незнања могла да претрпе штету. Да ли се под неуком странком подводи адвокатски приправник? Да ли један од облика незнања може да буде и недовољно искуства као и чињеница да суд који није страна у поступку иступа са својим ауторитетом и намеће своје слободно судијско уверење?

Пример враћања у пређашње стање је (не)оверена легитимација, о којој сам објективно писала, и пошто није усамљен случај, допунићу чланак. Када се догоди повлачење тужбе, узмите записник, идите у Адвокатску комору која вам је издала легитимацију. Поднестите захтев за издавање потврде да сте адвокатски приправник који је уписан у именик и оверите легитимацију. У захтеву за враћање у пређашње стање приложите: записник, потврду коморе и копију оверене легитимације. Ако се захтев не усвоји исте прилоге приложите у жалби.

Жалба против решења је редовни правни лек против првостепених пресуда. Одлуке другостепеног суда по жалби зависе од разлога побијања. Ако суд у поступку по жалби утврди повреду материјалног права, чињеничног стања или повреде поступка, он доноси решење којим укида нападануто решење, и зависно од повреде, сам одлучује или враћа предмет нижем суду на поступак и одлучивање. Тако да вам се може догодити да после уложене жалбе, добијете решење којим се усваја враћање у пређашње стане донето од првостепеног суда.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештења су дужна да то поштују. Свако има право на приступ подацима која су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, чл. 51 Устава, сходно томе прилажем Решење о усвојеном захтеву за враћање у пређашње стање.

Пример судске одлуке о усвајању предлога за враћање у пређашње стање можете погледати овде 

чланак објављен на страници Адвокатска комора Србије

Коришћена литература:
Верољуб Рајовић, „Грађанско процесно право“, Пројурис, Београд 2016, стр.14, 19, 20, 21, 67, 87, 89, 155
Момчило Грубач, „ Кривично процесно право“, Пројурис, Београд 2015,стр. 54
„Устав Републике Србије“, Сл. Гласник, 2016, стр. 22, 31

 

Veliki broj ljudi na protestu zatražio „Ostavke i odgovornost“

bgd-nije-mali-2a

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Danas je na ulicama Beograda par desetina hiljada ljudi, zahtevalo odgovornost i krivično procesuiranje svih umešanih u zločin u Savamali, ali i onih koji su odgovorni za serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti. Pokazali smo da ne pristajemo na to da je vrhovni sud – sud jedne partije. Poručili smo da ne nasedamo na zaglušujuću buku vlasti koja obesmišljava javni dijalog i ukida odgovornost. Demonstrirali smo da se u državi u kojoj vlada  nepravda, dan državnosti obeležava na ulici a ne na prijemima.

Na današnjem skupu govorili su Vesna Rakić Vodinelić, Jovana Gligorijević, Minja Bogavac i predstavnici inicijative.

Danas su nas u ovim zahtevima podržali Policijski sindikat Srbije, Vojni sindikat Srbije, Sindikalna organizacija Zastava oružje, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Centar za zaštitu potrošača Begej iz Zrenjanina. Sa nama su danas i građani iz drugih gradova, Podrži RTV iz Novog Sada, Udruženi pokret slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša, Samo jako (Beli) iz Mladenovca, Lokalni front iz Kraljeva, kao i mnoge organizacije iz Beograda…

detaljnije na linku:
https://nedavimobeograd.wordpress.com/podrzi-nas/

13502702_636540769856765_6756331288303592492_o

Protest: Ostavke i odgovornost – sreda 15.2. u 15 časova

cropped-nedavimo

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Poštovani, 
Siniša Mali ne sme ostati gradonačelnik ni jedan dan više! 

U sredu 15. februara u 15h ispred Skupštine grada zahtevamo da ostavka bude prvi korak ka krivičnom procesuiranju Siniše Malog i svih umešanih u zločin u Savamali, ali i u serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti.

Zahtevamo odgovornost svih onih koji su planirali, organizovali, izvršili, ali i mesecima kasnije zataškavali suspendovanje pravne države u korist interesa male grupe ljudi bliskih vlasti. 
Ovo je naš grad i nećemo dozvoliti da nam ga otme bahata grupa nasilnika koja se dokopala vlasti.

Prvo su im smetale urbanističke procedure i zakoni pa su ih uklonili. Smetali su im objekti i ljudi u Savamali pa su ih uklonili. Sada im smetaju građani koji neće da ćute, ali da li ćemo čekati da i nas uklone? Da li ćemo čekati da optužbe da smo strani plaćenici, izdajnici, rušitelji države prerastu u hapšenja? Pretnje i pritisci već prerastaju u tužbe i napade. Novinarima, medijima, građanima se sudi i presuđuje zato što se ne mire sa nepravdom dok tužilaštvo ćuti mesecima o kriminalim delima gradonačelnika.

Ako želite da podržite protest, kliknite OVDE da saznate kako.

FB eventhttps://www.facebook.com/events/1233165423445668/

OVO JE NAŠ GRAD! 
JAVITE SVIMA DA OD NJEGA NE ODUSTAJEMO!

Догађаји који су обележили 2016. г

Чланци који су обележили 2016. годину, могу се сврстати у две категорије, књижевност и право.                            

књижевност

право

беседништво

медијација

догађаји

грађанска права

читалачки клуб

правосудни испит

лични текстови

адвокатски приправник

♥ отварате цео текст кликом на црвена слова.

Књижевност, 

 семинар „Вештине говорништва и савремени односи са јавношћу“ , даје корисне савете како говорити пред публиком без треме.

Промоција Петог океана и Из истог смо легла Гроздане Лучић Лалић, у себи садржи прелепу песму „Зидови гладни твоје љубави“, из збирке песама „Пети океан“. Kњижевна трибина „Млади долазе“ , говори о младим талентима Удружења Књижевника Србије.

Књиге које су обрађене у читалачком клубу су: knjiga “Una i Selindžer” Frederik Begbede  књига “Од сада без страха” Беба Бајалски  knjiga “Moja genijalna prijateljica” Elena Ferante  Knjiga “Krava je usamljena životinja” David Albahari  Knjiga”Kako biti oboje”Ali Smit  Knjiga “Mali princ”

Лични текстови обухватају једну кратку причу названу PREDSTAVA , једну песму која говори да свако може погрешити  Greška и саставу за средњу школу Nikada nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali. , два чланка која описују  проблеме данашњице. film PRAVA CENA описује радничка права текстилних  радника, ниским ценама одеће  и нашим хобијем који гласи „Немам шта да обучем“. Последњих година тренд је сликати се, чекирати и то шеровати на друштвеним мрежама, чланак говори о томе колико смо се променили увођењем нових технологија СЛИКАЊЕ НА МОРУ “ДА или НЕ“

Право

Медијацију у 2016. години обележила су три чланка. Medijacija i advokatura отпор струке. Семинар Napredne veštine posredovanja-medijacije и механизми за побољшање медијације исказани на Konferencija „Komercijalna medijacija u Srbiji“

Грађанска права обухватају Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa! и  slučaj Nenadić (узбуњивач)

Правосудни испит обрађен је кроз две обуке за припрему испита одржане на Правном факултету Универзитета Унион и Адвокатској Академији. Seminar za pripremu pravosudnog ispita и Besplatna obuka advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita

У 2016. години уведена је још једна нова рубрика на блогу која гласи Адвокатски приправник. Обрађене теме: SUDSKE TAKSENE MARKE предности и мане увођењем маркица. Пуномоћје адвоката и адвокатског приправника ZAMENJIVANJE ADVOKATA . Како исти члан закона тумаче судија и адвокат (NE)OVERENA LEGITIMACIJA . Закони коју у себи садрже PRAVA LGBT OSOBA . Најбољу примену знања студент стиче кроз праксе током студирања. Да ли ће Законом о бесплатној правној помоћи, студенту ускратити праксу на Правним клиникама? АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

♥ уживајте у читању

knjiga „Una i Selindžer“ Frederik Begbede

una_selindzer_vv

Dana 5 decembra 2016. godine sa početkom od 18 časova održano je čitalačko veče u čajdžinici „Salon the tea“. Knjiga za mesec decembar bila je „Una i Selindžer“. U nastavku prenosim utiske:

0305-1-articwhite-2.jpgBeba Bajalski

Knjiga Una i Selindžer dopala mi se:

1. Sjajni opisi života u Americi-dok besni rat u Evropi (Amerikanci kao sa Marsa gledaju na sve to i žive ludujući po noćnim klubovima)
Dobra psihološka paralela-a time se objašnjava i sadašnji američki stav o „izvozu“ ratova po celom svetu. Nisu imali patnje-koje su drugi preživeli.
2. Ljubav Une i Čaplina. Zanimljivo je bilo čitati o tom fenomenu kada „lolita“ voli 30. godina starijeg „tatu“. U datom slučaju-jasno vidljiv kompleks nemanja očeve ljubavi (otac koji je sreo nju 3 puta u životu-dok su je svi zbog slavnog prezimena primali u društvo)-očigledno je to užasno jak osećaj praznoće-koji je Čaplin popunio.
3.Druga strana medalje-da li je Čaplinova ljubav pedofilna ili ne? (Reče jedna pametna devojka: da je imala 5 godina manje i on 5 godina manje-a sa istom razlikom u godinama-on bi bio u zatvoru kao pedofil). Pitanje za mene ostaje: kakav je kompleks tih muskaraca? Ili je to psihijatrijsko stanje? Ili šta je u pitanju?
4.Treći momenat-ljubav Selindžera platonska prema Uni-gde kroz strahote Drugog svetskog rata nosi njen lik sa sobom i očito mu pomaže da preživljava surovu stvarnost. Da se razumeti zasto je onda pretvorio praktično u lik Madone u svojoj fantaziji. Kasnije-očita frustracija neuzvraćene ljubavi u mladosti dovodi do toga da imitira Čaplina I traži „lolite“.
Begbede daje vrlo jak opis kad kaže da danas ima suviše puno nezaštićenih devojaka-kojima se obilato koriste starci… Tužno-ali istina. I sve više je devojaka koje jednostavno ne vide muskarce svojih godina-a zrele ljude. Očito zato se razvija trend ogromnih razlika u godinama-kada idu sa 30. godina starijima od sebe.
Stil pisanja je veoma jasan,precizan, negde grubo realističan,negde romatičan-zanimljiva mesavina. Vrlo životna knjiga.                             

                                                                               Kristina Vidović

fb_img_1460889073229.jpg

Jako je zanimljivo to što je pisac odabrao da piše o vremenu koje se desilo mnogo pre no što je on rođen. I Begbede to radi jako dobro, nije konfuzan, a slike koje stvara su maštovite, ali lako zamislive savremenom čitaocu. Zanimljiv je i jezik kojim piše, naročito na početku knjige, gde ima jako malo psovki, ironije i cinizma, koje on tako često koristi. Jako zanimljiv prikaz odnosa među ljudima, realan i često surov prikaz rata. Sve u svemu, Frederik Begbede je pisac koji piše zanimljivo i interesantno današnjem čitaocu. Radujem se njegovom sledećem romanu!

screen-shot-2016-09-08-at-10-23-06-pm-273x300Andreja Bošković

Knjiga „Una i Selindžer“, zanimljiva je iz više razloga. Begbede je zaljubljen u Laru, koja je dosta mlađa od njega. Dokaz njegove ljubavi nalazi se u ovoj knjizi koju je njoj posvetio (ikao to nije navedeno) iz koje saznajemo da je Lara rekla „da“. Sigurno je kriva slika sveta koji osuđuju ljubav između dvoje ljudi različitog starosnog doba navela da kroz ovu kljigu poruči da ljubav postoji i da može biti dovoljno velika i jaka da prebrodi spoljne uticaje i opstane uprkos razlici u godinama.

Početak knjige govori kako su se Una i Selindžer upoznali. Selindžer je tada imao 20-tak godina i bio je pisac u pokušaju. Poticao je iz stabilne i odgovorne porodice, dok se Una osećala kao da je siroče iako je imala majku sa kojom je živela i poznatog oca zbog koga je i pre rođenja postala slavna. Bila je poznata ali nije znala kako da se nosi sa tim, gušilo je sve to iz samo jednog razloga zato što otac nije želeo da čuje za nju a voleo je, međutim ljubav nije umeo da ispolji i svaki pokušaj više je izgledao da se međusobno zamrze nego da se zavole. Iako je Una bila mlađa od Selindžera, tada je imala 16. godina mnogo je bila zrelija i realnija od njega. Ali pošto nije imala usmerenje, podršku i prihvatanje to je opet prouzrokovalo kontradiktornost jer ispada da ona ne želi da vidi rat koji se oko njih dešava, dok Selindžen odlazi u rat i tada sazreva.

Sviđaju mi se delovi iz knjige kada Begbede pravi paralele života Une i Selindžera. Parafraziram „dok Una pliva u bazenu uživajući u  divnom danu, Selindžer se nalazi u rovu, vojnici oko njega umiru, bombe i metkovi leti na sve stane, komadi zemlja i prašina dižu se uvis paralelno sa rukama, prstima, ljudima…. Una i Čaplin uživaju u ljubavi koja ispunjava njihov bezbrižan i srećan život, dok Selindžer leži u vodi, mokar od blata i krvi gledajući svoje drugove sa kojima je igrao šah kako pred njegovim očima vrište od bolova moleći da ih ubiju jer to mučenje ne mogu da podnesu. Zatvara oči misleći da će prizor nestati, želi da se probudi sa nadom da je rat završen. Una zatvara oči, živi za novi dan jer je trudna i raduje se rođenju deteta.“

Svako bira život kakav želi da živi. Zašto je Selindžer odabrao težak život ako je njegov život od rođenja bio siguran i bezbedan? Zašto Una, kojoj je život bio pun bola i patnje uspeva da preokrene život pretvarajući ga u srećan i siguran? Njen muž Čaplin, komičar, čovek koji je uspeo ceo svet da nasmeje jedino sebe nije uspeo da zasmeje. Bio siroče, ožiljke iz detinjstva nosio je uvek sa sobom, ali Una ga je promenila. Postao je srećan ali tada svetu nije više bio zanimljiv. Da li se slični ljudi više razumeju od različitih, iako se kaže sa se suprotnosti privlače? Da li su za ljubav i srećnu (stvarno) toliko bitne godine ili ljubav ne zna za godine?

Dragi čitaoci, 

Želim Vam uspešnu i srećnu 2017. godinu. Svake godine, svakog meseca, svakog dana imate mogućnost da menjate svoje navike, želje, ambicije, ciljeve, ubeđenja i uverenja ako vam se ne svađa kvalitet života koji živite. Potrebno je malo više napora, truda, strpljenja i rada pogotovu ako se kosi sa opšteprihvaćenim standardima u svetu i kod nas… ali vredi, niko umesto vas ne može biti srećan, niko umesto vas ne može živeti vaš život. Jer to da li ćete biti sa 10. godina starijim ili 10. godina mlađim partnerom/kom, potpuno je nebitno svima osim vama, da li radite posao kojima je svima san snova a vama ne predstavlja uzbuđenje, motivaciju i strast dok radite, razmislite vredili li takav život živeti? I milion, milion drugih stvari i sitnica koje čine život, možete uvek promeniti. Ako vas ispunjava takav život to je super, međutim ako je odgovor neodređen ili negativan onda kad Vi budete spremni (bez uticaja i manipulacije drugih) promenite ga, možda je baš ova Nova godina, godina za promene. Srećna Vam 2017. godina.

семинар „Вештине говорништва и савремени односи са јавношћу“

15241864_1175402459214469_8547638226405020159_n

Институт за упоредно право и Удружење „Стерија“ уз подршку Канцеларије за младе града Београда, организовао је семинар реторике „Вештине говорништва и савремени односи са јавношћу“, у суботу 26. новембра 2016. године, са почетком у 10,00 часова у сали Скупштине града Београда (ул. Трг Николе Пашића бр.6)

Семинар је отворио проф. Др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право. Полазницима семинара представио је програм рада радионице, саопштивши да свако може побољшати јавни наступ, кроз познавање вештина говорништва и њихових правила, препустивши даље излагање Дејану А. Милићу (на слици), професору реторике и односа са јавношћу на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

 Теме радионице:

  • Говорник, говор, аудиторијум, прилика и место као елементи говорништва
  • Израда говора и организација говора
  • Излагање говора и неутралисање говорничке треме
  • Основи савремених односа с јавношћу и
  • рад саветника за односе с јавношћу

Корисни савети:

Када почињете ваш говор, не требате да кажете „Добар дан/Добро вече ја сам…“, већ „Зовем се ….“. Код завршетка говора не изговара се реч „хвала“.

Пре него што се обратите публици, сачекаје пар секунди (приберите се) и  тек тада почните ваш говор.

Што се тиче положаја тела у току вашег говора, најбоље је да стојите на обе ноге (тада имате равнотежу). Потребно је контолисати руке, али је природно да док говорите несвесно померате руке док неприродно померање руку настаје због треме.

Трема је увек присутна. Не постоји говорник који нема трему, колико год добар говорник био. Ако не би имали трему, значило би да сте незаинтересовани за ваш говор пред публиком, потпуно вам је свеједно коме се обраћате и шта говорите а то није говорник; говорник убеђује публику кроз свој говор. Трема може да се неутралише, ако држите у рукама оловку, наочаре или неко друго помагало али није препоручљиво да држите папир и читате или повремено читате. Папир вам одвлачи пажњу и деконцентрише вас. Потребно је гледати у публику, без папира и рећи ваш говор. Може се догодити да у току вашег говора, заборавите реченицу или чак пасос, немојте тада застати већ наставите даље. Публика не зна ваш говор то знате само ви, и пошто сте творци говора ви одређујете говор, најважније је знати увод и закључак а садржина може бити сваки пут различита у зависности од прилике, јер сваки пут исти говор другачије изговорите.

uylkcamc

ЛАКИЋ САЊА

вишестуки победник разних такмичења у говорништву (свеукупна беседница Такмичења на Правном факултету Универзитета у Београду за 2014. годину), говорила је победничку беседу ПАНТА РЕИ

,, А ви, одакле сте ви?“

,,Ниоткуда!” 

                  Панта реи –све тече и све се мења.

На обичној тракторској приколици седе и возе се у неизвесност, млади амбициозни политичар прекинуте каријере, замишљени сељак, бригом обузета жена, свештеник, болесни старац, мусава деца… У овој ,,олујној“ несрећи, сви су исти. Разлика нема. Важна је жеђ за одржањем која улива и снагу и борбеност. У олујној несрећи материјалне ствари су небитне, о њима нико не мисли, сви су опхрвани тугом која их спаја…  Различити људи стопили се у једну реку, реку без краја. Сеобе. Још једна ,,зла коб“ српског народа, како је говорио Милош Црњански.

Посути мраком, сви ћуте. Свако се осећа кривим за котрљајућу несрећу. Можда неко шапуће себи тихо речи Владана Деснице: ,,Превише се умире тамо …у том животу“. Али сви верују да иза границе постоји нова прилика за живот. И постојала је. Само је требало имати вољу за животом. И издржати.По ко зна који пут.

Амбициозни млади политичар, замишљени сељак, бригом обузета жена, свештеник, болесни старац, мусава деца… сви људи у колони, и моји најдражи, имали су вољу да преживе. Јер воља је ствар јаких. Кораци су их удаљавали од Јадрана, мирис мора се губио, Велебит је нестајао, кршни крајеви су бледели пред очима. Али воља и нада коју су гајиле те душе биле су бескрајно велике. Нада се увек огледала у томе да је сеоба привремена, да ће се једном вратити кући, на своје огњиште.

Панта реи.

Иза оне границе о којој је и млади политичар мислио, заиста нас је чекала нова прилика на живот. Прилика је донела многе нове горке  приче. Судија више није био судија, професор није био професор, радник је престао бити радник… Сви су стали у дуги, одвојени ред ,,само за избеглице“. А избеглице? Сасвим обични људи у необичним  околностима. Бити избеглица било је је искуство које преображава, које са собом води многа друга искуства тражења права и налажења нових могућности. Године које су долазиле мрвиле су снагу надања. Огњишта су се угасила, кључеви наших кућа и станова које смо понели постали су само успомена на живот који је остао закључан  „тамо, далеко“! У коначном исходу, тај процес је довео до тога да Србин Србина не зове више преко Дрине већ преко океана. Крива Дрина међу нама престала је бити крива. Нама сте криви ви шкрти домаћини! Вама смо криви ми бахати дођоши?! Ми који већ две деценије живимо у чудној врсти менталног гета и ми који још увек не знамо одговоре на питања будућих генерација. Да ли смо исправно поступили? Који нам је био циљ? Да ли смо криви пред Богом и пред људима? Куда смо то пошли? Где смо стигли?

 Панта реи.

У хаосу ових питања бирамо опцију ,,заборави и ћути“. Понекад се тргнемо као из најгорег сна и знамо да грешимо према прецима и потомцима али се брзо вратимо у љуштуру која се зове живот и настављамо да трампимо идеале за шаку новца, не осећајући ни због чега грижу савести.  

И, ево, питам те, роде мој: Јесмо ли довољно припремљени да у себи убијемо чојство?! Да се одљудимо?! Да оденемо капут скоројевића из страха од онога што нам може донети живот ако  дозволимо да чини то што данас са нама чини.

Ако смо преживели олујну ноћ, нећемо ваљда дозволити да нас убију пенкалом, како једном рече Момо Капор! А и данас нас убијају. И то баш пенкалом! Али томе има краја! Има, ако чујемо речи често прогањаног јеврејског народа: ,,ко ако не ти, кад ако не сад“. Реците гласно! Сад кад смо проживели и олује, схватили да сићушна промена данас може довести до драматичне промене сутра, треба да проговоримо. У име сећања, треба да заборавимо флоскуле ,,то су биле деведесете, нећемо о томе“. Данас треба да престанемо да посматрамо Петровачку цесту као поклопац Пандорине кутије! Данас треба да се дивимо народу који је смогао снаге да састави свој раскомадани живот, суштину свих избеглица и „интерно расељених лица“ .

Ја и после колоне и избеглиштва верујем у правду и у истину, које увек прве погину у рату. Верујем у истину коју треба гласно да говоримо јер је прошло довољно времена за њу , Колтон је говорио ,,највећи пријатељ истине је време а највећи непријатељ предрасуда…“. Онда, одбацимо предрасуде!

Упамтимо ли приче обичног народа у необичним околностима, можемо, у годинама које долазе, да учинимо да се олујна ноћ на Петровачкој цести не понови!  

А ако схватимо да је, како рече Маркес, истинска срећа у начину савладавања литице и ако не гледамо друге одозго, него им кад им затреба помогнемо да крену ка циљу, и сами ћемо бити бољи и јачи. .Ако то не желе сви, ево желим ја! И желиш ти! И ти! И ти! И ви! За почетак –и то је  довољно!

 Јер ја се надам и даље да све тече и све се мења.