Obećanje

Nalazim se na sredini bine. Gledam u pod. Podižem pogled i krećem da govorim:

Pali ste !

Pali ste godinu !                                                           

 Uzmite vaš indeks,od vas zavisi da li ćemo se videti sledeće godine.

Sledeći  !

Obećao je sebi da će položiti taj ispit i upisati se u narednu godinu studija

to obećanje nije ispunio.

U ovom trenutku, on, mrzi sebe.

Plače.

Ne vidi,

Ne čuje, ljude oko sebe , kišu koja pada

On… plaši se…

Put do kuće previše je dug.

KUĆA, PORODICA njegovo utočište

sada će biti mučilište.

Kako roditelje pogledati u oči?

Mlađem bratu biti uzor?

Kako ga razumeti?

Kad sam sebe  nerazume.

(čučnula sam, i ćutala  par sekundi. Iz tog položaja izgovaram donji deo teksta. Ovaj gest, izvela sam iz razloga da približim publici osećanje koje ta osoba oseća u tom trenutku)

Okliznuo se.

Na pločniku je…

iz tog ugla svi mu izgledamo tako veliko i moćno,

oseća se … malim

Hoće li ustati, ili odustati?

(ustala sam, i ispravila se, to predstavlja nemi gest da  ta osoba nije odustala već je nastavila dalje)

Na tom fakultetu on je bio broj indeksa 1389

bez imena i prezimena….

bio je broj, a ne student….

A vi?

Na vašim fakultetima….da li ste broj indeksa ili imate ime?

Da li vi sebi dajete lažna obecanja ???

 FM_112x150_20140524143445[1]

Studenti su ustali i krenuli da tapšu a ja sam napustila govornicu.

Javni čaš na Pravnom fakultetu Union, maj 2010.god, 3.mesto od strane publike.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s