АУТОБУС

Аутобуска станица је препуна људи, људи који непримећују једни друге, јер стално негде журе.

Када их питате:“Где журиш?.

Одговоре:“Касним“.

Где касниш?

Не знам, морам да уђем у тај аутобус,иначе сам пропао.

Пропао? Имаш, наредни , следећи.

Не- за мене је тај једини?

Аутобус је стигао на станицу. Сви су почели да трче према њему, газили су једни друге, потурали ногу само да би ушли у њега. Аутобус је био препун, врата нису могла да се затворе,али они су и даље хтели да уђу у њега.

Ти, који си први био на станици…ниси ушао. Претекли су те други, имао си могућност, прилику- ниси се снашао. Имаш принципе, остајеш доследан њима. Не желиш да газиш друге, да би постигао оно што се очекује од тебе. Остао си на станици а аутобус је кренуо.

Недуго затим, дошао је нови аутобус.Ушао си у њега и сео до прозора. Вожња је била пријатна, уживао си у свим чарима…у стварима које никад не бих приметио да си био у претходном аутобусу. На пола пута, видео си онај аутобус који се покварио, гледао си људе како иду пешке, како се боре да стигну тамо где си и ти кренуо. Али твој аутобус их је само заобишао.

Стигао си пре свих, а последњи си кренуо. Циљ је исти, али свако је употребио различита средства на начин како је знао и умео.

Да ли ви бирате средства да би дошли до циља?

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s