НОВЧАНИК

Године – нису битне,

лепота – није важна,

доброта човека – није потребна, када имаш пун новчаник.

 

Колико пута ћеш платити за осмех?

За тапшање по рамену?

За реч „волим те „?

 

Зашто сви оду када се затвори кафана?

Зашто нема нико новчаник када дође рачун?

 

Разлика између људи и ствари је та, што када купиш ствар – више је не плаћаш, а човека можеш да купиш, али не можеш да отплатиш.

Машташ – да те воли због тебе,а он те воли због свега осталог, осим због тебе. Воли те због: родитеља, каријере, пријатеља,посла, успеха… воли те због тога што жели да буде ТИ!

Живиш за „спонтаност“ а добијеш „случајност“.

„Случајно“ смо се упознали, а он/она зна више о теби, него ти сам о себи. Као што случајно уђе у твој живот, тако и изађе из њега.

Са ђубретом се лепше поступа него са остављеним људима.

Дође време кад… пара више нема, кад никог више нема, кад останеш сам, и шта даље?

Ако си здрав, и немаш дугова. Ти си онда постао човек, и тек тада почињеш да живиш.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s