Извиђачи (поплаве)

У Србији извиђачи постоје од 1911.г., а њихов оснивач био је Милош Поповић. Савез извиђача Србије је добровољна, самостална, неполитичка, друштвена, и васпитна организација деце, омладине и одраслих. Чланови извиђача деле се у четири категорије:

  1. полетарци (7-11. г.)
  2. млади извиђачи (дечаци) и млађе планинке (девојчице) узраст (11-15. г.)
  3. извиђачи (младићи) и планинке (девојке) узраст (15-20. г.)
  4. брђани (мушки и женски чланови, узраста преко 20. г.)

Организовањем извиђачких акција, које се манифестују, кроз разне излете, смотре, таборе, извиђачи се упознају  са природним, историским и културним богаствима народа Србије, и других народа који живе на подручју Републике Србије. Да би постали члан извиђача потребно је учланити се у Савез Извиђача Србије.

 Одред извиђача „ Бреза“, основан је 06.02.1992.г., на територији општине Чукарица и броји 40- так чланова.

 Стигла ми је порука на телефону, која је гласила „испред ФМП-а у 17 часова, окупљање извиђача, ангажовани смо да изађемо на терен, да помогнемо у евакуацији људи из поплављених места“. Обукла сам извиђачку кошуљу, ставила мараму свог одреда и упутила се на одређену дестинацију.

Испред ФМП-а, људи је било на све стране. Неки су доносили храну, неки ствари; деца су безбрижно трчала као да су на излету, несвесни ситуације која их је задесила; баке и деке, седели су на столицама и тужним очима посматрали призор, видело се у њиховом погледу, много бола и горчине, јер све су изгубили, све оно што су годинама стицали, нестало је за пар сати. Сада ћу се правити статистике, колико је кућа изгубљено, уништено, а шта ће то њима значити? Када више немају кров над главом, немају где да оду, јер све је нестало. Овде су смештени привремено, где ће после?

Да ли се запитате, где ћу они после?

 Црвени крст дао нам је инструкције шта да радимо. Заједно са Одредом извиђача „Михајловац“  били смо граничник, живи зид између људи који долазе и људи који су пре њих стигли.

У једном тренутку, ромкиња дозива жену из аутобуса који је управо стигао из Обреновца. Потрчала је према њој и њих две су се загрлиле преко људи из Одреда, који су чинили живи зид.

„Где ми је ћерка ?“, изговорила је ромкиња.

„Не знам, мислила сам да је са тобом !“ одговорила је друга жена.

„Није, где ми је ћерка ?“

У том тренутку пришао је младић из Црвеног крста и рекао: „морате поћи самном да се пријавите.“

„Нема ми ћерке“

„Ви морате да се пријавите, а ваша ћерка доћи ће у неком од наредних аутобуса“

 После пар сати, пребаци су нас на другу локацију. Док сам одлазила видела сам те две жене како стоје уз ограду са надом да ће у неком од наредних аутобуса бити њена ћерка. За време док смо били ту, дошло је доста аутобуса, али ни у једном није била та девојчица.

Да ли мислите да ће доћи аутобус?

Аутобус из кога ће изаћи њена ћерка?

Извиђач је добар друг, ведар, друштвен и несебичан.

Извиђач је добар друг, ведар, друштвен и несебичан.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s