Intervju: Vesna Rakić-Vodinelić

8B39BA4D-132B-45AB-B646-7D6AA711E3CB_mw1024_s_n

Vesna Rakić-Vodinelić rođena je 1950. godine u  Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1973. godine. Pravosudni ispit položila 1974. godine. Magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši sa odlikom tezu “Razlozi žalbe protiv građanske presude” 1978. godine. Doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši sa odlukom disertaciju “Revizija protiv presude”, 1981. godine. Dopisna članica Međunarodne akademije za uporedno pravo u Parizu
Članica Svetskog udruženja za procesno pravo. Govori, čita i piše engleski i nemački, čita francuski. 

ZAPOSLENJA

1973 – 1975 sudska pripravnica i stručna saradnica u Okružnom sudu u Beogradu
1975 – 1998 asistentkinja-pripravnica, asistentkinja, docentkinja, vanredna profesorica na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu; otpuštena na osnovu Zakona o univerzitetu Srbije iz 1998. godine
1998 – 1999 pravna savetnica Aleternativne akademske obrazovne mreže, Beograd
1999 – 2001 rukovodila ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore i savetnica Ministra pravde Crne Gore
2001  2002 redovna profesorica Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
od 2001 direktorka Instituta za uporedno pravo u Beogradu
od 2002 redovna profesorica Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu (sada Pravni fakultet UUB) i predsednica Veća postdiplomskih studija
2007  2010 dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Zakon o istraživanju položaja nestale novorođenčadi izradili su: Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i Danilo Ćurčić, dipl. pravnik, organizacija Praxis. Konsultanti: Prof. dr hc dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu Prof. dr Saša Gajin, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

Prof. dr. Vesna Rakić-Vodinelić, odgovorila je na pitanja roditelja nestalih (ukradenih) beba.

fm_150x112_20141222175054 (1)Za koji vremenski period može biti usvojen lex specijalis?

Na ovo pitanje ne znam da odgovorim. Ako bi postojala pravna i politička volja, budući da je model zakona okončan, zajedno sa obrazloženjem, bilo koja stručna radna grupa bi mogla da okonča rad za nekoliko nedelja, a nadalje, vreme zavisno od Vlade koja bi se morala baviti utvrđivanjem predloga, a potom od Narodne skupstine.

fm_150x112_20141222175054 (1)Narodna skupština je donela odluku 2011 godine, da postoji apsolutna zastarelost. Kako se može onda raditi predlog zakona?

 Apslutna zastarelost se tiče krivičnih dela za koje postoji pretpostavka da su učinjena u vreme kada je navodna smrt deteta saopstena roditeljima. Model zakona se ne bavi krivičnom odgovornošću lica koja su učestvovala u oduzimanju dece, već istraživanjem sudbine nestale dece i pravičnom naknadom. Krivična odgovornost je predviđena samo za svedoke koje nadležna komisija pozove i koji odbiju da daju iskaz ili komisija posumnja da iskaz ne odgovara istini. A, tu zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče tek od momenta vođenja postupka pred komisijom.

fm_150x112_20141222175054 (1)Za koji vremenski period je predviđen lex specijalis? Prvi slučaj utvrđen je ’50 godina prošlog veka?

 

Ovaj model je, kao radnu pretpostavku uzeo period do 1970. godine unazad, iako ima nekih sumnji da je i ranije bilo slučajeva protivpravnog ponašanja bolnica, matičnih organa i drugih. To je stvar ne samo političke ocene, nego i procene mogućnosti do kog vrmena unazad je moguće urtvrđivati sudbinu nestale dece.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li se izbegava odgovornost ljudskog faktora ovim predlogom zakona?

Dosadašnji postupci su pokazali da je vlast uopšteno gledano, nezainteresovana za ozbiljno rešavanje problema nestale dece. To važi za sve vlasti od momenta kad je problem obelodanjen, a to je bilo devedesetih godina prošlog veka. U svim ovim slučajevima, bez “ljudskog faktora” ne bi ni bilo sumnje da su deca koja su živa proglašavana mrtvima, što je moglo omogućiti dalje manipulacije.

fm_150x112_20141222175054 (1)Kako je moguće da ovi slučajevi budu zastareli?

Zastarelost u našem krivičnom zakonodavstvu važi za sva dela izuzev za ratne zločine. U vreme kada su roditelji podnosili krivične prijave, one su uglavnom bile odbacivane, bilo zbog zastarelosti, bilo zato što se tvrdilo da nema dovoljno osnova za sumnju da su deca za koje se tvrdilo da su mrtva, zapravo živa.

fm_150x112_20141222175054 (1)Zašto nije svrstano u genocid?

Ovakav način postupanja ne može se kvalifikovati kao genocid, ni prema međunarodnim, ni prema našim unutrašnjim izvorima prava. Genocid se odnosi na ubijanje ili stavljanje u posebno teške uslove određene grupe lica koja čine manjinu – etničku, versku, kulturnu, itd., a ovde to nije bio slučaj.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li se predlog zakona krši sa Ustavom?

U Modelu zakona, ne vidim da je bilo koja njegova odredba u suprotnosti sa Ustavom Srbije, a u svakom slučaju, moguće je da se zatraži preliminarna kontrola ustavnosti od Ustavnog suda. To treba da učine oni koji tvrde da su određene odredbe Model zakona u suprotnosti sa Ustavom.

fm_150x112_20141222175054 (1)Vaše mišljenje/stav u vezi nestalih (ukradenih) beba?

Svoj stav sam izrazila time što sam učestvovala u pisanju Model zakona. Radi se o ozbiljnoj obavezi Srbije kao države i ona mora da uredi pravni mehanizam za ispunjenje ove obaveze.

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta obuhvata predlog o krađi beba?

Prilog:

Zakon o istraživanju položaja nestale novorođenčadi

ZakonNestaleBebe

Obrazloženje Zakon o istraživanju položaja nestale novorođenčadi

ObrazlozenjeNestBebe

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s