Intervju: Danilo Ćurčić

 

Danilo Ćurčić  izvor: Linkedln

Danilo Ćurčić
izvor: Linkedln

Pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Danilo Ćurčić, učestvovao je u izradi  Modela zakona o istraživanju položaja nestale novorođančadi, alternativa: „Zakon o izvršenju obaveza Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Zorice Jovanović protiv Srbije br. 21794/08“. Odgovorio je na naredna pitanja:

fm_150x112_20141222175054 (1)Član 3. područje primene

Ovaj zakon se primenjuje na sve slučajeve nestale novorođančadi rođene u bolnicama na teritoriji Republike Srbije u smislu čl. 1 i 2. ovog zakona

Iz obrazloženja zakona proizilazi sledeće:

Tač. 2: Primena zakona je ograničena na rođenje deteta u bolnici čiji je osnivač država, autonomija ili lokalna samouprava, jer država ne može odgovarati za radnje i propuste privatnih bolnica, niti za porođaje u vanbolničkim uslovima.

Iz obrazloženja zakona, ustanovili smo šta se podvodi pod reč „bolnica“, međutim, obavljeni porođaji u vanbolničnim uslovima, dolazimo do pravne praznine.

Da li to znači da novorođanče rođeno kod kuće, na putu do bolnice ne može da se podvede pod ovaj zakon? Kako se tu ostvaruju prava?

Imajući u vidu da se slučajevi nestalih beba isključivo odnose na bebe koje su rođene u porodilištima u Republici Srbiji i da je upravo u jednom takvom slučaju koji se vodio pred Evropskim sudom za ljudska prava (Zorica Jovanović protiv Srbije) Evrospki sud za ljudska prava utvrdio da je Republika Srbija prekršila odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava posle čega je i otvoreno pitanje donošenja posebnog mehanizma za utvrđivanje istine o nestalim bebama u porodilištima u Srbiji, ovaj Model je predvideo isključivo rešenja koja se odnose na pitanje nestalih beba u porodilištima u Srbiji.

 

Pored toga, bitno je napomenuti da ne postoje slični slučajevi koji su se događali u situacijama u kojima se porođaj vrši kod kuće ili na putu do bolnice.  

Čfm_150x112_20141222175054 (1)lan 26. stav 2

Komisija je dužna da o pritužbi odliči u razumnom roku.

Kako se definiše razumni rok? Da li vremenski treba da se ograniči razumni rok? Jer ono što je za nekog razumi rok, to ne mora da znači da je Komisiji razumno i obrnuto.

Razumni rok je opšti pravni standard koji se definiše od slučaja do slučaja. U nekim sudskim slučajevima to može, primera radi biti jedna godina jer se radi o relativno jednostavnim pitanjima i postoji dovoljno dokaza za rešavanje pravne stvari, dok u sličnoj pravnoj situaciji to može biti i znatno duži rok jer nema dovoljno dokaza, procesne radnje se odlažu usled nedolaska svedoka i slično. Isto je i sa „razumnim rokom“ koji se pominje u ovom Model

fm_150x112_20141222175054 (1)Koji je nadležan sud za ovakve sporove?

Za postupke koji se odnose na rešavanje sudbine nestalih beba nije nadležan sud nego posebna Komisija za istraživanje sudbine nestale novorođenčadi koja je telo Republike Srbije koje je u sprovođenju Zakona nezavisno i samostalno.

fm_150x112_20141222175054 (1)Ima li ovaj spor vrednost spora?

Kako se u ovim slučajevima radi o specifičnim okolnostima koje se nisu mogle rešavati u klasičnom sudskom postupku već u postupku koji se pokreće i vodi pred Komisijom, te u tom smislu i ne postoji vrednost spora.

fm_150x112_20141222175054 (1)Član 82. svojstvo izvršne isprave

Konačno rešenje o pravičnoj naknadi i poravnanje o pravičnoj naknadi zaključeno pred većem, imaju svojstvo izvršne isprave u smislu zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje. Da li to znači da roditelji ako dobiju novac, u nameri da pomoću njega pokrenu bolju istragu primeniće se institu „Ne bis in idem“ (zabrana ponovnog suđenja za isto delo) ?

Pošto se ne radi o klasičnom sudskom postupku ne postoji ni opasnost od primene instituta ne bis in idem. Jedino ako je pred Ustavnim sudom ili pred ESLJP odlučeno o pravičnoj naknadi roditeljima ili drugim srodnicima zbog povrede prava na porodični život, treba primeniti pravilo ne bis in idem. Sa druge strane privatno pokretanje “bolje istrage” nema nikakvog značaja za utvrđivanje sudbine nestalih beba jer se činjenice i okolnosti svih slučajeva moraju utvrditi odlukom nadležnog tela a ne privatnim istragama roditelja.

fm_150x112_20141222175054 (1)Što se tiče nasleđivanja, da li to dete ima pravo na nasleđe i ravnopravni položaj u obe porodice?

Odluke donete u smislu Zakona o istraživanju položaja nestale novorođenčadi ne utiču na presude kojima je utvrđeno ili osporeno prirodno materinstvo i očinstvo pa samim tim ne utiču ni na položaj deteta u obe porodice. Zakonom će se samo doći do istine o sudbini ove dece a sve nakon toga bi moralo da se rešava kroz druge postupke.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li porodica koja je bila savesna za vreme usvajanja deteta, ako se ustanovi da je ono ukradeno, ima li pravo da tuži Centar za socijalni rad, kao i da dobije povraćaj uloženog novca za to dete?

Na ovo pitanje bojim se da ne mogu da dam odgovor. Svakako da mogu da podnesu tužbu ali smatram da je neprimereno posmatrati odnose savesniih usvojitelja i usvojenog deteta sa aspekta uloženog novca.

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta znači razumna sumnja?

Razumna sumnja je pravni standard koji se koristi u krivičnim postupcima u anglosaksonskom pravu a podrazumeva da se odluka mora doneti nakon savesne i nepristrasne ocene dokaza te da u svakom slučaju odluka o krivici mora biti izvan razumne sumnje – ukoliko postoji razumna sumnja u krivicu određenog lica onda se to lice ne može proglasiti krivim.

fm_150x112_20141222175054 (1)Ako Komisija stekne uverenje da je dete živo u vreme okončanja postupka, utvrdiće okolnosti vezane za kasniji život deteta, i mesto nalaženja deteta.

Da li bi mogli detaljnije da mi objasnite, šta bi predstavljalo taj Zaključak?

Da li se dete dodeljuje prirodnim roditeljima? Šta ako je dete, odrasla osoba. Kako ću se odnosi regulisati pronalaskom deteta odnosno odraslog čoveka?

Zaključak predstavlja stav kojim Komisija, sa uverenjem koje isključuje razumnu sumnju, utvrđuje da dete više nije živo ili da je živo sa ili bez uverenja ili verovatnoće kakva je dalja sudbina deteta, ili stav Komisije sa uverenjem koje isključuje razumnu sumnju, da je dete živo i gde se ono nalazi. Najgrublje posmatrano, zaključak bi predstavljao nešto slično presudi koja se donosi u redovnim sudskim postupima.

 

U svakom slučaju, dete se ne može automatski dodeliti prirodnim roditeljima niti se na osnovu ovog Zakona mogu regulisati odnosi deteta za koje je utvrđeno da je nestalo iz porodilišta pa naknadno dato na usvojenje.

 

fm_150x112_20141222175054 (1)Vaš stav/mišljenje o nestalim bebama?

Smatram da je davanje adekvatnog odgovora na pitanje nestalih beba zapravo jasan signal kojim se pokazuje odnos Republike Srbije prema poštovanju ljudskih prava. Ako bude postojala politička volja i bude bilo dovoljno snage da se ovo pitanje reši na adekvatan način to će biti jasan znak da se naše društvo i institucije mogu izboriti i sa najozbiljnijim problemima koji se tiču vladavine prava i ljudskih prava.

fm_150x112_20141222175054 (1)DOPUNSKO  PITANJE, (na pitanje broj 5): Ako Ustavni sud ili  ESLJP-a odluči o pravičnoj naknadi prema roditeljima ili drugim srodnicima zbog povrede prava na porodični život, treba primeniti pravilo ne bis in idem.
Da li to znači da dobijanjem naknade, roditelj, sutra da pronađe svoje dete neće imati pravo na njega, jer je primio naknadu u novcu? 
Da li ima pravo da traži od Komisije, da opet pokrene istragu u vezi nestale bebe, ako je dobio naknadu?
To ne znači da je neko izgubio pravo na svoje dete jer je dobio naknadu štete zbog povrede prava na privatan i porodičan život a naknada ne znači da je time neko dobio isplatu u novcu za svoje dete koje je nestalo.
 Komisija služi i ovaj Zakon se donosi samo radi utvrđivanja istine o nestalim bebama u svakom pojedinačnom slučaju a svi dalji koraci zavise od toga da li je bilo ili nije bilo zloupotreba. 
autori: Ivan E. - Andreja B.
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s