Neću da ćutim ni posle otkaza

Podrška za kolegu Radovana Nenadića, koji je nezakonito dobio otkaz.

11159959_10153209215349076_4736175934920408842_n

Radovan Nenadić, kampanja „Nevažeći listići“

Poštovani prijatelji, kolege i poznanici,
Danas mi je uručen otkaz bez obrazloženja, a koju odluku predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, nisam potpisao. Ako ste čitali moje tekstove, sve će vam biti jasno. Stiže mi mnogo poruka sa srdačnim rečima podrške i svima se neizmerno zahvaljujem. Pobedićemo, moramo!!!
Sada znate i epilog, a u nastavku teksta ću vas podsetiti na uzrok mom otkazu, kao i na obaveštenje od strane predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića.

Pre dva dana sam na svom fb i twitter profilu pisanim putem iskazao mišljenje u vezi sramnog i nedostojnog postupanja sudije građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Predraga Vasića. Nisam se bavio njegovim radom i pitanjem da li po stručnoti i osposobljenosti zaslužuje sudijsku funkciju ili ne. Bavio sam se nedostojnim ponašanjem sudije Vasića a povodom cirkuzantske proslave rođendana A. Karađorđevića.

Tekst je izazvao dosta pažnje kako kod mojih fb prijatelja tako i kod zaposlenih u Višem sudu u Beogradu, koji su bez trunke srama mene danas i kontaktirali. Prvo, želim da ponovim reči koje sam napisao pre dva dana jer iza njih i dalje čvrsto stojim i smatram da sudija ne sme ni na koji način da se ponaša protivno zakonskim ovlašćenjima i sudskom pravilniku. Posebno napominjem da nisam uvredljivo pisao o sudiji Vasiću, ali da sam shodno svojim moralnim principima imao potrebu da široj i stručnoj javnosti (a kojoj i sam pripadam) ukažem na postupanje sudije, koje bi se u demokratskim i civilizovanim državama oštro sankcionisalo. Takođe, nisam ni na koji način davao mišljenje o sudskoj odluci, iako i na to imam pravo s obzirom da je rešenje o rehabilitaciji, postalo pravnosnažno. Ne smeju se komentarisati nepravnosnažne sudske odluke, jer bi komentari mogli da utiču na drugostepeni sud prilikom odlučivanja po žalbi. No, to nije sada tema. Nekom drugom prilikom će biti.         22013_10153444070814076_4179915404742518921_n+%281%29

Na slici se vidi sudija Višeg suda u Beogradu, Predrag Vasić, kako slavljeniku za rođendan poklanja rešenje Višeg suda u Beogradu, a kojim rešenjem je slavljenika i rehabilitovao. Sa aspekta uloge koju Vasić ima, ovakav čin je sraman i nedostojan sudijske funkcije. Zaposleni u sudu, bez odobrenja od strane predsednika suda, ne mogu ni na koji način da istupaju u ime suda odnosno ma po kom osnovu da komentarišu tok postupka, niti da se slikaju sa strankama, predlagačima ili drugim učesnicima u sudskom postupku. Da li se sudija Vasić prilikom odlučivanja u postupku rehabilitacije Karađorđevića rukovodio isključivo činjeničnim navodima ili je odluku zasnovao na emocijama koje gaji prema licu koje je rehabilitovao? Da li je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, odobrio sudiji Vasiću da sudsku odluku urami u svrhu rođendanskog poklona i da ličnim prisustvon na ovom događaju predstavlja Viši sud u Beogradu i njegove zaposlene? Ako predsednik suda nije odobrio ovakav gest sudije, da li će se pokrenuti adekvatan disciplinski postupak protiv sudije Vasića, ili će predsednik suda naknadno konvalidirati, po meni, skandalozno ponašanje sudije Vasića? Uloga sudije ne sme da bude samopromocija niti sudija sme da bude pristrasan po bilo kom osnovu, već nezavisan u donošenju odluka zasnovanih na poštovanju Ustava i zakona. Časnih sudija je nažalost jako malo i zato građani neretko pravdu i ne dočekaju ili budu oštećeni nezakonitim sudskim odlukama. U Srbiji pravda ne stanuje.
Kao neko ko trenutno radi u Višem sudu u Beogradu, postupak sudije Vasića najoštrije osuđujem, posebno napominjući da me je sramota srpskog pravosuđa i nekih nosilaca sudijskih funkcija. Onim malobrojnim izuzecima iskazujem duboko poštovanje jer sude po slovu zakona a ne po diktatu vlasti i moćnika.

Fotografija preuzeta sa sajta www.rtv.rs

Zahvaljujem se svima koji su ovu moju objavu podelili na društvenim mrežama i time pokazali zrelost i svest da se na probleme u društvu stalno mora ukazivati, jer naša građanska dužnost i jeste da se izborimo za svoja prava i da ne dozvolimo da pravdu dele oni koji za to nisu dostojni. Svesni ste da je srpsko pravosuđe po zvaničnim izveštajima EU i raznih međunarodnih komisija, jedno od najkorumpiranijih i najneefikasnijih u Evropi, zatimda su srpski sudovi neretko mesto na kojem pravda ne može da trijumfuje, zatim da tužilaštva često (neću reći uvek) za najteža krivična dela podižu optužne akte samo onda kada im neko iz izvršne vlasti da signal, zatim da je ministar pravde čovek koji u momentu izbora nije imao dana staža u sudstvu ili bar u advokaturi, koji je sudeći po njegovim sposobnostima i kapacitetima nedovoljno stručan i osposobljen, a koji čak nema ni položen pravosudni ispit.

Dalje, na sudijske i tužilačke funkcije se retko kada biraju (malo sam ublažio) oni koji nemaju debelu političku vezu ili kojima roditelji nisu sadašnje ili bivše sudije ili tužioci. Da ne pričam o uticaju koji BIA ima na postupak izbora ili reizbora nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija. Sudska vlast je jedna od tri grane vlasti, i kao takva po Ustavu mora da bude nezavisna i lišena bilo kakvih političkih uticaja. Međutim, u praksi to nije tako. Sudije i tužioce u velikom broju bira POLITIKA a ne STRUKA. Kriterijum da sudije i tužioci moraju da budu dostojni, u praksi znači da moraju da budu politički podobni (neposredno) ili da ćute i žmure na ono šta im izvršna vlast naređuje i čime ih uslovljava. Visoki savet sudstva je produžena ruka izvršne vlasti (i tu ima časnih ljudi). Bez obzira na katastrofalno stanje u srpskom pravosuđu, uvek ističem da ima kvalitetnih i poštenih sudija i tužilaca, koji su nažalost ogromna manjina i u javnosti nedovoljno zastupljeni. Iskazujem duboko poštovanje prema sudijama i tužiocima koji sude po slovu zakona a istovremeno poštujući moralne principe. Srpsko pravosuđe odražava celokupno stanje u državi i društvu, a tu pre svega mislim na postojanje partokratije i moralni sunovrat. Navešću vam jedan primer. Sudija Vučinić, koji je doneo rešenje da se okrivljenom Miroslavu Miškoviću vrati pasoš jer nije bilo nikakvih zakonskih osnova da mu se pasoš ne vrati, danas je izložen strašnim pritiscima, a i pokrenut je postupak za njegovo razrešenje pred Visokim savetom sudstva. I to samo zato jer je hapšenje Miškovića bilo Vučićev najveći adut za dobijanje izbora. Ta farsa i danas traje. Ako se pitate šta toliko koči taj postupak, odgovor je nedostatak dokaza jer je u pitanju politički montiran proces. Pre izvesnog vremena sam za sudiju Predraga Vasića čuo (ne znam da li je ta informacija tačna ili ne) da je u vreme dok je bio sudija bivšeg Trećeg opštinskog suda istovremeno bio i pravni savetnik Patrijarha Pavla ili nekog dela SPC. Ograđujem se od te informacije, možda je istinita a možda i ne. U svakom slučaju SUDIJA NE SME NIKOME DA BUDE PRAVNI SAVETNIK DOK OBAVLJA FUNKCIJU SUDIJE. Država u kojoj je Ustavni sud izletište za partijske poslušnike, ne može da se smatra pravnom državom niti državom koja počiva na vladavini prava.

Pre dva dana, dok sam se spremao na posao, na fb mi je stigao zahtev od sekretarice predsednika Višeg suda u Beogradu, Jelene Vekerle. Taj potez gospođe smatram bezobrazlukom. Gospođa i ja niti se poznajemo, niti smo ikada imali bilo kakvu komunikaciju, pa shodno tome sam i postupio. Zahtev za prijateljstvo sam odbio. Sve vreme nakon toga sam osećao da taj zahtev dotična nije slučajno poslala, a i prevarila se ako je mislila da ću isti prihvatiti. Možda su je „obaveštajci“ pogrešno savetovali. Dok sam bio na pauzi, zapisničarka mi je prenela da su me tražili iz Palate pravde i rekli da im se HITNO javim. Nakon toga, kafa mi je bila još slađa. Javio sam se PR-u (zanimljiva funkcija) Višeg suda u Beogradu, gospođi Dušici (prezime joj ne znam). Razgovor je kratko trajao i pokušaću da vam prenesem što preciznije sadržinu istog.

JA: Dobar dan, Radovan Nenadić kraj telefona. Tražili ste me.
PR Dušica: Dobar dan Radovane. Zovem vas povodom vaše objave na društvenim mrežama do koje smo došli a u vezi sudije Predraga Vasića.
JA: Drago mi je.
PR Dušica: Predsednika suda, Aleksandra Stepanovića, zanima šta ćete dalje uraditi povodom Predraga Vasića i da li je to vaše mišljenje ili planirate da preduzmete nešto drugo ili pokrenete nešto protiv sudije Vasića?
JA: Da, to je moje mišljenje iza kojeg čvrsto stojim jer smatram da je ponašanje sudije Vasića neprimereno.
PR Dušica: Dobro, ne želim da ulazim u to, ali vas ovo pitam jer predsednika suda zanima šta ćete dalje uraditi, kako bi i on razmotrio određene mere.
JA: Za sada toliko.
PR Dušica: Hvala, doviđenja.
Ja: Doviđenja.

Ovaj razgovor je ostavio jak utisak na mene ali me nasmejao dovoljno da mi dan bude lepši.

Prvo, zašto predsednika suda zanima šta ću dalje uraditi po ovom pitanju, kada sam u svom tekstu jasno postavio pitanje da li je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, obavešten o ponašanju sudije Vasića i da li će pokrenuti odgovarajući disciplinski postupak protiv sudije Vasića ili naknadno konvalidirati njegovo činjenje? Nikada, ali nikada svoje namere ne otkrivam pogotovo jer sve šta radim, radim u skladu sa svojim moralnim principima, a u ovom konkrenom slučaju i u skladu sa zakonima Republike Srbije. Iskreno se nadam da će predsednik suda ceniti to što sam ukazao na nešto loše, a šta bi u pravno uređenim državama bilo sankcionisano (na meni nije da pokrećem disciplinske postupke i određujem kazne u istim). Moje pitanje je bilo veoma pristojno.

Drugo, ako su mislili da će me ovim pozivom uplašiti ili naterati da povučem svoje reči, grdno su se prevarili. Ja nikakve kompromise ne pravim oko suštine, niti dopuštam da me bilo šta uplaši i obeshrabri u borbi za istinu i pravdu. To znaju svi koji me dobro poznaju, pa čak i oni koji me kratko i površno poznaju. Hvala na pozivu, uvek sam raspoložen za priču, ali me ućutkati nećete. Ja svoj obraz i svoje principe ne prodajem niti kompenzujem za bilo kakve privilegije i nagrade.

Treće, izuzetno sam počastvovan jer predsednik suda traži moje mišljenje i razmišlja o tome kakve ću sledeće korake preduzeti. Hvala mu na ukazanom poverenju, ali svoje namere, kao što sam i napisao, ne otkrivam nikome i ni po kakvu cenu.

Svoj posao obavljam stručno i savesno, a za rezultate rada sam dobio najviše pohvale od dvoje sudija koji su mi neposredno nadređeni, kako za ponašanje i lični angažman tako i za kvalitet odluka koje izrađujem. Mnogo sam naučio od njih i zahvaljujući tim divnim sudijama (oni su ona manjina o kojoj sam pisao) danas sam dobar pravnik koji se u praksi izuzetno pokazao.

Danas 23.07.2015. godine u upravi građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu mi je uručeno rešenje o otkazu, bez obrazloženja i navođenja koju sam ugovornu obavezu prekršio, a koje kršene iste je dovelo do jednostranog raskida ugovora o obavljanju pripravničkog staža. Radio sam 16 meseci savesno, poštujući radnu etiku i izrađujuće kvaliitetne materijalnopravne i procesnopravne odluke, a za šta sam uvek bio hvaljen od dvoje sudija u čijim većima sam radio. Moj kvalitet rada je bio vidljiv i ličnim angažmanom i kvalietnim bavljenjem poslom sam doprineo i efikasnijem radu suda. To rešenje o otkazu nisam potpisao. Uputio sam dopis predsedniku Višeg suda u Beogradu, Aleksandru Stepanoviću, a nakon toga sam dobio obaveštenje da će rešenje o otkazu biti stavljenu na oglasnu tablu sud, te da je obezbeđenju suda naloženo da mi zabrane prilazak sudu (ako treba i da primene fizičku silu).

U prilogu možete videti odluku predsednika Višeg suda, Aleksandra Stepenovića, koju nisam potpisao.
P50723-124217

U nastavku sledi moj odgovor predsedniku Višeg suda u Beogradu, Aleksandru Stepanoviću.

Dana 23.07.2015. godine u zgradi građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, uručen mi je raskid ugovora o pripravničkom stažu u Višem sudu u Beogradu, a koji staž obavljam od 14.04.2014. godine.

Jednostrani raskid ugovora nisam potpisao, i sa nepotpisanom dostavnicom sam Vam vratio u Upravu Višeg suda u Beogradu, Ulica Savska broj 17a.

Vaš gest smatram neopravdanim s obzirom da je raskid ugovora o pripravničkom stažu između Vas i mene raskinut jednostranom odlukom a pretpostavljam kao posledica mojih tekstova o ponašanju sudije Višeg suda u Beogradu, Predraga Vusića.

Svoje ugovorne obaveze sam obavljao veoma savesno, poštujući radnu etiku, efikasno izrađujući matrijalne i procesne odluke, a za šta sam i pohvaljen kod sudija principala.

Šokiran sam činjenicom da Vaša sekretarica meni šalje zahtev na fb, a neposredno nakon toga i portparolka suda me kontaktira kako bi me obavestila da se neko bavio mojim objavama na društvenim mrežama.

Bio bih vam veoma zahvalan ako biste izdvojili malo vemena (ne više od onoga koliko ste izdvojili na čitanje mojih tekstova) i obrazložili odluku koju ste doneli, jer bez relevantnog obrazloženja, Vaša odluka nema težinu a nije ni pravnički utemeljena, niti je odluka posledica neispunjenja ugovornih obaveza već posledica teksta u kom sam izneo kritičko mišljenje o nečemu šta narušava ugled i dostojanstvo suda.

Ono šta želim da pohvalim kod Vas jeste Vaša brzina u donošenju odluke u odnosu na mene, pa se nadam da ćete u mnogo značajnijim stvarima postupati ekspeditivno. Vaša odluka za mene predstavlja veliki podstrek da istrajem u borbi koju sam započeo. Biće mi zadovoljstvo da i u budućnosti čitate moje tekstove, a biće ih, u to sam siguran.

U nadi da ću dobiti obrazloženu odluku, kako bih istu mogao i da potpišem,

S poštovanjem,

sudijski pripravnik

Radovan Nenadić

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s