PREVARA Književni konkurs „Pegaz“

11791652_444244575736957_2099390780_nMirjana Radosavljević je diplomirani pravnik i pisac. Rođena je u Smederevskoj Palanci. Pisanjem počinje da se bavi još u Osnovnoj školi, koju je  završila u Velikoj Plani, kao i Gimnaziju. Nakon završetka Srednje škole, upisuje Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, na kojem je diplomirala 2014 godine.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Recite mi nešto više o spornom konkursu “Pegaz“ , njegovom značenju i organizaciji ?

 

Konkurs „Pegaz“ organizuje Književna omladina Srbije za neafirmisane autore, javnim raspisivanjem konkursa, jednom godišnje.  Konkuriše se slanjem rukopisa na njihov mejl. Konkurs  podrazumeva da će KOS potpisati izdavački ugovor samo sa autorima čiji rukopis uđe u uži izbor, a autori će biti kandidati za nagradu „Pegaz“.  Pobednicima, za prva tri mesta nagrade se dodeljuju na sajmu knjiga i tada se objavljuju imena žirija.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Kada ste vi potpisali ugovor ?

 

Rukopis sam poslala 13.07.2015. godine, a nekoliko dana nakon toga su me pozvali da potpišemo ugovor, jer je moj rukopis ispunio njihove kriterijume, čijim potpisivanjem sam automatski postala kandidat na tom konkursu. Ugovor smo potpisali 17.07.2015. godine.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Koliko je ukupno autora apliciralo sa svojim rukopisima, a koliko je vas ušlo u uži izbor?

 

Zvanični podatak sa sajta KOS  je da je ukupno poslato 882 rukopisa, od kojih je u najuži izbor ušlo 20. Od toga je u kategoriji za zbirku poezije bilo 6 rukopisa:
– ,,Geografija uspomena’’ – Jasna Arbanas, Sr. Mitrovica
– ,,Dileme’’ – Nikola Jovanović, Beograd
– ,,Treptaj pučine’’ – Sara Bazut, Banja Luka ( RS BiH)
– ,,Veličanstvena poezija’’ – Mirjana Radosavljević, Velika Plana
– ,,Akvarel duše’’ – Saška Veljanovska, Požarevac
– ,,Staza moje tišine’’ – Stana Mojsilović – Nana, Kula

fm_150x112_20141222175054 (1)

Da li ste se nadali da ćete osvojiti neku od nagrada, eventualno pebediti?

 

Po kvalitetu svoje poezije mogla sam da garantujem za to, ali se nisam nadala zato što  generalno ne verujem u regularnost konkursa ovde u Srbiji. Bilo mi je bitno da knjiga bude objavljena, jer će kvalitetan sadržaj lako naći put do citalaca. Iskreno, nisam ni planirala da prisustvujem toj svečanoj dodeli nagrada.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Planovi su Vam se ipak promenili. Zbog čega?

 

Planovi su se u potpunosti promenili kada sam dobila SMS poruku od direktorke  KOS da pogledam mejl

Screenshot_2015-11-05-01-03-34

 

 

 

 

Kada sam videla poruku, odmah sam pogledala mejl i jako sam se iznenadila.

 

 

 

Screenshot_2015-11-05-01-08-41Screenshot_2015-11-05-01-09-55

Odmah sam  na njega odgovorila, a  i ubrzo  posle toga sam dobila odgovor.

Screenshot_2015-11-05-01-10-24

fm_150x112_20141222175054 (1)

Šta se dogodilo kada ste otišli na sajam knjiga u petak?

 

Dan je protekao lepo, potpisivala sam knjige, razgovarala sam sa kolegama, razmenjivali smo utiske o sajmu…

fm_150x112_20141222175054 (1)

A šta se dogodilo kada ste otišli da preuzmete nagradu?

 

Nakon uvodnog dela programa, počeli su da dodeljuju nagrade u kategoriji poezije. Prozvali su dobitnicu trećeg mesta, Jasnu Arbanas. Tada sam shvatila da sam na drugom ili prvom mestu, iščekivanje je i dalje raslo. Komentari mojih  prijatelji koji su tada bili sa mnom glasili su ” Oni su zaista pošteni. Za svaku pohvalu su.”   Nakon proglašenja dobitnice drugog mesta Saške Veljanovske, počela je opšta radost mog društva i mene. U opisu pobedničke knjige sam prepoznavala karaktere svog dela, ali desilo se nešto potpuno šokantno, prvo mesto je pripalo Nikoli Jovanoviću. Svi smo bili zbunjeni, u stanju šoka, u neverici. Ustali smo sa stolica i pomerili smo se par metara dalje, ne želeći da odemo do kraja proglašenja pobednika, jer smo računali da sigurno postoji neko specijalna nagrada za mene, posto je u mejlu jasno pisalo da sam dobitnik nagrade. Međutim, ni toga nije bilo.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Da li ste se obratili žiriju nakon toga?

 

Žiri nije bio poznat javnosti. Trebalo je da imena žirija budu objavljena na samoj dodeli nagrada. Međutim, ja kao ni oni ljudi koji su tamo bili u mojoj okolini nisu čuli ta imena. Kolko sam videla do dana današnjeg to nigde nije objavljeno.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Sta ste tada uradili?

 

Obratila sam se direktorki  Verici Sekirarski sa pitanjem gde je moja nagrada i komentarom da ću tražiti poništenje konkursa. Ona mi je na to krajnje drsko odgovorila: “Nemojte da mi kvarite veče” zatim se okrenula i otišla.

Kada sam išla po svoje stvari, susrela sam dve koleginice po peru, takođe kandidatkinje u užem izboru  i pitala ih da li su i one dobile mejl od direktorke da potvrde dolazak na dodelu  jer su  dobitnice  nagrade? Odgovori su bili negativni, kako koleginice koja nije dobila nagradu, Stane Mojsilović, tako i koleginice koja je osvojila treće mesto, Jasne Arbanas.

To je jasan znak da nije u pitanju kružna poruka. Takođe je jasno da   mogućnost  gotovo ne postoji da  je u  pitanju tehnička  pogreška, jer nema previše sličnosti između reči kandidat i dobitnik. Međutim, mnogo toga ostaje nejasno. Zašto sam ja dobila tu poruku? Ko je žirirao? Kada se odluka promenila? Zašto se promenila? Zbog koga se promenila? 

fm_150x112_20141222175054 (1)

Da li Vas je ikada neko iz KOS kontaktirao radi izvinjenja, naknade za ono što su vam pričinili?

 

Ne! Nikada me niko nije kontaktirao. Nikada nisam dobila izvinjenje, ni usmeno, ni pimeno. A o naknadi štete i da ne govorimo.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Šta ćete sada uraditi po ovom pitanju?

 

Dužnost mi je, kao piscu, da o ovakvim stvarima javno govorim, kako nove, mlade kolege pisci ne bi prošli poput mene.

Kao pravnik, boriću se za svoja prava, što u ovoj zemlji nije ni malo lako.

Kao čovek, daću im još malo vremena, taman toliko  za izvinjenje i iskupljenje.

 fm_150x112_20141222175054 (1)Da bi čula i suprotnu stanu priče, pozvala sam urednicu, želeći da dobijem odgovor na tri pitanja:

  1. Koji je Vaš komentar povodom mejla koji je poslat Mirjani, u kome se navodi da je ona jedna od dobitnika nagrade konkursa „Pegaz“?
  2. Ko je žiri ovogodišnjeg konkursa?
  3. Da li imate nameru da nadoknadite prouzrokovanu štetu koja je učinjena prema Mirjani?

Dobila sam urednicu Književne omladine Srbije, gospođu Vericu koja je posle prvog pitanja izjavila da ne želi da da odgovor i prekinula je vezu.

I šta sada? Pitam se, šta se dešava sa konkursima drugog profila kad se u književnosti ovakve stvari događaju?

Advertisements

12 thoughts on “PREVARA Književni konkurs „Pegaz“

  1. Ima još stvari za kritikovati u radu KOSa. Prvo i najbitnije jeste do KOS i Pegaz nisu ono što su bili pre. To je sada Veričin privatni biznis. Ni ta izdavačka kuća ni ta nagrada nemaju nikakvu težinu danas. Osim ako nisu osvojene pre 15 godina.

    Druga bitna stvar je da na konkurs zaista stigne preko 800 radova, nekada i više. Začkoljica je u tome što svi autori „zadovoljavaju“ kriterijume, i u istom mejlu u kom im se to saopšti saopšti se i da izdavanje knjige pesama košta od 800 do 1100e. Oni koji kažu da je to u redu, ulaze u uži krug. I tek se među njima vrši rangiranje za nagrade. Naravno mejlovi su cirkularni. I u žiriju je samo jedna osoba-pogađate Verica. I uvek se zna da pobedniku/ci recenziju piše ista osoba – pogađate Verica.

  2. Kao dobitnik nagrade „Pegaz“ u kategoriji zbirki kratkih priča 2012. godine, osećam potrebu da napišem nekoliko reči. Sa ovim izdavačem sam raskinuo ugovor tako da nemam ni najmanje razloga da ih branim. Sve što sam imao da kažem, napisao sam u kratkom saopštenju koje sam objavio na FB-u neposredno pre raskidanja ugovora. To je moje viđenje saradnje sa njima; bilo je i lepih trenutaka, ali dogodile su se stvari preko kojih nisam mogao da pređem. Na sve to ne želim da se vraćam. Ugovor je raskinut sporazumno, bez ikakvih problema i svako je nastavio svojim putem.
    Ovde želim da ukažem na neke neistinite zaključke koji se mogu doneti na osnovu ovog teksta, ni po babu ni po stričevima. Naime, čitalac može da zaključi da je konkurs namešten, te da su samim tim, namešteni i svi ostali konkursi ovog izdavača tokom godina. Odgovorno tvrdim da konkurs u kategoriji kratkih priča 2012. godine nije bio namešten. U to vreme, nisam poznavao glavnu urednicu niti bilo koga ko ima veze sa Književnom omladinom. Poslao sam rukopis na konkurs, prihvatio uslove ugovora i kasnije, dobio nagradu i to je cela priča. Dakle, još jednom, za onaj konkurs na kom sam učestvovao tvrdim da nije bio namešten.
    Za sve ostale konkurse ne verujem da su namešteni, mada naravno, ne mogu da tvrdim, a one koji tvrde drugačije pozivam da svoje tvrdnje potkrepe jačim dokazima od izjave „Po kvalitetu svoje poezije mogla sam da garantujem da ću osvojiti neku od nagrada“. Dalje, interesuje me zašto autorka Mirjana Radosavljević nije odbila da primi nagradu, ako je pre same ceremonije dodele nagrade obaveštena da je dobitnik, što svakako ne ide u prilog regularnosti konkursa, nego se oglasila tek pošto se razočarala ishodom?
    Nagrada Pegaz nažalost, nimalo ne doprinosi delu koje je nagrađeno. Jedina korist koju autor ima od Pegaza je simbolična novčana nagrada i ništa više. Tretman knjiga ovog izdavača, i nagrađenih i nenagrađenih, izuzetno je mlak i neprobojan, a sam izbor dela koja će se objaviti je neselektivan, ali dve stvari želim da naglasim, istini za volju:
    1) KOS nije jedini izdavač koji ne pruža snažnu podršku svojim autorima, pre svega medijsku, daleko od toga, takvih izdavača je sijaset i siguran sam da će se sad utrkivati da objave ovaj tekst na svojim FB stranicama ne bi li se prikazali većima nego što jesu
    2) Iako nagradom Pegaz ništa nisam dobio, ne želim da se neosnovano navodi priča na to da je ona nameštena. Ukoliko neko pruži dokaze da je nagrada za najbolju zbirku kratkih priča u 2012. godini nameštena, ja ću je sa zadovoljstvom vratiti onome ko mi ju je dodelio, iako ni u jedenom trenutku nisam imao takva saznanja
    Mogu ja da tvrdim svašta na osnovu povređenog ponosa, pa i da je Partizan ove sezone bolji od Zvezde, ali ona ima 19 000 bodova prednosti i to je činjenica.

  3. Slozicu se sa kolegom iz klase KOS 2012 Baracem. Ja sam dobitnik Pegaza za najbolji roman 2012. Poznavala nikog u KOSu nisam dok nisam sklopila ugovor i odstampala knjigu. Nisam ni ocekivala da cu biti Pegaz, bilo mi je bitno da objavim roman. Nisam nista znala o KOSu – reputacija i sl. Ja sam raskinula ugovor sa KOSom kada se u razgovoru sa drugim autorima ispostavilo da: lektor ne postoji ( sto sam videla na svom rukopisu koji nije taknut a pare uredno uzete), nisu dostavili knjige u Narodnu biblioteku a uzeli su nam primerke, sami smo sebi ugovarali promocije i potezali veze, a bili uslovljeni „gostima“ (KOS se posle sluzio mojim kontaktima), kolegama van Beograda naplacivan je dolazak urednika na promociju (navodno za gorivo), nismo bili sigurni u broj stampanih primeraka jer kad sam povlacila knjige vratili su mi manje a kad sam reagovala onda su rekli da sam u pravu i vratili mi jos taj sporan broj (kako nisu primetili visak na stanju?!) i td. Ovo nije kleveta mnoge kolege ce potvrditi. Cak smo i bili napadani na fb stranici KOSa ali smo izignorisali. Od aprila 2013 nemam kontakta sa urednicom niti zelim. Cak ni na promocijama kod nekih kolega koji su ostali u KOS.
    Zakljucak: Namestanja sigurno u kategoriji romana nije bilo jer se dan danas cujem sa dobitnicom trece nagrade koja isto nije ocekivala nagradu kao ni kolega koji je osvojio drugu nagradu koga poznajem pre nego sto smo oboje usli u pricu sa KOSom. Zao mi je sto se devojci to desilo ali tako je danas u izdavastvu Srbije. Nazalost slatkorecivi ljudi iskoriscavaju one koji zele da ostvare svoj san.

    • Lektor ne postoji iako se naplacuje pa su im zato mnoga izdanja zaista katastrofalna a bila bi jos losija da autori sami ne koriguju po koju gresku. U tom delu je tipicna prevara. Njima na cast. Znam slucajeve u kojima nisu ni organizovali promociju koju su obavezni, pa autori moraju da odreaguju, ne drzi se striktno data rec… Za njhove autore u poslednjih desetak, mozda i vise, godina gotovo da niko nije cuo. To je zbog selekcije ali i slabe promocije, jer i tu ima solidnih pisaca. Cuo sam jos po koju „sitnicu“ iz prve ruke ali nisam strana u konfliktu pa ne bih dalje!

  4. Gotovo sa svime pročitanim na ovom blogu, a u vezi Knjizevne omladine Srbije, mogu se složiti. Ne bih samo sa subjektivnim ocenama sopstvenih književnih dela. Neka to drugi procenjuju, mada često, kao u slučaju KOS-a, odlučuju strogo lični kriterijumi, interesi i prijateljstva. Ja sam zaista verovao da to ne postoji, bar ne u knjizevnosti. Ali sa druge strane, ima i časnih izuzetaka- pa tako, možda naivno ali ipak verujem, i u slučaju nagrade Pegaz.

    I ja sam bio jedan od autora ovog izdavača koji je nekada mnogo značio na jugoslovenskoj knjizevnoj mapi. Da li zbog ljudi koji je vode – danas gotovo niko nije upoznat sa njihovim autorima. U mom slučaju nisu ispoštovali gotovo ništa, osim objavljivanja. Nista u vezi promocije nije odradjeno, osim FB i web sajta KOS-a. Slažem se, u stvari tvrdim, da lektor ne postoji iako sve uredno naplacuju – u ovo sam se uverio i preko svog izdanja, a i preko izdanja drugih kolega koje se slažu sa ovom tvrdnjom. Ako lektor postoji onda je, izvinite, nepismen, a s obzirom na stepen i broj grešaka. Urednica tvrdi da su to sve visoko kvalifikovani knjizevni stručnjaci, ali ja verujem da oni to sami (ne)rade zbog licne zarade.

    U godini mog izdanja, što nije bilo toliko davno, ja sam – bez ikakvog interesovanja, pitanja…bilo čega, posle potpisivanja – dobio usmenu najavu da sam „najverovatniji“ laureat ali sam dobio NIŠTA. Dakle, ovo „najverovatniji“ – ili kako mi je već rečeno, može se shvatiti da ću eventualno dobiti drugu ili treću nagradu, ali je značilo NIŠTA. Simptomatična je činjenica da je u vreme tog direktnog obaveštenja upućenog meni već bilo poznata većina finalista tj. bili su pod ugovorom, pa i neki od onih koji su bili medju kasnijim dobitnicima. Zbog toga mi je i drago što sam bio sprečen da prisustvujem dodeli, jer bi verovatno bilo šokantno, pošto je i samo saznanje bilo razočaravajuće. To nije bio razlog mog rastanka sa njima, koji je došao znatno kasnije, već mnogo drugih činjenica o kojima ne bih jer bih time morao da vređam urednicu koja je jedini „žiri“ – drugi članovi žirija ne postoje pa se zato njihova imena i ne objavljuju. Pratio sam informacije i ove godine – najavili su objavljivanje imena članova žirija ali do toga nije došlo. Ne iznenadjuje.

    Jedino mi je žao što tada nisam prihvatio ponudu jedne druge izdavačke kuće, pošto su znatno poznatiji i imaju lanac svojih knjižara u regionu. Sada se bavim drugim poslom, ali ako se budem vratio književnosti, imam iskustvo više – negativno na žalost.

    Post scriptum:

    Ne padajte na tudju slatkorecivost!

  5. Tuzno…Lepa rec se pretvara u oruzje licimernih…Nekada davno toga nije bilo.Kao finalista XXV Limskih veceri poezije i dobitnik nekih drugih knjizevnih nagrada, pouzdano tvrdim da pre dvadeset godina je sve islo pod sifrom, pa su eventualna namestanja, gotovo bila nemoguca…A, danas, pisac mozes biti jedino ako imas novac da sam izdas i promovises svoje delo…Tuzno

  6. Meni se KOS (ovo kao OZNA, čoveče) „desio“ negde oko 2009. ili 2010. (Čuvam i ja mejlove, al’ me mrzi, a za „kolege“ pisce… pa, recimo, da mi nisu kolege. Nije išlo baš tako, ali desilo se ranije od pomenutih slučajeva, tako da su, verovatno, mutirali. Dobio sam neki mejl gde me je Verica Spirovski (whatever) obavestila o tome kako oni žele da izdaju, jer delo ispunjava sve njihove kriterijume (pritom, nije valjalo ništa), kako su za njih izdavali bla-bla ti i bla-bla oni. Nudili su ugovor (već u prvom mejlu, bez da vide koliko sam nakazan) i priču o tome kako oni daju celokupnu zaradu autoru, a ja samo treba da pokrijem nekih 30% ili 60% štampanja. I tu nam se priče poklapaju… ali… da li zato što nemam para ili nemam para za lažnog drugara, tek, odgovorio sam i nešto drugačije. Mislim da je Verici pozlilo, iako je nisam vređao, pa se ona okomila na sve druge novčanike, a moj, siroti… ostavila na miru i vetrometini vekova… avaj. Dakle, ja sam jedan od glavnih razloga zašto vas Verica zamlaćuje, a ne to što je loži miris novca (bolje i to nego moja guza). U svakom slučaju: iako mi je prljav jezik (ne i uvredljiv, napominjem) kada želim da spustim gnjide priča ima i ok kraj. Napisao sam prvi roman, onako kako treba, sa nekoliko godina rada i mnogo hiljada pročitane literature za građu. Pokupio sam neku fantomsku nagradu za najbolji debitanski roman autora mlađeg od 35 godina i bio prvi laureat te ustanove (nikakve zle namere, jednostavno ustanove) koji je ušao u širi krug trke za NIN za njihovih petnaest godina postojanja. Knjige sam sam poslao žiriju, jer nisam verovao ustanovi. Jedino moji primerci su i stigli u NIN… ha. Sada i iz ustanove ćute kao… (da ne lajem). Blam ih. Promociju su držali na Sajmu zakupivši prostor neke „Alme“, jurili blogere po Sajmu da im utrape knjigu, a ja sam im se lepo izvinio i otišao umesto na svoju promociju u šupu svoje supruge da cepam drva. Iscepao sam petnaest metara za pet dana i to je ozbiljno nešto, a srpsko izdavaštvo se ne traži preko neta, nego u kafani „Sunce“ kod Doma omladine. Barem tamo ću biti povodom dogovora za drugi roman. Povešću i suprugu, jer ume da me šutne ispod stola kad mi ruke pomodre oko čaše u želji da isprebijam ljigavce.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s