Specijalizovana obuka za posrednike-mobing

Partneri za demokratske promene Srbije u saradnji sa Nacionalnim udruženjem medijatora Srbije organizovali su akreditovani trening SPECIJALIZOVANE OBUKE MEDIJATORA- POSREDNIKA ZA REŠAVANJE SPOROVA IZ OBLASTI ZLOSTAVLJANJA NA RADU (MOBING), 17. i 18. decembra 2015. godine u Privrednoj komori Srbije, ul. Kneza Miloša br.12.

U maju 2010. godine, donet je (po prvi put u našoj zemlji) Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Njegova primena počinje od 4. septembra 2010. godine i odnosi se na zabranu bilo kog vida zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.

Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom zaposlenih i drugih lica angažovanih  lica van radnog odnosa.

Zakon se primenjuje na:

• poslodavce

• zaposlene (u skadu sa zakonom kojim se uređuje rad, zakonom kojim se uređuju prava i obaveze državnih službenika i nameštenika i zakonom kojim se uređuju prava i obaveze zaposlenih u jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave)

• lica angažovana van radnog odnosa, kao što su lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lica na dopunskom radu, lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volontere i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu poslodavca

• odredbe ovog zakona primenjuju se i na slučajeve seksualnog uznemiravanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Obaveza poslodavca predstavlja obaveštavanje zaposlenog pre stupanja na rad o zabrani vršenja zlostavljanja, obavezama o sprečavanju zlostavljanja, načinom prepoznavanja i mogućnostima zaštite od zlostavljanja; preduzimanje preventivnih mera (obaveštenje i osposobljavanje zaposlenih o uzrocima, oblicima i posledicama vršenja zlostavljanja); da zaposlenog bez odlaganja zaštiti od zlostavljanja odmah po saznanju za postojanje zlostavljanja. Poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni vršeći zlostavljanje pričini drugom zaposlenom.

Prava i obaveze zaposlenog sadržane su u članu 10 i 11 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

 2015-12-25 08.43.002015-12-25 08.43.31

Mobingovane osobe su obično osobe koje se izdvajaju od ostalih načinom mišljenja i logikom razmišljanja, najbolji i najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnost ili konkurenciju. Često su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek počinju da rade, invalidi, osobe drugačije seksualne orjentacije. Kreativne osobe, koje promovišu nove ideje koje mogu biti izazov dugima; uzbunjivači.

Moberi su ljudi kojima je dato da budu na nekoj funkciji i rukovode a nisu tome dorasli. Često su to osobe sa ozbiljnim poremećajem ličnosti, koje maltretiraju osobe zbog osećanja antipatije, ljubomore, zavisti, straha ili patološke želje za vlašću i moći. Mogu biti narcsioidne, egoistične osobe, opsednute željom za karijerom. Moberi su osobe duboko nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima, svoju nesposobnost skrivaju projektujući je na druge, osećaju se povređeno i nemoćno i mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj značajnoj sferi života, najčešće privatnoj.

DSC_0128DSC_0124

Zaštita od zlostavljanja ostvaruje se u postupku:

  1. posredovanje kod poslodavca
  2. utvrđivanje odgovornosti zaposlenog (za mobing ili zloupotrebu prava) kod poslodavca
  3. pred nadležnim sudom (ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, ili poslodavac kao fizičko lice, može se odmah podneti tužba sudu, član 19. stav 2. Pravilnik o pravilima ponašanja  poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu)

Podnošenje zahteva:

Zahtev podnosi zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju ili predstavnik sindikata ili drugo lice (član 13. Zakona). Zahtev se podnosi odgovornom licu kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica (direktor i dr.), odnosno poslodavcu sa svojstvom fizičkog lica (preduzetnik), ili drugom licu koga oni ovlaste. Zahtev se podnosi u roku od 6 meseci od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.

Pokretanje postupka posredovanja (član 15 Zakona)

U roku od 3 dana od prijema zahteva poslodavac je dužan da predloži posredovanje. Poslodavac može da prihvati posredovanje u poku od 3 dana. Strane u sporu određuju, odnosno biraju medijatora u roku od 3 dana od dana prijema predloga od strane poslodavca.

Postupak posredovanja je hitan. Okončava se u roku 8 radnih dana/maksimalno 30 dana:

  1. zaključivanjem sporazuma strana u sporu
  2. odlukom posrednika da se postupak obustavi
  3. izjavom strana u sporu o odustajanju.

Sporazum između strana u sporu (član 21. Zakona)

• dejstvo sporazuma zavisi od volje strana u sporu

• sporazum sadrži mere usmerene na prestanak zlostavljanja

• može sadržati preporuke poslodavcu

2015-12-25 08.43.48

Medijacija u slučajevima mobinga

 Proces u kojem treća strana (posrednik, medijator) pomaže osobi koja je ponela zahev  i osobe protiv koje je podnet zahev da komuniciraju, direktno ili indirektno. Cilj je ponovo uspostavljanje komunikacije kroz bolje razumevanje, zaustavljanje mobinga i eventualno, reparacija (naknada štete). Karakteristike postupka odnosi se na učestvovanje svih strana jer mišljenja svih podjednako su važna. Pravo strana na konsultacije sa pravnim savetnikom. Postupak je zasnovan na dobrovoljnosti, hitnosti, poverljivosti i dr. 

Predavači:

Vera Despotović, medijatorka, porodična psihoterapeutkinja, nekadašnji rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu, zaposlena na Fakultetu za medije i komunikacije.

Blažo Nedić, advokat, regionalni medijator Svetske banke, medijator na listi JAMS International, Predsednik Nacionalnog udruženja medijatora Srbije i programski direktor Partneri Srbije

Tekst je preduzet iz materijala dobijenog na obuci. 

Advertisements

3 thoughts on “Specijalizovana obuka za posrednike-mobing

  1. Sve je to lepo ali da bi se mobing suzbio treba ići suprotnim smerom, odnosno od države ka pojedincu. Država je donela zakone i tu se priča završava. Tražiti od jedinke koja nema za hleba i koji pri tom izdržava još tri člana porodice da prijavi poslodavca je skoro pa nemoguće. Odluka jeste na jedinki ali cena je previsoka. Znam odlično šta pričam jer imam ogromno iskustvo sa tim. Mobing je u malim, privatnim firmama dobrodošlica. O kojim to sindikatima pričate i o kojim posrednicima. Gazda ima svoje „posrednike“ . Neisplaćene zarade, neprijavljivanje radnika i maltretiranje je stara priča… To je „dobar dan“ na koji smo navikli. Nijedna inspekcija ne zna šta se radi u prostorijama nekih firmi. Inspektori su „mala deca“ za prefrigane gazde. Neću da ulazim u njihov profil i poreklo novca kako su došli do toga da postanu vlasnici firmi. Verovali ili ne, ugovor o radu potpisuje se svakog radnog dana, i za slučaj kad dođe inspekcija vi ste počeli sa radom baš tog dana… Spot koji postavljam u komentaru snimljen je na osnovu istinite priče i mislim da nikada nije emitovan. Mrak je gospodo isti kao u spotu. I kod nas se ugovor o radu potpisuje bezbol palicom. Mislim da je na državi da taj mrak osvetli, a ne na pojedincu.
    Naravno, jedino što jedinka može je da „izabere“ osveteljen put. Ali nema svetla u tunelu.
    Svako dobro, i puno uspaeha Vam želim.
    Pozdrav!

    • Hvala puno na vašem odgovoru, koji otvara mnoga pitanja na koje niko ne želi da odgovori.

      Zakon u članu 15. stav 2 glasi: Poslodavac može da prihvati zahtev za posredovanje iz člana 14. ovog zakona u roku od tri dana. To znači da kada imamo poslodavca koji ima manje od 5 zaposlenih, da zaposleni mora direktno da se obrati njemu sa zahevom za posredovanje zbog zlostavljanja od strane njega, a poslodavac ako ne prihvati u roku od tri dana… šta dalje?Obraćanje sudu koje iziskuje skup i dug proces.

      Poslodavac, obezbedi nekom zaposlenom obuku za posredovanje i ta osoba će biti posrednik između poslodavca i zaposlenih ili zaposlenih i zaposlenih. Da li će u tom preduzeću postojati mobing ili seksualno uznemiravanje (to isto Zakon predviđa)… sami zaključite.

      • Znam ja to…Jedini mogući način je direktno skupljanje dokaza unutar same firme, to jest raskrinkavanje od stane osobe, (inspektora) koji bi se infiltrirao u samu firmu, i koji u njoj radi kao radnik. Baš kao što se radi sa mafijom u filmovima, s tom razlikom što mi ne živimo film već sopstveni život za koji se plašimo da ga ne pojede mrak…
        Sve ostalo su bajke!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s