СЛИКАЊЕ НА МОРУ “ДА или НЕ“

20160818_135336-1

Француски хемичар Жозеф Нисефор Нијепс направио је прву фотографију 1826. године. Први експеримент са фотографијом у боји извео је француски музичар Луј Дик Дорот 1868. године. Његов поступак прављења фотографијe био је компликован тако да браћа Огист и Луј Лимијер 1904. године успевају да поједноставе поступак фотографисања који је тек 1930. године доживео ширу примена фотографије у боји. Произвођачи фотографија били су немачки Агфа и амерички Кодак.

Од прве фотографије до данас, прошло је 190. година. Како изгледа данашња фотографија? Колико данас има произвођача? Живимо у свету технологије. Имамо велики избор могућности да направимо фотографију. Можемо сликати преко телефона, фотоапарата, таблета, лаптопа… итд.

Шта  би требало да представи једна фотографија?

Фотографија треба да представи тренутак које сећање може да избрише. Фотографије су наше успомене. Наша прошлост. Фотографије остају а људи не. Фотографијом показујемо будућој деци ко су били њихови преци.

Сећам се, када сам била мала и са родитељима летовала на мору да смо имали традицију да када се вратимо са одмора у породични албум ставимо нашу заједничку фотографију. Једну фотографију, заменио је фотоапарат са 36 фотографија. Један фотоапарат са 36 фотографија, заменио је дигитални фотоапарат. Дигитални фотоапарат заменио је мобилни телефон. Са колико се слика враћате са годишњег одмора? Да ли је ваш породични албум замењен електронским албумом који види цео свет ако вам је профил откључан на друштвеној мрежи?

Некада си прво видео призор, застао и дивио му се, пожелео си да ти тај предиван поглед остане у сећању што дуже и онда си желео да тај тренутак забележиш кроз фотографију.

Данас, ти сликаш, обришеш, сликаш, (опет обришеш јер није добар угао), сликаш, фотографија прође кроз разне филтере доведеш је до савршенства и избациш на друштвену мрежу па тек онда погледаш у призор и уживаш у њему.

Седим у кафићу на обали мора, испијам полако кафу и прелиставам новине чекајући пријатеље. Поглед ми привлачи плаветнило мора и сунчеви зраци који се пресликавају на њему. Остављам новине по страни, испијам још један гутаљ кафе и дивим се призору који ме окружује. Видим са моје леве стране девојку са селфи штапом како покушава да се слика. Неспретна је. Из даљине приближава се младић. Пролази поред девојке и застаје зато што му је нешто рекла. Узима њен телефон и слика је. Убрзо су један поред другог. На њиховим лицима осмех се појављује. Помислим, како ће бити лепа ова љубавна прича. Море, два странца и случајни сусрет. Али у наредном тренутку он опет узима телефон и слика је. Очигледно јој се није свидела првобитна фотографија. Опет јој даје телефон. Она паралелно гледа у телефон и у њега. Да ли сада њена слика пролази кроз филтере? Зашто она не види своју лепоту коју види младић на њој. Рукују се. Ветар је дунуо и пренео ми део њиховог разговора. Дечко је засмејава а она гледа у телефон. Ко ће победити дечко или телефон? Победио је телефон. Девојка није ни приметила да је дечко отишао.

Пријатељи су стигли. Како је прелеп поглед. Хајде да се сликамо, говоре. Насмејем се и треп… селфи је готов. Окачен,чекиран и тагован.

Отуђили смо се једни од других. Уместо да нас зближи технологија она нас полако али сигурно раздваја. Опседнути смо сликањем и не примећујемо људе око себе. Сређујемо слике и на слици изгледамо савршено али не и пред огледалом. Дражи нам је коментар неке особе која пише да смо лепи него присуство особе која се налази поред нас. Више имамо лајкова на сликама него изговорених реченица размењених са људима са којима живимо.

Ви управљате фотоапаратом а не он вама, не заборавите то 🙂

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s