Промоција Петог океана и Из истог смо легла Гроздане Лучић Лалић

2016-11-13-11-15-58

Дана 11. новембра 2016. године са почетком од 18 часова одржана је промоција  збирке песама „Пети океан“ и „Из истог смо легла“ песникиње Гроздане Лучић Лалић у Удружењу књижевника Србије , ул. Француска бр.7 у Београду.

У препуној сали, светла су угашена на тренутак. Тај тренутак красиле су изговорене речи песме праћене тихим звуцима гитаре. Завршетком песме и осветљењем уседили су говори уредника трибине УКС Миљурка Вукадиновића и књижевног критичара Душана Стојковића.

Глумац Милан- Цаци Михаиловић рецитовао је заједно са осталима песме из две другачије, супротне а у исто време толико сличне збирке песама, јер су се песме надовезивале и преплитале кроз две различите књиге изговорене као једна. Тај прелазак између збирки песама обележила је виолинисткиња Татјана Олујић и пијанисткиња Даринка Пауновић.

Романтика је испунила књижевно вече. Звуци гитаре Уроша Дојчиновића пратиле су речи песме „Зидови гладни твоје љубави“, из збирне песама „Пети океан“

Јесу ли зидови твоје собе

гладни моје љубави,

или међу туђим пркосиш судбини?

О себи ти ништа не бих умео рећи,

осим, да кроз отворена врата туге,

улазе мрачни станари ноћи;

дочекујем их, надам се, једном ћеш доћи.

Тражим ти очи под туђим капцима,

док пода мном дахћу тела небројана,

у мраку лажем себе:

– Крај мене си Јелена!

Пртљаг успомена вучем,

од тежине урњзан у шаке,

окрећем се, очекујем;

једном ћу чути твоје кораке.

Ноћи се котрљају низ калдрме,

често са мојом главом

преспавају на кафанском столу

и не причам тада о теби

и не причам тада о болу.

Мене, те жене не могу да повреде,

кажем мушки, безобразно:

Све су оне исте! За ноћ само вреде!

Свака ми безимена!

Прећутим, да сузе твоје чисте,

још падају у мени малена.

У диму небројених бирцуза,

поручим песму која кида све у мени,

крикнети име свака чаша сломљена,

кажу: Боем! Дошло му тако!

А ја… умирем за тобом, Јелена.

Понекад курву покупим у ноћи

да самоћи искезим зубе,

понекад… неко невино биће,

залута у моје чаршаве туге,

кратко је крај мене свака жена

али ти, увек си ту; Јелена.

И пијан и проклет и трезан,

ја, за кога кажу: -Сваку може да има!

Ни са једном нисам срећан,

тражим те међу зидовима.

Јесу ли зидови твоје собе гладни моје љубави,

или међу туђим пркосиш судбини?

Међу мојим, вечно хода твоја сена.

Чија си проклета Јелена… Јелена… Јелена?

коментар:

Песма, говори о љубави коју могу да доживе само храбри људи а написана је из угла кукавице. Није храбар онај који призна да воли и  који се бори за љубав, већ је храбар онај који пусти љубав да оде…зато што зна да се „љубав“ не може задржати.

Штампање збирке песама „Пети океан“, Гроздана Лучић Лалић добила је на поклон за свој рођендан од Горана Недељковића, Николе Ђурића, Мирјане Мике Радосављевић, Тамаре Симић Дражић, Жарка Вељковић, Слађане Бушић, Милице Радованчев, Немање Драгош, Александра Станић Шкодрић, Огњена Караџића, Бранислава Вељковића, Милене Симеуновић, Александара Божовића, Ане Поповић, Весне Караџић, Дубравке и Млађана Ранђеловића, Младена Бојковића, Милице, Марије, Тамаре и Саре.

2016-11-13-11-31-42

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s