ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Суд треба да штити правни поредак и да обезбеди владавину права. Свако има право на независан, непристрасан и законом већ установљен суд , правично и у разумном року, јавно раправи и одлучи о његовим питањима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега, чл.32 ст.1 Устава.

Ако странка пропусти рочиште или рок за предузимање неке радње у поступку и услед тога изгуби право на предузимање те радње, суд ће тој странци на њен предлог да дозволи да накнадно изврши ту радњу (враћање у пређашње стање), кад постоје оправдани разлози за пропуштање. Предлог за враћање у пређашње стање подноси се суду код кога је требало да се изврши пропуштена радња. Предлог мора да се поднесе у року од 8 дана (субјективни рок), рачунајући од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је странка тек касније сазнала за пропуштање, од дана када је за то сазнала. После протека 60 дана (објактивни рок) од дана пропуштања не може да се тражи враћање у пређашње стање.

Рочиште је време (дан, сат, минут) у коме на одређеном месту странке и суд треба да предузму одређене парничне радње. Шта урадити када се на рочишту појави разлог за враћање у пређашње стање заснован на слободном судијском уверењу? Када тај разлог суд подведе под категорију процесних претпоставки које се тичу странака „уредно заступање, тј. када странка има заступника, он мора имати потребно овлашћење и пуноважност предузимања радњи са дејством према станци“ а не примени правну фикцију о повлачењу тужбе? Правна фикција је правно правило по коме се узима да је извесна чињеница тачна, односно да постоји, иако се зна да није тачна и да не постоји.

Судија је у вршењу судијске функције независан и подчињен само Уставу и закону. Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Објективност (непристрасност) значи да поступак судије и његова одлука у једној ствари треба да буду такви, да би остали исти и када би у тој ствари поступао и одлучивао други судија, а положај странака имала друга лица. Једно од основних начела свих поступака је начело поучавања неуке странке. Циљ начела је да се суд у поступку стара о странци која из незнања не уме да се користи процесним овлашћењима, односно процесним правима, и која би услед незнања могла да претрпе штету. Да ли се под неуком странком подводи адвокатски приправник? Да ли један од облика незнања може да буде и недовољно искуства као и чињеница да суд који није страна у поступку иступа са својим ауторитетом и намеће своје слободно судијско уверење?

Пример враћања у пређашње стање је (не)оверена легитимација, о којој сам објективно писала, и пошто није усамљен случај, допунићу чланак. Када се догоди повлачење тужбе, узмите записник, идите у Адвокатску комору која вам је издала легитимацију. Поднестите захтев за издавање потврде да сте адвокатски приправник који је уписан у именик и оверите легитимацију. У захтеву за враћање у пређашње стање приложите: записник, потврду коморе и копију оверене легитимације. Ако се захтев не усвоји исте прилоге приложите у жалби.

Жалба против решења је редовни правни лек против првостепених пресуда. Одлуке другостепеног суда по жалби зависе од разлога побијања. Ако суд у поступку по жалби утврди повреду материјалног права, чињеничног стања или повреде поступка, он доноси решење којим укида нападануто решење, и зависно од повреде, сам одлучује или враћа предмет нижем суду на поступак и одлучивање. Тако да вам се може догодити да после уложене жалбе, добијете решење којим се усваја враћање у пређашње стане донето од првостепеног суда.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештења су дужна да то поштују. Свако има право на приступ подацима која су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, чл. 51 Устава, сходно томе прилажем Решење о усвојеном захтеву за враћање у пређашње стање.

Пример судске одлуке о усвајању предлога за враћање у пређашње стање можете погледати овде 

чланак објављен на страници Адвокатска комора Србије

Коришћена литература:
Верољуб Рајовић, „Грађанско процесно право“, Пројурис, Београд 2016, стр.14, 19, 20, 21, 67, 87, 89, 155
Момчило Грубач, „ Кривично процесно право“, Пројурис, Београд 2015,стр. 54
„Устав Републике Србије“, Сл. Гласник, 2016, стр. 22, 31

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s