advokatski pripravnik

АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

Тренутно је повучен нацрт Закона о бесплатној правној помоћ. Поставља се питање ко ће бити пружалац услуге у новом закону? Да ли ће то бити у надлежности јавног сектора (који чини државни, покрајински и локални органи, организације и институције које оснивају држава, покрајина и локална самоуправа, укључујући и јавне агенције, фондове, јавне службе, јавна предузећа итд.), НВО, Правне клинике у склопу факултета или адвокати?

За сада је јасан и недвосмислен став већине Адвокатских комора, да бесплатну правну помоћ искључиво пружају адвокати и да је други субјекти у будућности неће вршити. Шта ће бити са Правним клиникама на факултетима? Да ли ћу им бити одузета овлашћења која су до сада имала, оставивши им само право на опште информисање грађана?

Опедељење за адвокатуру стекла сам кроз пружање бесплатне правне помоћи на Правним клиникама из области породичног и радног права. Обука клиничара из радног права траје два семестра и састоји се из две целине. Прву целину чини 30 часова обуке који су подељени у 10 недеља. Клиничари на обуци надограђују већ стечено знање из области радног права, злостављања на раду и дискриминације. Такође, уче се правној етици, поступку са странкама на клиници (пријем странке, разговор са странком). Посебни акценат се ставља и на обнављање и надоградњу процесног права, укључујући и писање правног мишљења, као и израду и анализу основних судских поднесака. На самој обуци значајан део је посвећен симулацији рада са странкама који служе за практичну проверу стечених знања. Након што се заврши први део обуке, најбољи студенти прелазе на други део који се састоји у несамосталном раду са странкама. Клиничари на обуци придружују старијим клиничарима који већ пружају бесплатну правну помоћ и у раду са њима стичу практичне вештине. На крају циклуса обуке, клиничари су у потпуности оспособљени за самостални рад са странкама, под супервизијом адвоката и професора. На другој години клинике (трећи и четврти семестар) клиничари пружају помоћ уз супервизију адвоката и професора.

Клиника грађанима пружа примарну правну помоћ у области радног права, злостављања и дискриминације на раду. То подразумева да грађани могу од клиничара захтевати правну информацију, правни савет, евентуално и модел иницијалног правног поднеска за покретање одговарајућег судског поступка (парничног и управног).

Поставило се питање на клиници: „Да ли ће моћи странка да се снађе на суду“? Колико год ви дали правних информација, савета, подршке и самих написаних иницијалних аката, странка је била препуштена на милост и немилост систему правосуђа, зато што су адвокатима и клиничарима руке биле везане, због непостојања заступања пред судом. Законом о бесплатној правној помоћи, дозвољава се заступање пред судом. Зашто се не би дозволило клиничарима заступање пред судом под супервизијом адвоката?

Не можете рећи, да студент који је положио испит, прошао обуку, уложио време на читање закона и других прописа, истраживање судске праксе, прелиставања разних модела поднесака, да би написао поднесак за странку који ће проћи контролу адвоката, где долази до измене, допуне и коначне верзије тог поднеска, да тај исти студент не би умео да заступа свој рад пред судијом у присуству адвоката? 

Дуги низ година политика факултета уопште се није ослањала на побољшање образовања студената кроз праксе и остале активности, тако да адвокати (који су студирали у то време) били су  лишена разних погодности које имају данашњи студенти. Увођењем Правних клиника, студенту се даје могућност праксе тј. примене теорије кроз писање поднесака. Доношењем Закона о бесплатној правној помоћи дала би се могућност да поред писања поднесака имају право приступу и заступању пред судом под супервизијом адвоката.

Адвокати немојте укинути праксе студентима на Правним клиникама. Будите им узор као што сте до сада били.

чланак објављен на страници Адвокаске коморе Србије

Konferencija

„Komercijalna medijacija u Srbiji“

Dana 28. oktobra 2016. godine sa početkom od 10 časova u Paleti Srbije, ul. Bulevar Mihajla Pupina br. 2 održana je konferencija povodom početka projekta „Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“ na temu „medijacija u privrednim sporovima: dostignuća i izazovi“.

Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde, Sektor za evropske integracije i međunarodne projekte, u svom uvodnom  izlaganju izjavio je da se zakon o posredovanju u rešavanju sporova počeo primenjivati od 1 januara 2015. godine i da je značajno unapredio pravni okvir u pogledu medijacije. Povodom pregovaračkog poglavlja 23. Ministarstvo pravde formiraće radnu grupu koju ću činiti sudije, predstavnici četiri apelacije, pravosudne akademije, advokature, civilnog sektora dok će savetodavnu ulogu vršiti Vrhovni kasacioni sud, radi promocije i unapređenja medijacije, kao jednog od načina alternativnog  rešavanja sporova. Da bi se medijacija prepoznala doćiće do izmena zakona o sudskim taksama i izmena zakona o parničnom postupku.

Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, zaključio je da je zakon o posredovanju značajan zbog rasterećenja pravosuđa jer dovodi do smanjenja predmeta. Zakon je posebno pogodan za rešavanje potrošačkih sporova, porodičnih, upravnih, sporova iz oblasti zastite životne sredine, krivičnih i prekršajnih sporova povodom imovinsko pravnog zahteva i zahtev za naknadu štete.

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, govorio je da je potrebno  prvo objasniti šta je medijacija i kako se ona primenjuje. Polazeći od toga, da je adovkatura jedna zatvorena profesija i prilično rezervisana za nove stvari, u početku medijacija nije bila prihvaćena od strane advokata, ali korak po korak počelo je da se menja mišljenje. Osnovana je Advokatska akademija koja vrši edukaciju advokata, i nadam se da će i regionalne komore osnivati Centre za medijaciju. Pre dve godine  bili smo u Zagrebu i otpočeli pregovore povodom formiranja spoljno trgovinske arbitraže čiji bi učesnici bili Advokatske komore Balkana.

Gordana Mihajlović, advokat i medijator govorila je da je primena medijacije počela u Drugom opštinskom  sudu i formiranjem Centra za medijaciju. Međutim, nije bio urađen sistem i to je predstavilo najveću grešku. Kada se napravi sistem onda nije bitno ko radi, nije bitna ličnost pojednica, jer  kod  nas je problem  ljudski faktor, ljudi su počeli da vrše samopromocije što dovodi do gubljenja uloge medijacije. Iz suda sam otišla 2005. godine  u advokaturu. Kao advokat, često radim medijacije ali isto tako suočena sam bila da je Centar za medijaciju tražio od moje stranke 25.000 dinara, naravno da je stranka odustala. Rešenje je da država omogući besplatne medijacije, ili donekle besplatne kako bi se ljudima ukazala mogućnost da se upoznaju i shvate šta je zapravo medijacija. U Srbiji ima mnogo kvalitetnih medijatora i ljudi koji se zalažu za proširenje medijacije, tako da se na fakultetima i pravnim klinikama uvode medijacije.

Jasmina Milutinović, predsednik Advokatske komore Čačak, izjavila je da u Advokatskoj komori Čačak osnovan Centar za medijaciju. Organizovane su obuke i edukacije advokata povodom  posredovanja  u postupcima medijacije, ukazala je na to da sudija Ljubica Milutinović vrši obuke sudija i sudijskih službenika u Osnovnom i Višem sudu u Čačku i da se zahvaljujući medijaciji dolazi do uštede u privredi i samom budžetu. U medijaciji važna je stranka, važan je njen cilj i interes, a ne cilj suda ili advokata.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Da li će Advokatska akademija vršiti obuke advokatskih pripravnika povodom medijacije?

Jasmina Milutinović: Da, Advokatska akademija pored advokata vršiće i obuke advokatskih pripravnika.

Blažo Nedić, Partneri za demokratske promene Srbije, predsednik Nacionalnog udruženja medijatora Srbije, konsultant na projektu “Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“:

„Moramo razlikovati dve stvari što se tiče obuke u medijaciji. Jedna je obuka medijatora koju čini osnovna i specijalizovana a druga je obuka svih onih koji učestvuju u postupku medijacije. Stalno se potencira obuka medijatora, moram da kažem da za 15. godina koliko radim, da svi donatori prave istu grešku ulažu sredstva u obuku medijatora i mi imamo puno medijatora a malo predmeta. Obuka medijatora po našem zakonu traje 5 dana. Neko je jednom  rekao da za svakog obučenog medijatora vi morate obučiti 100 advokata da znaju da zastupaju medijaciju, ja kažem ne 100 nego 1000. Za sada je 8 organizacija akreditovano za obučavanje medijatora, i nijedna od tih organizacija nema problema da privuče i obuči ljude jer se zauzvrat dobijaju sertifikati i osoba se osposobljava da bude medijator. Zasto onda ne bi donatorski novac uložili na obuke učesnika u medijaciji? Zašto advokati nerado ulaze u medijaciju? Zato što ne znaju šta je medijacija, i kada ga stranka pita da li da uđe u postupak medijacije on nema odgovor. Ne zna pravila u medijaciji, gde treba da sedne, kome se njegova stranka prvo obraća itd. Ceo sistem pravnog obrazovanja sveden na to da vam jedini cilj bude izvršna sudska presuda. Najveći problem imamo sa pravobranilaštvom, koje kaže da nema ovlašćenje i koje nije dovoljno upoznato sa postupkom medijacije a zastupa državu i lokalnu samoupravu. Ne može država deklerativno da kaže podržavamo medijaciju a da svojim primerom u sporovima gde je ona stranka ne koristi medijaciju. Vrlo je bitno ustanoviti kontrolu organizacija koje vrše obuke, jer naš zakon propisuje uslove za predavača u organizaciji koja konkuriše za akreditaciji povodom obuku za medijatore. Uslov je samo da ispuni uslove za medijatora ne mora čak da bude medijator. To znači teoretski ako Jasmina dođe sutra kod  mene na obuku  od 5 dana, da će već  sledećeg dana ona moći da bude akreditovani predavač neke organizacije. Ljudi će ući u medijaciju  samo ako veruju da je taj postupak u njihovom najboljem  interesu, a šta je njihov najbolji interes zavisi u svakom konkretnom slučaju. Ne možemo generalizlovati, na primer u prvom slučaju stranci će biti interes da u sporu naplati potraživanje, u drugom da brzo završi spor dok u  trećoj situaciji želi da očuva poslovni odnos itd… Uvek morate imati u vidu da je medijacija dobrovoljna, gde je potrebno najmanje dve strane da se saglase i najvažnije je šta je njihov konkretan interes u tom sporu“.

Ostali učesnici:

Denis Kif, ambasador Velike Britanije; Daniel Berg, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju; Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije; Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije; Aleš Zalar, bivši ministar pravde Republike Slovenije i team leader na projektu „Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“; Gordana Ajnšpiler Popović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ivana Ninčić, konsultant za reformu pravosudne profesije, Ministarstvo pravde Republike Srbije; Nebojša Đuričić, sudija, predsednik Upravnog odbora, Forum sudija Srbije; Božana Jakišić, koordinator Biroa za posredovanje, Privredna komora Srbije; Nevenka Tomašević, menadžer za problematične plasmane, Addiko Group.

Organizatori:

Evropski centar za rešavanje sporova (Slovenija), ADR Centar (Italija), ADR Grupa (Velika Britanija), Partneri za demokratske promene Srbija, Privredna komora Srbije i Pravosudna akademija uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj i Investicionog fonda Ujedinjenog Kraljevstva.

objavljeno na stranici Advokatske komore Srbije

 

PRAVA LGBT OSOBA

lgbt123

LGBT je skraćenica za imenovanje različitih grupa. Njom se označavaju različite seksualne i polno/rodne osobe.

L (lezbejka je žena koju estetski, seksualno i romantično privlače druge žene, i koja sa       drugim ženama ostvaruje emocionalni, seksualni i partnerski odnos.)

G (gej je muškarac koga estetski, seksualno i romantično privlače drugi muškarci, i koji ostvaruje emotivne, seksualne i partnerske odnose sa drugim muškarcima.)

B (Biseksualnost predstavlja seksualnu sklonost ka osobama oba pola)

T (Transrodnost je oznaka za rodne indentitete osoba (muški, ženski, oba, nijedan), koje se ne uklapaju u tradicionalne binarne modele polno/rodnih podela, odnosno osoba čiji rodni identitet nije jednak njihovom polu)

Pravni okvir:

Ustav Republike Sbije (”Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)

Zabrana diskriminacije

Član 21.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Zakon o zabrani diskriminacije (”Sl. glasnik RS”,br 22/2009

U članu 2, objašnjava pojmove diskriminacije i diskriminatorskog postupanja, dok u lična svojstva uvodi  rodni indentitet i seksualnu orijentaciju. Teški oblici diskriminacije nalaze se u članu 13 stav prvi a član 21, govori o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije. Član 56. predviđa kazne za takvo postupanje.

član 13.

  1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije

Član 21

Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Član 56

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21).

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Krivični zakonik Republike Srbije (”Sl. glasnik RS” br. 85/2005, 88/2005-ispr, 107/2005-ispr., 72/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014), 2012. godine, dopunjen je članom 54a:

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

 

Zakon o javnom informisanju i medijima (”Sl. glsnik RS”, br. 83/2014 i 58/2015)

Zabrana distribucije informacije ili drugog medijskog sadržaja

Član 59

2) akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način.

 

Zakon o radu (”Sl. glasnik RS” br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

zabrana diskriminacije, čl. 18

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Zakon o socijalnoj zaštiti (”Sl. glasnik RS”, br. 24/2011

Načelo zabrane diskriminacije

Član 25

Zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva.

Povodom pitanja obrazovanja, njihova prava nalaze se u Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o učeničkom i studenskom standardu kao i Zakonu o mladima.

Zakon o visokom obrazovanju (”Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007- autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015- autentično tumačenje i 68/2015)

Pravo na visoko obrazovanje

Član 8

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje.

Zakon o učeničkom i studenskom standardu (”Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 55/2013)

Zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja u ustanovi

Član 36

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se na otvoren ili prikriven način ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, uzrasta, seksualne orijentacije, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, konstitucije ili se podstiče na takvo ponašanje.

Zakon o mladima (”Sl. glasnik RS”, br. 50/2011)

Načelo jednakosti i zabrane diskriminacije

Član 5

Svi mladi su jednaki.

Zabranjeno je svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovnog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva.

            Postepeno uspevamo da prava LGBT osoba uvedemo u razne zakone, kako bi im omogućili  prava i zaštitu koja im je potrebna. U Republici Srbiji, različitost polova predstavlja jedan o uslova za zaključenje braka. Za sada LGBT osobe, kroz institut fraus legis (izigravanje zakona), sklapaju brak. Jer stvaraju veštačku tačku vezivanja (promena državljanstva) u nameri da izigraju materijalno imperativne propise našeg zakonodavstva. Zaključenjem takvog braka i traženjem priznanja strane sudske odluke po Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, dovešće do odijanja priznanja takve odluke. Međutim, vremenom se menjaju  pravila javnog poretka. Javni poredak uvek deluje u obliku i sadržini kakvi postoje u momentu donošenja odluke, a to bi značilo da prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije koji je u članu 2214, definiše brak kao i Porodični zakon ali sa naznakom da će na javnoj raspravi svestrano sagledati mogućnosti zakonskog regulisanja istopolnih zajednica.

članak objavljen na stranici: Advokatske komore Sbrije

Članak govori o pravima LGBT osoba. Moja zamisao je da svake godine objavim članak o njihovim pravima kao i činjenicama šta se promenilo u roku od godinu dana. Prvi članak napisala sam ovde Prava LGBT osoba u Srbiji  taj članak govori o jedinim informacijama koje sam posedovala u to vreme, i akcenat je dat promeni JMBG-a. Do danas, nije pronađeno rešenje, što znači čekamo narednu godinu. Ovogodišnji članak napisala sam sa namerom da pronađem što više prava koji su uvedeni u zakone za sve ove godine. Akcenat ovog članak odnosu se na zaključenje braka u Srbiji. Za sada, LGBT osobe ne mogu da zaključe brak. Ove godine Srbija treba da dobije Građanski zakonik, u kome je ostavljena mogućnost da se razmotri pitanje istopolnih zajednica. Što znači čeka se naredna godina za odgovore na postavljena pitanja.

(NE)OVERENA LEGITIMACIJA

Sudija pojedinac otvara glavnu raspravu, objavljuje predmet raspravljanja i utvrđuje ko je pristupio raspravi:

za tužioca: pun. adv. M.S.  po pun. u spisima, za koga se javlja adv. pripravnik A.B.

sudija: Da li Vas ima u punomoćju?

adv. pripravnik: Ne. Imam legitimaciju. Pozivam se na član 88 ZPP, stav 3.

sudija: Dajte mi na uvid. Vaša legitimacija nije overena za 2016. godinu. Nemate pravo da pristupite ročištu.

adv. pripravnik: Gde piše da treba da bude overena legitimacija?

sudija: konstatuje se da su na ročištu pristupili (unosi se u zapisnik):

za tužioca: niko, punomoćnik uredno pozvan.

za tuženog: niko, uredno pozvan.

ostala lica: adv.pripravnik A.B. Predaje sudu na uvid adv. leg. sa rokom važenja do 2015. godine

REŠENJE

Tužba se smatra povučenom.

adv. pripravnik: Želim kopiju zapisnika.

sudija: Nemate pravo. Izađite iz sudnice.

Istog dana adv. pripravnik podnosi molbu predsedniku suda da mu pošalju kopiju zapisnika sa glavne rasprave .

Zakon o parničnom postupku, (član 149)

Stranke, njihovi zastupnici i punomoćnici imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju, fotografišu i prepisuju spis parnice u kojoj učestvuju.

Drugim licima koja imaju opravdan interes dozvoliće se radnja iz stava 1. u pogledu pojedinih spisa.

Zakon o parničnom postupku

vraćanje u pređašnje stanje (čl.109-114)

član 109.

Ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoji opravdani razlozi za propuštanje.

Dostavljanjem kopije zapisnika sa gl. rasprave i Rešenja o povlačenju tužbe, podnosi se predlog za povraćaj u pređašnje stanje. U međuvremenu legitimacija je overena i potvrda iz AKB je dobijena.

Zakon o advokaturi

rešenje o upisu i pripravnička legitimacija (član 57)

Na dan položene pripravničke zakletve, nadležna advokatska komora donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju.

Na pripravničku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe člana 10. ovog zakona.

Rešenje o upisu i advokatska legitimacija, (član 10)

Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom advokatske komore.

Povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljen. Izjavljena je žalba. Početkom jula doneto je Rešenje da se usvaja predlog tužioca i dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje. Ročište još nije zakazano. Bezpotrebno izgubljenih 10 meseci a možda i više. Ovakav postupak sudije otvorio je brojna pitanja:

U Zakonu o advokaturi nije navedeno da je potrebno da legitimacija bude overena. Čak i da pođemo od pretpostavke da legitimacija treba da bude overena, postavlja se pitanje

“Da li je overena legitimacija u isto vreme i važeća?”

U obrazloženju žalbe, pozvali smo se na činjenice koje nisu unete u zapisnik a izrečene su na ročištu. One se odnose da je legitimacija važeća jer na legitimaciji piše datum izdavanja, koji kada se uporedi sa spornim ročištem, proizilazi da  nije isteklo dve godine pripravničke vežbe.

Šta sudija treba da pazi po službenoj dužnosti? Overenu legitimaciju ili pripravnički staž?

Navešću vam dva primera:

Primer 1: Overite legitimaciju za celu godinu a vama staž kao advokatskog pripravnika istekne krajem januara. Da li preduzete radnje istekom pripravničkog staža sa overenom legitimacijom za tu godinu 

spadaju u dozvoljene radnje?

Primer 2: promena principala (sabiranje staža)

Na uvid sudiji pokažete legitimaciju od sadašnjeg principala.

Da li je potrebno overiti legitimaciju?

obavljeno na stranici Advokatska komora Srbije

Besplatna obuka advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita

Advokatska akademija Advokatske komore Srbije organizovala je besplatnu Obuku adokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita u periodu od 9. marta do 22. juna  2016. godine. Nastava se održavala sredom i četvrtkom od 17 časova. Rukovodilac obuke je advokat Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Čačak.

DSC_0034

fb_img_1460231645591.jpgKako ste došli na ideju da organizujete obuku advokatskih pripravnika u sklopu Advokatske akademije Advokatske komore Srbije?

Advokatska akademija osnovana je 2012. godine. Pravilnikom i programom akademije predviđena je početna obuka advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita. Prošle godine doneli smo plan za obuku advokatskih pripravnika i advokata, vi ste prva generacija koja je prošla obuku.

fb_img_1460231645591.jpgKako se određuje kriterijum i koje kvalifikacije predavač treba da poseduje da bi predavao određenu oblast na obuci? Da li ću predavači uvek biti advokati?

Određivanje ko može biti predavač na obuci propisano je aktima Advokatske akademije. Da biste bili predavač, morate da imate zvanje doktora nauka ili objavljene naučne radove iz oblasti koju predajete, ili da ste advokat najmanje 15. godina i da ste se specijalizovali u određenoj granu prava. Intenzija je da uvek advokati budu predavači, jer je naša namera da obrazujemo advokatske pripravnike i da ih pripremamo za advokaturu, a za advokaturu ih ne može niko bolje pripremiti od advokata. Da bi obogatili rad Akademije tj. da bi obuka bila raznovrsna pored advokata koji su odlični praktičari, potrebno je i teorijska primena znanja a to možemo da postignemo ako angažujemo profesore sa Pravnog fakulteta, tužioce, sudije. Međutim za njih nam je potrebam honorar i ovom prilikom želim da naglasim da svaki advokat koji je predavao na obuci, radio je besplatno. 

fb_img_1460231645591.jpgOvo je prva besplatna obuka advokatskih pripravnika, da li će u budućnosti obuka biti besplatna? Ko može biti polaznik obuke? Koliko puta ima pravo polaznik obuke da prisustvuje obukama za spremanje pravosudnog ispita?

Za advokatske pripravnike obuka će biti besplatna. Ako svojim kvalitetom obuke dokažemo, kao i činjenicom da pripravnici iz suda ili tužilaštva žele da prođu našu obuku omogućićemo im uz određenu nakadu. Prvenstvo ću uvek imati advokatski pripravnici, jer obuka je organizovana zbog pripravnika. Možete ponoviti obuku ako smatrate da vam treba razjašnjenje kod nekih oblasti, želite neke stvari da ponovite ili ako niste prisustvovali nekim predavanjima.

fb_img_1460231645591.jpgOstvarili ste saradnju sa Advokatskom komorom Niš. Da li će te ostvariti saradnju sa drugim komorama? Koliko puta godišnje će se organizovati obuka? 

Planom je predviđeno da se obuka održava dva puta godišnje. Jedan jesenji seminar a dugi prolećni, i trajaće tri ipo meseca. Sledeća obuke:

Advokatska komora Čačak, 10. septembar 2016. godine

Advokatatska komora Beograd, 5. oktobar 2016. godine

Advokatska komora Niš, 8. oktobar 2016. godine

fb_img_1460231645591.jpgKao predavač iz oblasti Radnog prava i Stvarnog prava, koja je po vama najbolja literatura za spremanje pravosudnog ispita?

zakon.

fb_img_1460231645591.jpgVaše iskustvo sa spremanja pravosudnog ispita?

Šta imate da poručite polaznicima obuke?

Polagala sam pravosudni ispit pre 32. godine. Pismeni deo ispita isti je kao  i danas, dok se  usmeni polagao u jednom danu. Nije bilo moguće deliti ispit u dva dela, kao što je danas. Mogli ste da padnete najviše dva predmeta i ako padnete više od dva pali ste ceo ispit a ako ste pali dva predmeta možete na popravni.Ispit je počinjao od 8 časova ujutru i završavao se oko 3 sata posle ponoći. U to vreme nije bilo  obuka za spremanje pravosudnog ispita. Bili su priručnici, ne mogu da se setim ko je bio izdavač, i učilo se iz priručnika i zakona. Ja sam najviše koristila zakone. Čitajući primedbe polaznika obuke, koje su se odnosile na to zašto nismo bolje upoznati sa načinom ispitivanja na pravosudnom ispitu. Otvorilo je pitanje da li predavač treba da ide i sluša pravosudni ispit i da bude obavešten o svemu vezanom za pravosudni? Smatrali smo da naša obuka ne treba da bude bukvalna priprema da sada vama neko prepričava i uči vas kako će neko da vas pita na pravosudnom ispitu jer u suštini, vi teoriju morate sami naučiti. Zamiso obuke je da mi pomognemo da stvari razumete bolje kroz neke primere i razgovor. Za sledeću jesen informisaćemo se više o pitanjima koja pitaju. Takođe je traženo da se poveća fond časova. Broj časova utvrđen je  na osnovu vremena koji smo imali na raspolaganju. Nama se mnogo sviđa rad sa vama, prenoseći utiske svojim kolegama i oni su poželeli da budu predavači. Tako da je moguće da imamo po dva predavača u toku dana, i da jedno predavanje traje dva ili dva ipo sata.

Pripravnicima bih poručila da nijedna edukacija nije višak.Ne mogu da kažem da ću buduće obuke za pripremu pavosudnog ispita u Akademiji, biti najbolje obuke. Ali smatram da će biti najbolja obuka za pripremu za advokaturu. 

U budućnosti,  menjaće se Zakon o polaganju pravosudnog ispita. Verovatno će se polagati advokatski i sudijski ispit. To ću biti dva razdvojena ispita. Ko se sprema za sudije i tužioca polagaće sudijski ispit, a ko se sprema za advokata polagaće advokatski ispit. 

Mi se spremamo da u budućnosti početna obuka bude obavezna, zbog toga postavljamo temenje Advokatske Akademije. Pored obuke i pojedinačnih predavanja, želimo da radimo specijalizacije, obuka zaposlenih u advokatskim kancelarijama, engleski jezik za pravnike itd. Interesovanje advokatskih pripravnika ne treba da bude samo na toj obuci za polaganje pravosudnog ispita. Od jeseni biće dosta seminara, kuseva, predavanja na kojima mogu da prisustvuju i advokatski pripravnici potpuno besplatno.

fb_img_1460231645591.jpgKada ste odlučili da postanete advokat?

Kakva je profesija advokata?

Potičem iz advokatske porodice. Moj deda je bio advokat, kao i otac, tako da sam od malena znala da ću biti advokat, takođe i ćerka mi je advokat. Kod mene nije bilo dileme, verovatno zbog porodične tradicije.

Za mene ne postoji lepše zanimanje od advokata. Ta svest da nekom pomažete, da štitite nečija prava,  svaki dan je dinamičan, posao nije vezan isključivo za kancelariju, upoznajete masu ljudi, uvek ste u pokretu, nemate nikad potrebu za promenom zanimanja, jer su svaki put razlićiti klijenti kao i situacije. Ako zanemarimo, da je posao advokata težak i naporan, jer se od vas stalno traži da se usavršavate, posao je i dalje jako zanimljiv.

fb_img_1460231645591.jpgKakav je položaj žena u advokaturi?

Žene u advokaturi mogu da uspeju ali mnogo teže od muškaraca. Razlog se nalazi u mentalitetu i tradiciji, i dalje postoji taj neravnopravni tretman muškaraca i žena u bilo kojoj profesiji pa i u advokaturi. Pošto sam advokat 28 godina, mogu da kažem da kada sam se upisala u imenik advokata u Čačku, bilo je 21 advokat od kojih je bilo 3 žene i 18. muškaraca. Danas je odnos pola pola. Kada pogledate statističke podatke o broju žena i muškaraca u advokaturi, i dalje vode muškarci zbog tih ranijih generacija, koji su i dalje aktivni advokati. 

Postoji jedna izreka u advokaturi „Svaki klijent liči na svog advokata“. Odnosno kada bira advokata bira ga prema svom načinu razmišljanja, i po preporuci, ali prvenstveno prema onom što on smatra da mu treba i ko može da mu pomgne.

Nije ni u jednom poslu ženi isto kao i muškarcu, ali to nije prepreka da se ne uspete u advokaturi. Važno je da ste  vredni, ambiciozni, uporni i istrajni u svojoj zamisli. U advokaturi je najvažniji protek vremena. Ništa ne dolazi brzo, najmanje 5. godina treba da prođe da bi se videli neki razultati i vi dokazali, jer vam treba najmanje 5 godina za bilo koju parnicu da je zavšite a kamoli šta drugo. Ali pošten rad, ponašanje po kodeksu, stalno usavršavanje uvek daje rezultate, i to nema veze da li je neko muškarac ili žena.

KOMENTARI POLAZNIKA OBUKE:

Fotografija0089_001

Ivan Jevtić, Požarevac

Obuku za pripremu pravosudnog ispita, koji je održana na Akademiji u periodu od 09.03.2016. godine do 22.06.2016. godine, pomogla mi je pre svega da izvršim rekapitulaciju teorijskih znanja koje sam stekao na Pravnom fakultetu u Nišu, tako i da obnovim materiju koju sam obrađivao spremajući se za pravosudni ispit prethodnih meseci kroz zakonske propise i priručnike predviđene za pripremu ispita. Pored napred iznetog, naglasio bih da su mi izlaganja predavača posebno pomogla da pojedine teorijske institute sa kojima se nisam susretao u praktičnom radu, shvatim na sveobuhvatniji i jasniji način.“

Upisan u Advokatsku komoru Požarevac, o1.07.2013. godine.

principal: advokat Ivan Stefanović

adv. pripravnik Marko Vlaisavljević, Beograd:
Na samom početku svog obraćanja želim da se zahvalim Andreji Bošković na afirmativnoj priči o značaju seminara za svakog mladog pravnika koji se upušta u poduhvat polaganja pravosudnog ispita.
  Dalje, istakao bih da nisam prisustvovao seminaru od početka (jer sam saznao za seminar tek pred sam kraj), što me nije odvratilo da odem i prisustvujem.
  Meni je vreme provedeno na seminaru značilo, u smislu da sam se susreo sa drugim kolegama koje muče ista pitanja i dileme kao i mene, a svakako svi imamo isti cilj.
Posebno bih naglasio da su predavači na seminaru zaista predusretljivi i da su uvek odgovorili na postavljena pitanja, a značajnim smatram da su od polaznika seminara tražili da aktivno učestvuju.
  Neko posebno osvrtanje na detalje prepustiću onim kolegama koji su seminaru prisustvovali od početka. 
  Svakako, seminar smatram odličnom idejom, i pridružujem se kolegama koji imaju reči hvale.
  Takođe, zahvaljujem se svim predavačima i verujem da će ideja o organizovanju seminara u budućnosti opstati.

2016-06-26 15.31.49Andreja Bošković

Kada sam dobila informaciju da će se održati besplatna obuka za spremanje pravosudno ispita, bila sam u isto vreme srećna i skeptična. Srećna, jer je omogućavanjem obuke pokazano da mi, pripravnici, nismo brojevi legitimacija zavedenih u imenik različitih Advokatskih komora, već da komore kroz Advokatsku akademiju žele da nam pomognu da što lakše i brže savladamo pravosudni ispit kako bi postali budući advokati. Skeptična sam bila povodom reči „besplatno“, jer kada se tako kaže male su šanse da će biti kvalitetno. Očekivala sam, čestu promenu predavanja, nedolazak predavača ili predavače koji neću umeti da prenesu svoje znanje. Međutim, dogodile su se suprotne stvari. Predavanja su bila redovna a predavači izvaredni. Predavači su se trudili da pored izlaganja materije za pravosudni, daju nam poučne i korisne savete iz advokature. Razmenjivali smo informacije i pokušali da zajedno dođemo do rešenja. Po meni, najveći uspeh ove obuke odnosi se na njeno teritorijalno prostiranje. Jer se teži da se i advokatskim pripravnicima van Beograda omogući da se u njihovim gradovima održava besplatna obuka za polaganje pravosudnog ispita. 

Predavači na seminaru:

Krivično pravo: adv. Vladimir Marinov, adv. Božidarka Stojaković, adv. dr Veljko Delibašić, adv. Jugodlav Tintor, adv. Jasmina Mikić, adv. Aleksandar Popović, adv. Aleksandar Đorđević, adv. Đuro Čepić.

Građansko procesno pravo: adv. Vojkan Simić

Zakon o izvršenju i obezbeđenju: adv. Mirjana Dimirtijević

Nasledno pravo i Porodično pravo, adv. Petar Učajev,

Građansko pravo- opšti deo: adv. Ljubica Tomić

Radno pravo i Stvarno pravo: adv. Jasmina Milutinović

Ustavno pravo: adv. mr Danilo Pašajlić

Upravno pravo: adv. mr Petar Krčmar

Međunarodno privatno pravo: adv. dr Vladimir Đerić i adv. dr Miroslav Paunović

Privredno pravo: adv. dr Miroslav Paunović, adv. Vesna Živković, adv.Milana Kozomara, adv. dr Jelena Gazivoda.

Obligaciono pravo: adv. Nenad Vojnović

objavljeno na stranici:
Advokatska komora Srbije/

ZAMENJIVANJE ADVOKATA

zakon-o-parnicnom-postupku-gordana-stankovicKada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o parničnom postupku?

Zakon je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 55/2014, od 23.05.2014. godine a stupio na snagu 31.05.2014. godine. Vidi: Odluku- US RS-15/2015.

Koliko vremena treba da prođe da bi se usaglasila različita tumačenja određenih članova zakona? Godinu, dve ili više? Uzmimo primer „zamenjivanje advokata“. Sprovedeno je istraživanje u periodu od juna 2014. godine do aprila 2016. godine, a primena je izvšena na području Prvog osnovnog suda, Drugog osnovnog suda, Trećeg osnovnog suda i Privrednog suda u Beogradu.

Obuhvaćeni su različiti sporovi.

Na samom početku od juna 2014. godine pa do početka štrajka advokata, sudije nisu uvažavala pripravničku legitimaciju.

Iako je izmena člana 88. stav 3 glasila:

Punomoćnika koji je advokat može da zamenjuje njegov advokatski pripravnik, osim u postupku po pravnim lekovima.

Taj sporni član, izazvao je različita tumačenja. U prilog toj tvrdnji proizilazi štamparska greška napisana u Zakonu o parničnom postupku, „Službeni glasnik RS“, peto izmenjeno i dopunjeno izdanje. Dosta sudija poseduje taj zakon koji u sebi sadrži objašnjenje i tumačenje zakona.

Na stranici 47.

8.6. Punomoćnika koji je advokat može da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju (supsticiona klauzula), osim u postupku po pravnim lekovima.

Postavilo se pitanje: Šta ima veću pravnu snagu zakon ili komentar zakona?

Neke sudije smatraju da veću pravnu snagu ima komentar zakona ?!?

Taman kada je donekla prihvaćena pripravnička legitimacija. Otvorila su se dva nova pitanja: Šta ćemo za sporove koji se vode dok je prethodni zakon bio na snazi?

član 23. stav 1

Postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US i 74/13- US, a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Drugo pitanje: Zamenjivanje advokata

U zavisnosti od početka spora imate dve varijante:

(I)

Zakon o advokaturi „Službeni glasnik RS“, br. 31/2011. Vidi: Odluku US RS Broj IUz-163/2011-24/2012-28.

član. 22

Advokata može zamenjivati samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skadu sa zakonom.

(II)

Zakon o advokaturi, koji je prestao da važi 17.05.2011. godine

član 36. stav 2.

Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. Advokatski pripravnik može da zamenjuje advokata kod koga je na praksi i kad je advokat ovlašćen da zamenjuje drugog advokata.

Rešenje:

Rešenje se nalazi u advokaturi. Potrebno je odlučiti „da li pripravnike slati na ročišta sa legitimacijom ili punomoćjem“. Neko će sigurno reći, u taj spor previše je uloženo godina, novca i itd, lakše mi je dati punomoćje. Slažem se da su sporovi bitni, ali je ipak važnije pravo koje nam daje zakon. Ako mi ne poštujemo prava koja su nam data, zašto bi ih sudije poštovale?

  objavljeno na sajtu Advokatska komora Srbije

SUDSKE TAKSENE MARKE

RAZLIČITI IZVORI:

 

NOVINE:

BLIC online, 05.04.2016.g- 15:12h

“Građani od danas sudske takse plaćaju taksenim markama”

Selaković je kazao da su taksene marke jedan racionalan vid naplate sudskih taksi, koje se mogu plaćati taksenim markama do 5.000 dinara, a koje su izrađene u apoenima od 10 do 5.000 dinara kao i papirni novac. Prema njegovim rečima, nova praksa plaćanja sudskih taksi skratiće vreme čekanja na šalterima i građane osloboditi provizije „što ukazuje na to da sudstvo, tužilaštvo, ministarstva i javna preduzeća postoje zbog građana“.

deo teksta preduzet sa stanice:http://www.blic.rs/vesti/drustvo/gradani-od-danas-sudske-takse-placaju-taksenim-markama/8grpwmq , pristupljeno 13.04.2016.g

ZAKON:

ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA (član 6)

Takse predviđene Taksenom tarifom plaćaju se u sudskim taksenim markama ili u gotovom novcu. Taksene marke lepe se na podnesku ili na sudskom spisu i poništavaju se igličastim štambiljem koji buši taksenu marku tako da na njoj piše: „poništeno“ ili okruglim štambiljem suda. Taksa u iznosu do 5.000 dinara plaća se, po pravilu, u sudskim taksenim markama. Taksa u iznosu preko 5.000 dinara plaća se u gotovom novcu. Sudske taksene marke su u apoenima od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 i 5000 dinara. Ako se taksena obaveza utvrdi u iznosu za koji ne postoji odgovarajući apoen sudske taksene marke, iznos takse se zaokružuje, i to od 1 do 9 dinara na 0 dinara. Takseni obveznik taksu u gotovom novcu plaća tako što iznos takse uplaćuje na propisani račun i potvrdu o uplati prilaže uz podnesak za koji je taksa plaćena. Kada se podnosi potvrda o plaćenoj taksi za sudsku odluku, takseni obveznik je dužan da na njoj označi broj odluke za koju se taksa plaća

PRAKSA KROZ PRIMER:

Završetnom ročišta vi zatražite od sudije kopiju zapisnika a da  pritom ne spadate u kategoriju lica iz: 

ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA (član 9)

Od plaćanja takse oslobođeni su Republika Srbija, državni organi i posebne organizacije, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije Crvenog krsta, kao i izdržavana lica u postupcima u vezi zakonskog izdržavanja i lica koja zahtevaju isplatu minimalne zarade.

Sudija vam saopštava određeni iznos koji treba da platite i uplatnicu donesete kako bi dobili zapisnik. Sve bi bilo donekle i normalno kada bi se sudnica nalazila pored pošte u kojoj se vrši plaćanje. Sada zamislite sudnicu na trećem spratu ili u drugom delu suda i dok dođete do pošte prođe određeno vreme kao i vreme koje provedete dok čekate u redu za plaćanje zapisnika, jer  iako se pošta nalazi u sudu to nije merodavno da se isključivo vrše ulate vezane za sudske takse, već razne vrste uplata kao i slanja pošiljaka. Iznos uplate je 20 dinara i vi pored toga plaćate proviziju od 45 dinara, što znači ukupno 65 dinara.  Kada izvršite uplatu, vraćate se u sudnicu, remetite ročište vaših kolega uzimate zapisnik, i tek tada ste izvršili zadatak.

Zahvaljujući sudskim taksenim markama, više nećete imati ovakvih problema. Imaćete pravo izbora. Ravnopravni ste sa licima koje su oslobođene od plaćanja sudskih taksi po pitanju vremena. Kada vam saopšte iznos zapisnika vi samo date taksene marke i dobili ste zapisnik. Velika ušteda vremena, bez plaća provizija. Na vama je da odlučite da li do kopije zapisnika dolazite težim ili lakšim putem?

ZAKON :

ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA (Član 48)

Maloprodaju sudskih taksenih maraka vrše privredna društva i druga pravna lica (u daljem tekstu: ovlašćeni prodavci). Ovlašćenje za prodaju sudskih taksenih maraka daje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Izgled sudskih taksenih maraka, postupak izrade, distribucija i raspolaganje sudskim taksenim markama bliže se uređuju propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Član 49 Ovlašćenje iz člana 48. stav 2. ovog zakona sadrži obaveze ovlašćenih prodavaca u maloprodaji taksenih maraka, posebno u odnosu na mesto, vreme i način prodaje. Ovlašćeni prodavac je dužan da maloprodaju taksenih maraka vrši u skladu sa izdatim ovlašćenjem. Ako ovlašćeni prodavac vrši prodaju suprotnu stavu 2. ovog člana Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa, donosi rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za maloprodaju. Član 50 Ovlašćenom prodavcu pripada provizija od 10% od nominalne vrednosti iznosa kupljenih taksenih maraka.

ZAKLJUČAK:

Maloprodaju taksenih maraka vrše privredna društva i druga pravna lica (član 48.) Za sada prodaju taksenih maraka vrši pošta. Ne plaćate proviziju ali jedino u pošti možete da kupite taksene marke!!! Nadam se da pošta neće imati monopol i da će se ostalim pravnim licima i privrednim društvima dozvoliti maloprodaja sudskih taksenih maraka.

image
image

image

objavljeno na stranici Advokatska komora Srbije