Promena ne može bez tebe

Bravo ljudi! 

Svaki dan dosadašnje kampanje dokaz je da promena dolazi. Dolazi iz blokova, sa Karaburme i iz Sremčice. Dolazi sa Jelenom koja je juče napunila 18. godina a za dve nedelje će čuvati glasove za Inicijativu. Dolazi sa Draganom koji u svojoj 73. godini na Lekinom brdu lepi plakate da promena dolazi. Dolazi jer nas je sve više koji nećemo da ćutimo i kalkulišemo. 
Hajde da ovo izguramo do kraja, ostalo je još deset dana!

Potrebno je da podelimo još puno letaka širom celog grada, kako u sandučiće tako i na ulici, uz razgovor.

Pošaljite nam svoj broj telefona na mejl:

nedavimobeograd@gmail.com  ili

facebook.com/nedavimobeograd

da vas uključimo!

Jako je inspirativno ovih dana stajati na ulici i pričati sa ljudima koji su srećni što imaju za koga da glasaju. 

Ali ni bahati nasilnici ne miruju. Prljava kampanja protiv nas dostigla je novi vrhunac pre dva dana u Rakovici gde su letke sa našim obeležijima lepili super lepkom na šoferšajbne stotine automobila.

Naši resursi su jako ograničeni a uslovi su neprijateljski. Naš pristup medijima je protokolaran, a plaćenici nam sistematski cepaju plakate. Podmeću nam glasine i zamene teza, zastrašuju nas i nasrću na nas. 

Jasno je da nas se plaše i da su protiv nas upregli desetostruko više resursa nego što ih mi imamo. Zato ne smemo ustuknuti. 

Hajde da zapnemo svom snagom na terenu u ovih poslednjih 10 dana kampanje. 
Promena dolazi kad nas ima dovoljno da je iznesemo! 

Mi smo naše vreme! 
Mi smo naš grad!

Advertisements

Izložba Predraga Koraksića propraćena pretnjama i napadima na kandidate Inicijative Ne davimo Beograd

U četvrtak 8. februara 2018. godine otvorena je izložba karikatura Predraga Koraksića Koraksa, na platou ispred Skupštine grada Beograda koja će trajati do 25. februara.

Pretnje i napadi na kandidate i kandidatkinje Inicijative sve učestaliji

Pritisci i pretnje na Inicijativu Ne davimo Beograd se intenziviraju svakim danom. Samo u poslednjih 24 časa, prepoznatljivim rukopisom je išarana izložba Koraksovih karikatura koju smo postavili pre nekoliko dana, naš kandidat za odbornika je u kasnim večernjim satima primio preteći anonimni poziv i naši ljudi su napadnuti od strane maskiranih provokatora.

Agresivni čovek sa maskom Putina preko lica nasrnuo je na nas dok smo stajali ispred deponije u Vinči i ukazivali na štetne posledice dogovorene izgradnje spalionice otpada. Ovaj bizarni incident (video) je samo poslednji u nizu napada, pretnji i podmetanja koje svakodnevno preživljavamo.

Nas ova orkestrirana kampanja neće odvratiti od namere da Beograd vratimo njegovim građanima i građankama, kao što nas iste te sile i taktike nisu pokolebale u mesecima kada smo protestovali protiv gradske vlasti.

Svaki njihov napad nas čini solidarnijim i istrajnijim. Za naš grad!

tekst preduzet od Inicijative Ne davimo Beograd

Inicijativa Ne davimo Beograd

Ko je na listi Inicijative Ne davimo Beograd? Upoznavanje i druženje sa kandidatima i kandidatkinjama lnicijative Ne davimo Beograd Sreda, 7. februar od 18 do 21 čas. Kulturni centar „Grad“, Braće Krsmanović 4.

Inicijativa Ne davimo Beograd započinje svoju predizbornu kampanju za lokalne izbore u Beogradu događajem na kojem ćete imati priliku da upoznate svoje kandidate i kandidatkinje za odbornike i odbornice grada Beograda.

Zvanična lista kandidata i kandidatkinja je dostupna na ovom linku.

Polazeći od uverenja da politika nastaje u mesnim zajednicama, kvartovima i blokovima, i da za sveobuhvatnu promenu nisu potrebni spasioci i vođe, već informisani, zainteresovani i solidarni građani i građanke, Inicijativa Ne davimo Beograd ulazi u kampanju za predstojeće izbore u Beogradu sa željom da negodovanje zbog odluka koje nam serviraju zamenimo kolektivnim učestvovanjem u njihovom donošenju. 

                                              Promena dolazi kad se udružimo!

Срећна српска Нова година

Драги читаоци,

Желим Вам срећну и успешну српску Нову годину. Надам се да је у здрављу прослављате 🙂 

Желим са вама поделити једну занимљивост поводом српске Нове године. Синоћ, док сам са пријатељима у Савамалој одбројавала минуте до почетка наше нове године и радовала се, испоставило се да смо се само ми радовали томе и још пар људи. Док смо се веселили, једни другима честитали и пожелели све најлепше у животу остатак људи у клубу је уместо наздрављања, запалило цигарету и испило гутаљ пића као да је најобичнији дан у години. Осећала сам се као странац у својој држави. Да ли смо погрешили град и клуб за славље српске Нове године, или су срби заборавили да су срби? Можда зато што се српска славила у суботу, „дан викенда“ када људи излазе па се није имао осећај да се слави српска већ се излази за викенд? Немам одговор, али сам разочарана чињеницом да смо заборавили да се радујемо и славимо данашњи празник. Надам се да ћете остатак данашњег дана прославити са вољенима и уживати 🙂

Ово је први чланак у 2018. години и њега ћу посветити сумирању 2017. године. 

Поводом књига објавила сам следеће чланке: у читалачком клубу обрадили смо књигу од Елене Феранте Прича о новом презимену и књигу од Ненада Стефановића Водич кроз љубавну историју Београда . Била сам један од говорника на промоцији књиге Бебе Бајалски Од сада без страха Беба је промоцију имала и на 62. Међународном београдском сајму књига . Написала сам причу Улица детињства и са тим чланком завршила писање у 2017. години.

Говорништо је обележило 2017. годину. Почело је беседом Да имам право гласа коју сам говорила на Правном факултету Универзитета Унион и у гимназији „Душан Васиљев“ у Кикинди. Након тога, учествовала сам на 26. такмичењу беседника у Сремској Митровици и освојила 3. место у категорији импровизације. Написан је мини серијал импровизованих беседа. Беседа Путујући морем живота не можеш очекивати да ти сваки ветар дува у леђа , беседа Тамо далеко, далеко од мора, тамо је село моје, тамо је Србија , беседа Увијек је сумњиво кад неко за себе мисли да је паметан , беседа Свака срећа зависи од храбрости и рада беседа Ко се свети после победе није достојан да победи . 26. Фестивал беседништва “Sirmium lux verbi”-интервју: Душан Дрча 

Поводом људских права су објављени су следећи чланци: из радног права неосновани отказ дат трудници из кривичног права поводом кривичног дела ратни злочини и геноцид објављен је чланак прекомерна анонимизација кривичних пресуда посвећене жртвама Сребренице.

Због „забушавања“ рада државних органа подржала сам  протест „оставке и одговорност“   од организатора не да(ви)мо Београд . Како државни службеници продужавају сами себи годишњи одмор, радећи нешто а не радећи ништа говори чланак летња разонода .

Чланак посвећен адвокатским приправницима који нису оверили легитимацију 

Најчитанији чланак у 2017. години био је семинар за припрему правосудног испита . Поред овог чланак имате и чланак семинар за припрему правосудног испита адвокатских приправника Такође, кривичарима би користило сагледавање Законика о кривичном поступку из различит углова (професора, судије, адвоката) и њихово коментарисање. Детаљније о њиховим излањањима налази се на сајту Партнера за демократске промене Србије, страница http://www.partners-serbia.org/E-learning/

УЛИЦА ДЕТИЊСТВА (прича)

Некада човек осети, да празнина његове душе нагриза срећу у којој живи. Онда застане за тренутак да размисли: Да ли вреди мислити? О људима који су те напустили? О људима који не желе да прихвате, тебе, таквог какав јеси. О превари, отказу, паду испита, скупој цигарети, укислом вину, поцепаној чарапи? Запита се, ко је он?

Кишне капи сливају се низ стакло. Подсећају га на детињство, на стари мали прозор у мајушном стану. Завршивши са послом, човек се упути у супротном правцу од куће. Изгледао је погубљено јер годинама тим путем није пролазио.

Стигао је у град прошлости и осетио хладноћу децембарске ноћи. Корачао је улицама свог детињства. Сваки наредни корак, враћао му је сећања и осмех. Зграда у којој је живео, налазила се испред њега. Изгледала је старо али није дозволила да је зуб времена поједе, да је сруше или да је станари напусте. Неки нови људи живе у њој и одржавају је…нека нова деца трче кроз његов давно заборављено склониште- паркић који непрепознаје, осећај му говори да се налази на месту свог детињства.

Подигао је леву ногу и свом снагом загазио у бару. Капљице блата биле су на ципелама, панталонама, мантилу а неке су дошле до лица. Осетио је мирис буђи, осетио је мирис живота. Сетио се својих жеља, снова и идеја. Његове снови нису чинили садашњи људи и материјалне ствари, којима тежи. Његов живот био је миран, срећан и исправан. Мислио је да је то досадан живот. Превише једноставан. Вођен наметнутим стварима, уверењима што пласирају медији, политика, познаници, пријатељи, породица…. друштво…. прихватио је наметнута уверења и ограничења…изгубио је себе.

Са благим осмехом на лицу и мокром ципелом у улици свог детињства сетио се „ко је он“.

IMG_2109

Желим Вам срећну и успешну 2018. годину.

Препоручујем Вам да ове године прођете вашом улицом детињства и присетите се како је лепо бити дете 🙂 

Књига „ВОДИЧ КРОЗ ЉУБАВНУ ИСТОРИЈУ БЕОГРАДА“, Ненад Новак Стефановић

 

unnamed

Читалачки клуб за месец новембар одабрао је књигу „Водич кроз љубавну историју Београда“.

У наставку преносим утиске:

 

0305-1-articwhite-2.jpg

Беба Бајалски

Сјајна прича „Каријатиде на постољу перверзне литературе“ (Геца и Елза Кон)

 

… носталгично време пре рата, препуног комичног јеврејског хумора, који се одједном претвара у трагедију уништења тих срећних људи од стране нациста…“

„… има практичан ум не жени се девојком која је лепа, већ која са њим дели исту страст а то је зарада …“

„… веш је трговац, развија бизнис са каталогом (осетиш јаку носталгију о претходном времену који је био без дигитализације, о времену у којем су људи читали књиге и возили се бициклом… о времену у којем шегрти раде у две смене и срећни су што раде док их у данашње време роботи и машине замењују)…“

Прича „повратак у брак“ (Петар и Вера Лубарда)

„На Дедињу држава усељава, држава исељава, према својим потребама.“IMG-1933

Речено у прошлости спроведено у садашњости. Прошлост српске историје не разликује се много од живота који сада живимо. Разликује се због другачијег облачења, зграда у којим живимо и технологијом којом смо окружени, али приче су остале исте као и људи, само су спољне ствари попримиле другачији облик да би нам заварале очи, уверавајући нас да је ово време другачије од прошлости, коју су живели наши преци.

Да ли је код нас признато занимање сликар? Да ли је то занимање добро плаћено? Да ли ће пре наш сликар успети у иностранству или у домовини? Све оно што је сликар Петар Лумбарда проживео у прошлости, то је оставио у наслеђе данашњим сликарима, а то је мала зарада и прековремени рад. Стање се није променило.

Славу не прати новац“ Петар Лумбарда се налази у свом атељеу који чини стан у коме живи са својом супругом. У стану немају грејање, недовољно је хране а нема ни боје и платна, али све ово свет не види и не зна, свет само види изложену слику и диви јој се, свет га велича и даје му славу и популарност, убеђен да живи раскошним животом. Свету, жели да удовољи сваки председник државе, тада је био Тито и због стране делегације која је долазила у Београд да види чувеног сликара, морао је изместити сликара из беде у којој је живео и пружити му живот какав је свет очекивао да он живи, живот у вили на Дедињу и да му председник државе буде први комшија.

Петар Лумбарда није излазио, радио по 16 сати на дан и волео је своју супругу са којом није имао деце. Занимљива је та љубав, када ви радите по 16 сати у току дана, потуно се предајете и посвећујете послу а особу коју волите ви не видите јер немате времена за њу јер имате потребу да радите. Говорите да волите ту особу и да не можете без ње да живите а ваши поступци су контрадиктори од вашег уверења и речи. Да ли требамо осудити особу која би вас напустила и отишла са другим, са особом која јој даје своју пажњу и време? Тек кад особа оде из вашег живота и ви то приметите ( јер се може догодити да не приметите да је отишла пошто једино примећујете развојни пут ваше каријере, успеха и славе на којем сте изгубили себе и пре него што је та особа отишла), схватићете да сте је волели и да вам је потребна. Тако је сликар сватио и тражио да се врати, што је она и учинила. Он је већ био старији и није могао да промени вишедецениске навике, наставио је да ради по 16 сати а она се помирила са тим. Створио је невероватна дела, у којима није успео да ужива као његова публика јер је радио. Вера је умрла 2008. године у стационару за бескућнике на Вождовцу. Вера је живела тридесет четири године после смрти свога супруга. Дуги низ година живела је у вили а онда је држава која их је уселила прогласила неурачунљивом и иселила је.

Био је у праву Петар Лумбарда када је објашњавао жени колико ћу да живе у вили:

Живимо као да ћемо овде становати до краја живота, спремајмо се да нас сутра иселе“

П. С.  Желим вам пријатан и угодан децембарски викед. 

 

 

 

 

62. Међународни београдски сајам књига- интервју: Беба Бајалски

62. Међународни београдски сајам књига одржан је у периоду од 22. октобра до 29. октобра 2017. године. Да ли сте се некад запитали, како писци доживљавају сајам књига?

Beba-za-Sajam

cropped-fb_img_14602316455916.jpgКакав је утисак на Вас оставио сајам књига? 

Шта Вам се допало а шта бисте променили на сајму књига?

На сајму књига допало ми се представљање моје књиге и мене од издавача „Лагуне“. Веома лепо, професионално и сведски. Више би ми се свидело да се људи неустручавају да приђу аутору при потписивању књига и задају своја питања, уколико то желе. Не свиђа ми се одсуство живог дијалога са читаоцима, као што је уобичајено у свету. Код нас се људи устручавају да ступе у дијалог са аутором.

cropped-fb_img_14602316455916.jpgКњига „Од сада без страха“, о чему говори?

 

Књига „Од сада без страха“ је лични водич за храброст, а без храбрости нема успеха у животу. Књига је намењена и младим и зрелим људима и показало се да је са подједнаким  задовољством читају.

cropped-fb_img_14602316455916.jpgКакви су Ваши будући планови?

Да ли планирате да нас обрадујете новом књигом?

Управо завршавам специјализовану књигу- као професоинални преговарач. У плану ми је још једна веома занимљива књига за следећу годину- засада је тема тајна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.