ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Суд треба да штити правни поредак и да обезбеди владавину права. Свако има право на независан, непристрасан и законом већ установљен суд , правично и у разумном року, јавно раправи и одлучи о његовим питањима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега, чл.32 ст.1 Устава.

Ако странка пропусти рочиште или рок за предузимање неке радње у поступку и услед тога изгуби право на предузимање те радње, суд ће тој странци на њен предлог да дозволи да накнадно изврши ту радњу (враћање у пређашње стање), кад постоје оправдани разлози за пропуштање. Предлог за враћање у пређашње стање подноси се суду код кога је требало да се изврши пропуштена радња. Предлог мора да се поднесе у року од 8 дана (субјективни рок), рачунајући од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је странка тек касније сазнала за пропуштање, од дана када је за то сазнала. После протека 60 дана (објактивни рок) од дана пропуштања не може да се тражи враћање у пређашње стање.

Рочиште је време (дан, сат, минут) у коме на одређеном месту странке и суд треба да предузму одређене парничне радње. Шта урадити када се на рочишту појави разлог за враћање у пређашње стање заснован на слободном судијском уверењу? Када тај разлог суд подведе под категорију процесних претпоставки које се тичу странака „уредно заступање, тј. када странка има заступника, он мора имати потребно овлашћење и пуноважност предузимања радњи са дејством према станци“ а не примени правну фикцију о повлачењу тужбе? Правна фикција је правно правило по коме се узима да је извесна чињеница тачна, односно да постоји, иако се зна да није тачна и да не постоји.

Судија је у вршењу судијске функције независан и подчињен само Уставу и закону. Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Објективност (непристрасност) значи да поступак судије и његова одлука у једној ствари треба да буду такви, да би остали исти и када би у тој ствари поступао и одлучивао други судија, а положај странака имала друга лица. Једно од основних начела свих поступака је начело поучавања неуке странке. Циљ начела је да се суд у поступку стара о странци која из незнања не уме да се користи процесним овлашћењима, односно процесним правима, и која би услед незнања могла да претрпе штету. Да ли се под неуком странком подводи адвокатски приправник? Да ли један од облика незнања може да буде и недовољно искуства као и чињеница да суд који није страна у поступку иступа са својим ауторитетом и намеће своје слободно судијско уверење?

Пример враћања у пређашње стање је (не)оверена легитимација, о којој сам објективно писала, и пошто није усамљен случај, допунићу чланак. Када се догоди повлачење тужбе, узмите записник, идите у Адвокатску комору која вам је издала легитимацију. Поднестите захтев за издавање потврде да сте адвокатски приправник који је уписан у именик и оверите легитимацију. У захтеву за враћање у пређашње стање приложите: записник, потврду коморе и копију оверене легитимације. Ако се захтев не усвоји исте прилоге приложите у жалби.

Жалба против решења је редовни правни лек против првостепених пресуда. Одлуке другостепеног суда по жалби зависе од разлога побијања. Ако суд у поступку по жалби утврди повреду материјалног права, чињеничног стања или повреде поступка, он доноси решење којим укида нападануто решење, и зависно од повреде, сам одлучује или враћа предмет нижем суду на поступак и одлучивање. Тако да вам се може догодити да после уложене жалбе, добијете решење којим се усваја враћање у пређашње стане донето од првостепеног суда.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештења су дужна да то поштују. Свако има право на приступ подацима која су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, чл. 51 Устава, сходно томе прилажем Решење о усвојеном захтеву за враћање у пређашње стање.

Пример судске одлуке о усвајању предлога за враћање у пређашње стање можете погледати овде 

чланак објављен на страници Адвокатска комора Србије

Коришћена литература:
Верољуб Рајовић, „Грађанско процесно право“, Пројурис, Београд 2016, стр.14, 19, 20, 21, 67, 87, 89, 155
Момчило Грубач, „ Кривично процесно право“, Пројурис, Београд 2015,стр. 54
„Устав Републике Србије“, Сл. Гласник, 2016, стр. 22, 31

 

Veliki broj ljudi na protestu zatražio „Ostavke i odgovornost“

bgd-nije-mali-2a

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Danas je na ulicama Beograda par desetina hiljada ljudi, zahtevalo odgovornost i krivično procesuiranje svih umešanih u zločin u Savamali, ali i onih koji su odgovorni za serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti. Pokazali smo da ne pristajemo na to da je vrhovni sud – sud jedne partije. Poručili smo da ne nasedamo na zaglušujuću buku vlasti koja obesmišljava javni dijalog i ukida odgovornost. Demonstrirali smo da se u državi u kojoj vlada  nepravda, dan državnosti obeležava na ulici a ne na prijemima.

Na današnjem skupu govorili su Vesna Rakić Vodinelić, Jovana Gligorijević, Minja Bogavac i predstavnici inicijative.

Danas su nas u ovim zahtevima podržali Policijski sindikat Srbije, Vojni sindikat Srbije, Sindikalna organizacija Zastava oružje, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Centar za zaštitu potrošača Begej iz Zrenjanina. Sa nama su danas i građani iz drugih gradova, Podrži RTV iz Novog Sada, Udruženi pokret slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša, Samo jako (Beli) iz Mladenovca, Lokalni front iz Kraljeva, kao i mnoge organizacije iz Beograda…

detaljnije na linku:
https://nedavimobeograd.wordpress.com/podrzi-nas/

13502702_636540769856765_6756331288303592492_o

Protest: Ostavke i odgovornost – sreda 15.2. u 15 časova

cropped-nedavimo

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Poštovani, 
Siniša Mali ne sme ostati gradonačelnik ni jedan dan više! 

U sredu 15. februara u 15h ispred Skupštine grada zahtevamo da ostavka bude prvi korak ka krivičnom procesuiranju Siniše Malog i svih umešanih u zločin u Savamali, ali i u serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti.

Zahtevamo odgovornost svih onih koji su planirali, organizovali, izvršili, ali i mesecima kasnije zataškavali suspendovanje pravne države u korist interesa male grupe ljudi bliskih vlasti. 
Ovo je naš grad i nećemo dozvoliti da nam ga otme bahata grupa nasilnika koja se dokopala vlasti.

Prvo su im smetale urbanističke procedure i zakoni pa su ih uklonili. Smetali su im objekti i ljudi u Savamali pa su ih uklonili. Sada im smetaju građani koji neće da ćute, ali da li ćemo čekati da i nas uklone? Da li ćemo čekati da optužbe da smo strani plaćenici, izdajnici, rušitelji države prerastu u hapšenja? Pretnje i pritisci već prerastaju u tužbe i napade. Novinarima, medijima, građanima se sudi i presuđuje zato što se ne mire sa nepravdom dok tužilaštvo ćuti mesecima o kriminalim delima gradonačelnika.

Ako želite da podržite protest, kliknite OVDE da saznate kako.

FB eventhttps://www.facebook.com/events/1233165423445668/

OVO JE NAŠ GRAD! 
JAVITE SVIMA DA OD NJEGA NE ODUSTAJEMO!

Догађаји који су обележили 2016. г

Чланци који су обележили 2016. годину, могу се сврстати у две категорије, књижевност и право.                            

књижевност

право

беседништво

медијација

догађаји

грађанска права

читалачки клуб

правосудни испит

лични текстови

адвокатски приправник

♥ отварате цео текст кликом на црвена слова.

Књижевност, 

 семинар „Вештине говорништва и савремени односи са јавношћу“ , даје корисне савете како говорити пред публиком без треме.

Промоција Петог океана и Из истог смо легла Гроздане Лучић Лалић, у себи садржи прелепу песму „Зидови гладни твоје љубави“, из збирке песама „Пети океан“. Kњижевна трибина „Млади долазе“ , говори о младим талентима Удружења Књижевника Србије.

Књиге које су обрађене у читалачком клубу су: knjiga “Una i Selindžer” Frederik Begbede  књига “Од сада без страха” Беба Бајалски  knjiga “Moja genijalna prijateljica” Elena Ferante  Knjiga “Krava je usamljena životinja” David Albahari  Knjiga”Kako biti oboje”Ali Smit  Knjiga “Mali princ”

Лични текстови обухватају једну кратку причу названу PREDSTAVA , једну песму која говори да свако може погрешити  Greška и саставу за средњу школу Nikada nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali. , два чланка која описују  проблеме данашњице. film PRAVA CENA описује радничка права текстилних  радника, ниским ценама одеће  и нашим хобијем који гласи „Немам шта да обучем“. Последњих година тренд је сликати се, чекирати и то шеровати на друштвеним мрежама, чланак говори о томе колико смо се променили увођењем нових технологија СЛИКАЊЕ НА МОРУ “ДА или НЕ“

Право

Медијацију у 2016. години обележила су три чланка. Medijacija i advokatura отпор струке. Семинар Napredne veštine posredovanja-medijacije и механизми за побољшање медијације исказани на Konferencija „Komercijalna medijacija u Srbiji“

Грађанска права обухватају Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa! и  slučaj Nenadić (узбуњивач)

Правосудни испит обрађен је кроз две обуке за припрему испита одржане на Правном факултету Универзитета Унион и Адвокатској Академији. Seminar za pripremu pravosudnog ispita и Besplatna obuka advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita

У 2016. години уведена је још једна нова рубрика на блогу која гласи Адвокатски приправник. Обрађене теме: SUDSKE TAKSENE MARKE предности и мане увођењем маркица. Пуномоћје адвоката и адвокатског приправника ZAMENJIVANJE ADVOKATA . Како исти члан закона тумаче судија и адвокат (NE)OVERENA LEGITIMACIJA . Закони коју у себи садрже PRAVA LGBT OSOBA . Најбољу примену знања студент стиче кроз праксе током студирања. Да ли ће Законом о бесплатној правној помоћи, студенту ускратити праксу на Правним клиникама? АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

♥ уживајте у читању

knjiga „Una i Selindžer“ Frederik Begbede

una_selindzer_vv

Dana 5 decembra 2016. godine sa početkom od 18 časova održano je čitalačko veče u čajdžinici „Salon the tea“. Knjiga za mesec decembar bila je „Una i Selindžer“. U nastavku prenosim utiske:

0305-1-articwhite-2.jpgBeba Bajalski

Knjiga Una i Selindžer dopala mi se:

1. Sjajni opisi života u Americi-dok besni rat u Evropi (Amerikanci kao sa Marsa gledaju na sve to i žive ludujući po noćnim klubovima)
Dobra psihološka paralela-a time se objašnjava i sadašnji američki stav o „izvozu“ ratova po celom svetu. Nisu imali patnje-koje su drugi preživeli.
2. Ljubav Une i Čaplina. Zanimljivo je bilo čitati o tom fenomenu kada „lolita“ voli 30. godina starijeg „tatu“. U datom slučaju-jasno vidljiv kompleks nemanja očeve ljubavi (otac koji je sreo nju 3 puta u životu-dok su je svi zbog slavnog prezimena primali u društvo)-očigledno je to užasno jak osećaj praznoće-koji je Čaplin popunio.
3.Druga strana medalje-da li je Čaplinova ljubav pedofilna ili ne? (Reče jedna pametna devojka: da je imala 5 godina manje i on 5 godina manje-a sa istom razlikom u godinama-on bi bio u zatvoru kao pedofil). Pitanje za mene ostaje: kakav je kompleks tih muskaraca? Ili je to psihijatrijsko stanje? Ili šta je u pitanju?
4.Treći momenat-ljubav Selindžera platonska prema Uni-gde kroz strahote Drugog svetskog rata nosi njen lik sa sobom i očito mu pomaže da preživljava surovu stvarnost. Da se razumeti zasto je onda pretvorio praktično u lik Madone u svojoj fantaziji. Kasnije-očita frustracija neuzvraćene ljubavi u mladosti dovodi do toga da imitira Čaplina I traži „lolite“.
Begbede daje vrlo jak opis kad kaže da danas ima suviše puno nezaštićenih devojaka-kojima se obilato koriste starci… Tužno-ali istina. I sve više je devojaka koje jednostavno ne vide muskarce svojih godina-a zrele ljude. Očito zato se razvija trend ogromnih razlika u godinama-kada idu sa 30. godina starijima od sebe.
Stil pisanja je veoma jasan,precizan, negde grubo realističan,negde romatičan-zanimljiva mesavina. Vrlo životna knjiga.                             

                                                                               Kristina Vidović

fb_img_1460889073229.jpg

Jako je zanimljivo to što je pisac odabrao da piše o vremenu koje se desilo mnogo pre no što je on rođen. I Begbede to radi jako dobro, nije konfuzan, a slike koje stvara su maštovite, ali lako zamislive savremenom čitaocu. Zanimljiv je i jezik kojim piše, naročito na početku knjige, gde ima jako malo psovki, ironije i cinizma, koje on tako često koristi. Jako zanimljiv prikaz odnosa među ljudima, realan i često surov prikaz rata. Sve u svemu, Frederik Begbede je pisac koji piše zanimljivo i interesantno današnjem čitaocu. Radujem se njegovom sledećem romanu!

screen-shot-2016-09-08-at-10-23-06-pm-273x300Andreja Bošković

Knjiga „Una i Selindžer“, zanimljiva je iz više razloga. Begbede je zaljubljen u Laru, koja je dosta mlađa od njega. Dokaz njegove ljubavi nalazi se u ovoj knjizi koju je njoj posvetio (ikao to nije navedeno) iz koje saznajemo da je Lara rekla „da“. Sigurno je kriva slika sveta koji osuđuju ljubav između dvoje ljudi različitog starosnog doba navela da kroz ovu kljigu poruči da ljubav postoji i da može biti dovoljno velika i jaka da prebrodi spoljne uticaje i opstane uprkos razlici u godinama.

Početak knjige govori kako su se Una i Selindžer upoznali. Selindžer je tada imao 20-tak godina i bio je pisac u pokušaju. Poticao je iz stabilne i odgovorne porodice, dok se Una osećala kao da je siroče iako je imala majku sa kojom je živela i poznatog oca zbog koga je i pre rođenja postala slavna. Bila je poznata ali nije znala kako da se nosi sa tim, gušilo je sve to iz samo jednog razloga zato što otac nije želeo da čuje za nju a voleo je, međutim ljubav nije umeo da ispolji i svaki pokušaj više je izgledao da se međusobno zamrze nego da se zavole. Iako je Una bila mlađa od Selindžera, tada je imala 16. godina mnogo je bila zrelija i realnija od njega. Ali pošto nije imala usmerenje, podršku i prihvatanje to je opet prouzrokovalo kontradiktornost jer ispada da ona ne želi da vidi rat koji se oko njih dešava, dok Selindžen odlazi u rat i tada sazreva.

Sviđaju mi se delovi iz knjige kada Begbede pravi paralele života Une i Selindžera. Parafraziram „dok Una pliva u bazenu uživajući u  divnom danu, Selindžer se nalazi u rovu, vojnici oko njega umiru, bombe i metkovi leti na sve stane, komadi zemlja i prašina dižu se uvis paralelno sa rukama, prstima, ljudima…. Una i Čaplin uživaju u ljubavi koja ispunjava njihov bezbrižan i srećan život, dok Selindžer leži u vodi, mokar od blata i krvi gledajući svoje drugove sa kojima je igrao šah kako pred njegovim očima vrište od bolova moleći da ih ubiju jer to mučenje ne mogu da podnesu. Zatvara oči misleći da će prizor nestati, želi da se probudi sa nadom da je rat završen. Una zatvara oči, živi za novi dan jer je trudna i raduje se rođenju deteta.“

Svako bira život kakav želi da živi. Zašto je Selindžer odabrao težak život ako je njegov život od rođenja bio siguran i bezbedan? Zašto Una, kojoj je život bio pun bola i patnje uspeva da preokrene život pretvarajući ga u srećan i siguran? Njen muž Čaplin, komičar, čovek koji je uspeo ceo svet da nasmeje jedino sebe nije uspeo da zasmeje. Bio siroče, ožiljke iz detinjstva nosio je uvek sa sobom, ali Una ga je promenila. Postao je srećan ali tada svetu nije više bio zanimljiv. Da li se slični ljudi više razumeju od različitih, iako se kaže sa se suprotnosti privlače? Da li su za ljubav i srećnu (stvarno) toliko bitne godine ili ljubav ne zna za godine?

Dragi čitaoci, 

Želim Vam uspešnu i srećnu 2017. godinu. Svake godine, svakog meseca, svakog dana imate mogućnost da menjate svoje navike, želje, ambicije, ciljeve, ubeđenja i uverenja ako vam se ne svađa kvalitet života koji živite. Potrebno je malo više napora, truda, strpljenja i rada pogotovu ako se kosi sa opšteprihvaćenim standardima u svetu i kod nas… ali vredi, niko umesto vas ne može biti srećan, niko umesto vas ne može živeti vaš život. Jer to da li ćete biti sa 10. godina starijim ili 10. godina mlađim partnerom/kom, potpuno je nebitno svima osim vama, da li radite posao kojima je svima san snova a vama ne predstavlja uzbuđenje, motivaciju i strast dok radite, razmislite vredili li takav život živeti? I milion, milion drugih stvari i sitnica koje čine život, možete uvek promeniti. Ako vas ispunjava takav život to je super, međutim ako je odgovor neodređen ili negativan onda kad Vi budete spremni (bez uticaja i manipulacije drugih) promenite ga, možda je baš ova Nova godina, godina za promene. Srećna Vam 2017. godina.

семинар „Вештине говорништва и савремени односи са јавношћу“

15241864_1175402459214469_8547638226405020159_n

Институт за упоредно право и Удружење „Стерија“ уз подршку Канцеларије за младе града Београда, организовао је семинар реторике „Вештине говорништва и савремени односи са јавношћу“, у суботу 26. новембра 2016. године, са почетком у 10,00 часова у сали Скупштине града Београда (ул. Трг Николе Пашића бр.6)

Семинар је отворио проф. Др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право. Полазницима семинара представио је програм рада радионице, саопштивши да свако може побољшати јавни наступ, кроз познавање вештина говорништва и њихових правила, препустивши даље излагање Дејану А. Милићу (на слици), професору реторике и односа са јавношћу на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

 Теме радионице:

  • Говорник, говор, аудиторијум, прилика и место као елементи говорништва
  • Израда говора и организација говора
  • Излагање говора и неутралисање говорничке треме
  • Основи савремених односа с јавношћу и
  • рад саветника за односе с јавношћу

Корисни савети:

Када почињете ваш говор, не требате да кажете „Добар дан/Добро вече ја сам…“, већ „Зовем се ….“. Код завршетка говора не изговара се реч „хвала“.

Пре него што се обратите публици, сачекаје пар секунди (приберите се) и  тек тада почните ваш говор.

Што се тиче положаја тела у току вашег говора, најбоље је да стојите на обе ноге (тада имате равнотежу). Потребно је контолисати руке, али је природно да док говорите несвесно померате руке док неприродно померање руку настаје због треме.

Трема је увек присутна. Не постоји говорник који нема трему, колико год добар говорник био. Ако не би имали трему, значило би да сте незаинтересовани за ваш говор пред публиком, потпуно вам је свеједно коме се обраћате и шта говорите а то није говорник; говорник убеђује публику кроз свој говор. Трема може да се неутралише, ако држите у рукама оловку, наочаре или неко друго помагало али није препоручљиво да држите папир и читате или повремено читате. Папир вам одвлачи пажњу и деконцентрише вас. Потребно је гледати у публику, без папира и рећи ваш говор. Може се догодити да у току вашег говора, заборавите реченицу или чак пасос, немојте тада застати већ наставите даље. Публика не зна ваш говор то знате само ви, и пошто сте творци говора ви одређујете говор, најважније је знати увод и закључак а садржина може бити сваки пут различита у зависности од прилике, јер сваки пут исти говор другачије изговорите.

uylkcamc

ЛАКИЋ САЊА

вишестуки победник разних такмичења у говорништву (свеукупна беседница Такмичења на Правном факултету Универзитета у Београду за 2014. годину), говорила је победничку беседу ПАНТА РЕИ

,, А ви, одакле сте ви?“

,,Ниоткуда!” 

                  Панта реи –све тече и све се мења.

На обичној тракторској приколици седе и возе се у неизвесност, млади амбициозни политичар прекинуте каријере, замишљени сељак, бригом обузета жена, свештеник, болесни старац, мусава деца… У овој ,,олујној“ несрећи, сви су исти. Разлика нема. Важна је жеђ за одржањем која улива и снагу и борбеност. У олујној несрећи материјалне ствари су небитне, о њима нико не мисли, сви су опхрвани тугом која их спаја…  Различити људи стопили се у једну реку, реку без краја. Сеобе. Још једна ,,зла коб“ српског народа, како је говорио Милош Црњански.

Посути мраком, сви ћуте. Свако се осећа кривим за котрљајућу несрећу. Можда неко шапуће себи тихо речи Владана Деснице: ,,Превише се умире тамо …у том животу“. Али сви верују да иза границе постоји нова прилика за живот. И постојала је. Само је требало имати вољу за животом. И издржати.По ко зна који пут.

Амбициозни млади политичар, замишљени сељак, бригом обузета жена, свештеник, болесни старац, мусава деца… сви људи у колони, и моји најдражи, имали су вољу да преживе. Јер воља је ствар јаких. Кораци су их удаљавали од Јадрана, мирис мора се губио, Велебит је нестајао, кршни крајеви су бледели пред очима. Али воља и нада коју су гајиле те душе биле су бескрајно велике. Нада се увек огледала у томе да је сеоба привремена, да ће се једном вратити кући, на своје огњиште.

Панта реи.

Иза оне границе о којој је и млади политичар мислио, заиста нас је чекала нова прилика на живот. Прилика је донела многе нове горке  приче. Судија више није био судија, професор није био професор, радник је престао бити радник… Сви су стали у дуги, одвојени ред ,,само за избеглице“. А избеглице? Сасвим обични људи у необичним  околностима. Бити избеглица било је је искуство које преображава, које са собом води многа друга искуства тражења права и налажења нових могућности. Године које су долазиле мрвиле су снагу надања. Огњишта су се угасила, кључеви наших кућа и станова које смо понели постали су само успомена на живот који је остао закључан  „тамо, далеко“! У коначном исходу, тај процес је довео до тога да Србин Србина не зове више преко Дрине већ преко океана. Крива Дрина међу нама престала је бити крива. Нама сте криви ви шкрти домаћини! Вама смо криви ми бахати дођоши?! Ми који већ две деценије живимо у чудној врсти менталног гета и ми који још увек не знамо одговоре на питања будућих генерација. Да ли смо исправно поступили? Који нам је био циљ? Да ли смо криви пред Богом и пред људима? Куда смо то пошли? Где смо стигли?

 Панта реи.

У хаосу ових питања бирамо опцију ,,заборави и ћути“. Понекад се тргнемо као из најгорег сна и знамо да грешимо према прецима и потомцима али се брзо вратимо у љуштуру која се зове живот и настављамо да трампимо идеале за шаку новца, не осећајући ни због чега грижу савести.  

И, ево, питам те, роде мој: Јесмо ли довољно припремљени да у себи убијемо чојство?! Да се одљудимо?! Да оденемо капут скоројевића из страха од онога што нам може донети живот ако  дозволимо да чини то што данас са нама чини.

Ако смо преживели олујну ноћ, нећемо ваљда дозволити да нас убију пенкалом, како једном рече Момо Капор! А и данас нас убијају. И то баш пенкалом! Али томе има краја! Има, ако чујемо речи често прогањаног јеврејског народа: ,,ко ако не ти, кад ако не сад“. Реците гласно! Сад кад смо проживели и олује, схватили да сићушна промена данас може довести до драматичне промене сутра, треба да проговоримо. У име сећања, треба да заборавимо флоскуле ,,то су биле деведесете, нећемо о томе“. Данас треба да престанемо да посматрамо Петровачку цесту као поклопац Пандорине кутије! Данас треба да се дивимо народу који је смогао снаге да састави свој раскомадани живот, суштину свих избеглица и „интерно расељених лица“ .

Ја и после колоне и избеглиштва верујем у правду и у истину, које увек прве погину у рату. Верујем у истину коју треба гласно да говоримо јер је прошло довољно времена за њу , Колтон је говорио ,,највећи пријатељ истине је време а највећи непријатељ предрасуда…“. Онда, одбацимо предрасуде!

Упамтимо ли приче обичног народа у необичним околностима, можемо, у годинама које долазе, да учинимо да се олујна ноћ на Петровачкој цести не понови!  

А ако схватимо да је, како рече Маркес, истинска срећа у начину савладавања литице и ако не гледамо друге одозго, него им кад им затреба помогнемо да крену ка циљу, и сами ћемо бити бољи и јачи. .Ако то не желе сви, ево желим ја! И желиш ти! И ти! И ти! И ви! За почетак –и то је  довољно!

 Јер ја се надам и даље да све тече и све се мења.

 

 

књига „Од сада без страха“ Беба Бајалски

14956411_1132112676895702_174401367106750437_n

Дана 2 новембра 2016. године са почетком од 18 часова одржано је читалачко вече у чајџиници „Salon the tea“. Одабрана књига за месец октобар, била је „Од сада без страха“, од наше чланице у читалачком клубу. У наставку преносим мини интервју и утиске вечери:

0305-1-articwhite-2.jpgБеба Бајалски рођена је у Београду. Њен отац, Ристо Бајалски, био је чувени југословенски новинар, дописник „Политике“ из Москве. Беба завршава познату позоришну Академију „ГИТИС“, као дипломирана глумица и ТВ аутор и водитељ емисија. Након тога стиче сертификат лондонског ПР института (ИПР), као и Лајф Коучинг диплому Блекфорда, а касније и интернационалну бизнис диплому Кембриџа. Беба је бизнис консултант за међународне преговоре и комуникатор-преговарач. Стекла је велико искуство у интернационалном бизнису. Годинама је радила као главни комуникатор, презентер, преговарач и контрактор за неколико западно европских фирми, летећи нон-стоп између Москве, Лондона, Узбекистана, Женеве, Берлина, Београда.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Ко је издавач књиге и где се књига може купити?

Уговор је потписан са издавачком кућом „Лагуна“. Књига се налази код издавача у обичајеној обради. Када књига изађе, моћићу да кажем нешто о томе када дође процес до пројекта корица, продаваће се у свим књижарама Лагуне, као и у оним књижарама са којима Лагуна сарађује.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Шта Вас је навело да напишете овакву књигу?

Да напишем овакву књигу навела ме је јака жеља да охрабрим људе свих узраста за позитивне акције у животу. Данас влада апатија, фрустрација, мишљење да од сваког човека појединца ништа не зависи.

Разумљиво је зашто- видимо несигурност људи не само код нас, у нашој небогатој земљи, већ и у Русији са једне стране, у Европи где се недавно десио Брекзит, јер људи више немају сигурност у ЕУ формату, наизад 9 новембра 2016.г, амерички избори и гласање американаца за аусајдера изборне трке Трампа, наспрам подржаване целим естаблишментом Хилари, показује огромну несигурност и у Америци- свуда исти тренд-несигурност већине становништва.

Због те апатије и несигурности око нас сам написала ову књигу, а догађаји у целом свету које сам навела само потврђују, колико је овако ова охрабрујућа књига потребна свима. Написана једноставним, разумљивим језиком, доступна разумевању било ког узраста.

Највећа два комплимента која сам добила од познаника који су читали рукопис. Први гласи да је моја књига требала да уђе у обавезну лектиру у средњим школама и на факултетима, да би се омладина осоколила. Други разлог гласи да је дама рекла да би својој деци дала да прочитају иако су још тинејџери- да се нада да ћу разумени велики позитивни акциони набој књиге.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Шта ова књига поручује читаоцима?

Књига поручује- охрабите се !

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Зашто би читалац купио Вашу књигу?

Читалац би купио моју књигу јер јесте охрабрујућа-а то јако, јако треба људима данас (има пуно тога проблематичног о чему се доста пише, али скоро да нема књиге о томе како се охрабрити!) Истовремено сам писала јако сажето, репортерски-књига је кристално јасна и кратка, лака за читање. Понављам доступна сваком узрасту-омладини, зрелим људима, високим интелектуалцима, средњестатичном човеку. Хтела сам да буде доступна и мишљу и начином излагања.

fb_img_1460889073229.jpgКристина Видовић,

Ово дело и аутор истог сведоче о једном богатом животу и ненаметљиво причају причу о судбини пуној успона и падова, али увек са једним позитивним ставом. Госпођа Беба је написала једно поглавље које је на мене оставило јако велики утисак које гласи „Да ли чиниш оно што ти желиш  или оно што други очекују од тебе?“ Ово питање, које свако од нас мора себи да постави је кључ успешног, а самим тим и сретног живота. Сваки човек који ради оно што воли и ужива у томе је сретан, спокојан и миран човек који може да пружи много више другим особама. Човек који је задовољан собом, може да гради своју личност и да се несебично пружи људима око себе.

unnamed.jpgНена Поповић-Шевић,

Почетни корак у управљању и контролисању емоција је управу разговор о истима. Ако смо у стању да изразимо своје страхове, биће нам лакше и да их контолишемо. Књига Бебе Бајалски „Од сада без страха“, нас учи да се препустимо страху, у смислу да дозволимо нашем телу да изрази све оно што осећа. Учи нас да не избегавамо емоције. Јер, само ако се суочимо са свим нашим емоцијама које укључују и страх, стварамо простор за разумну реакцију, која је у потпуности  усклађена са ризиком кој предузимамо. У реалности, страх нас информише о свему што се око нас догађа, а да често о томе немамо информације. Када свесно користимо све релевантне информације, охрабрени смо да предузимамо конкретне акције  и да боље разумемо непознато.

screen-shot-2016-09-08-at-10-23-06-pm-273x300 Андреја Бошковић,

Књига Бебе Бајалски „Од сада без страха“ дала ми је неке одговоре и смернице да наш живот требамо да гледамо кроз ширу слику. Дешава ми се последњих година да пожелим да будем мађионичар, да се налазим на различитим местима у исто време, јер тада ми приоритети не би били важни. Део књиге говори о организацији времена и о томе да се запитамо  како искористимо дан који траје 24 часа? Несвесно, живимо живот не примећујући да га живимо. Журимо да стигнемо негде, а не знамо где, наметнуто нам је да су материјалне ствари највредније, а не особа која то производи, да видимо само функцију и положај радног места, а не човека који управља томе.  Свако нека ускади по себи свој живот, јер није срећа за сваког иста, не желе сви исте ствари, свима су онда различити приоритети, и њих мењамо како се и сами мењамо, данас ми је важно то, али већ за месец дана можда неће бити. Не треба дозволити да због нестрпљивости других поводом нашег живота убрзамо будућност (која ће у сваком случају доћи) и заборавити да живимо живот који нам се управо догађа.