Beseda „Ključ“

Autorska beseda „ključ“ nastala je 2009 godine. Ideja se stvorila čitajući knjigu „Levijatan“ od engleskog filozofa Tomasa Hopsa. „Levijatan“ je savršen čovek, čovek koji nepostoji. Da bi bio taj čovek, moraš posedovati određene osobine, o takvoj jednoj osobini govorila sam u besedi.

 Javni čas na Pravnom fakultetu Union, maj. 2009.g.

 
Nalazim se na sredini bine. Počinjem govor:
 
kljuc
 

U prirodi postoji samo sadašnjost, prošli događaji postoje u sećanju, a događaji koji treba da dođu uopšte ne postoje – budućnost je samo fikcija duha. I  sada zamislimo, u ovom sadašnjem trenutku da gledamo neki ključ.

(vadim ključ iz džepa i podižem visoko gore, postavljam pitanja  krećući se po govornici)

Naša naredna misao biće, čije to ključ? Od čega je ključ?

Zašto je te boje ključ?

Da li ključ otvara ta vrata?

(ključ sam usmerila ka ulaznim vratima, na trenutak zastala i ponovila pitanje gledajući u publiku.)

I tako, malo po malo mi ćemo našu znatiželju upotpunjavati nadovezujućim pitanjima i sada su naše misli sređene, idu u istom pravcu, nižu se i uplivavaju u reku zagonetki. Ako površno gledamo na „ključ“ nezainteresovano naše misli neće biti ovako nizane, uzastopne, nego će biti površne, plitke bez plana.

Imajući želju da saznamo šta predstavlja taj „ključ“ počećemo da tragamo za dotičnim informacijama. Počećemo da se prisećamo, upotrebićemo prošlost i znakove koji nas asociraju na njega. Nagađaćemo i bez dovoljno informacija lažno zamišljati šta predstavlja taj „ključ“. Da li je to ključ od nečijeg stana? Kuće? Prodavnice? Ko može biti vlasnik? Čovek? Dete? Svako može biti vlasnik.  Kroz maštu sve je moguće.  Upotrebićemo  budućnost, i zapitati se :

 

vrata

 

  Da li taj ključ otvara vrata beskonačnosti?

VRATA IZA KOJIH POSTOJE  ODGOVORI NA SVAKO NAŠE POSTAVLJENO   PITANJE?

Beseda se završava. Silazim sa bine, vraćam ključ u bravu, i odlazim.)

 
Advertisements