BESEDNIŠTVO

FB_IMG_1417421801465
Retorika predstavlja teoriju, skup pravila o lepom govoru, a besedništvo (govorništvo) praksu u kojoj se ta pravila primenjuju. Postoje tri retorske discipline:  
Besednik govori besedu drugog autora (interpretacija)
Besednik govori besedu čiji je autor (autorska beseda)
Besednik govori besedu ex tempore (improvizacija)
MENTORI:

  DEJAN A. MILIĆ

IMG_162297552931709[1]

biografija preuzeta sa sajta http://www.istinomer.rs/author/dejan-milic/

Rođen je u Pirotu 1972. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Položio pravosudni i carinski ispit. Poslediplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu (pravo medija). Tokom studija, višestruki pobednik takmičenja u govorništvu studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (godine 1994 – prva nagrada; 1995 – prva nagrada i titula „najbolji među najboljim besednicima“; 1996 – specijalna nagrada za razvoj besedništva; 1997 – druga nagrada na Saveznom takmičenju u govorništvu; 1998 – član žirija na Takmičenju studenata Pravnog fakulteta u Beogradu kao prvi od ranijih pobednika). Godine 2001. jedan od osnivača i izvršni direktor Centra za besedništvo Institutio oratoria Pravnog fakulteta u Beogradu (napustio Centar zbog neslaganja s programiskim opredeljenjima Centra). Bio saradnik Centra za govorništvo Pravnog fakulteta u Nišu. Predavao retoriku na Vojnoj akademiji KoV VJ u Beogradu (2001/02), a na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu predavao na izbornom kursu „Klasična retorika i savremeni odnosi s javnošću“ (2007/08). Od školske 2006/07. godine neprestano, predavač je „pravne retorike i odnosa s javnošću“ na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. 
 

SVETLANA GRADINAC

svetlana

biografija preuzeta sa sajta http://www.skolaepa.com/home

Rođena u Somboru gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Radila u kulturi i obrazovanju. Pre EPA škole radila kao profesor srpskog jezika i književnosti i retorike u Pravno-poslovnoj školi u Beogradu. Jedan je od osnivača republičkog takmičenja u besedništvu. U Dečjem kulturnom centru Beograd  vodi radionicu govorne kulture Javni nastup i ja. Na Pravnom fakultetu Univerziteta Union predavač je po pozivu na kursu Pravna retorika i odnosi s javnošću zajedno sa kolegom Dejanom Milićem.

Objavljuje članke iz oblasti  književnosti i retorike u stručnim časopisima. Voditelj je mnogih radionica i seminara. Bavi se lekturom i pisanjem recenzija za pojedine knjige. Koautor je ridera Pravna retorika i odnosi s javnošću. Učenici i studenti Svetlane Gradinac pobednici su mnogih republičkih takmičenja u besedništvu, kao i na prestižnom festivalu besedništva Lux verbi u Sremskoj Mitrovici.

U 2012. vodila je višednevne seminare o govrnoj kulturi i javnom nastupu u Kikindi i u Obrenovcu u Gradskoj biblioteci „Vlada Aksentijević“.

U EPA školi rukovodilac je Stručnog veća za srpski jezik i književnost, vodi retoričku sekciju i trudi se da časopis EPA GLAS bude što kvalitetniji, zanimljiviji i sadržajniji. Poseduje licencu za rad.

Kurs „Osnovi pravne retorike i odnosi s javnošću“, predaju profesori Svetlana Gradinac i Dejan A. Milić na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Kurs traje godinu dana. Za tih godinu dana učimo šta je retorika, govorništvo, kako se postaje govornik, šta jedna beseda treba da sadrži, kako se ponašati na sceni, kako lepše govoriti i iskoreniti postapalice. Na kraju kursa dobije se sertifikat. Uslov za dobijanje sertifikata nije oslušano predavanje već javni nastup, da besedu govoriš pred publikom. Profesori su uvek govorili: „Govornik se ne rađa, govornik se postaje kroz  rad, upornost, strpljenje i hrabrost…

Jer jednom kad se postane, uvek se ostane govornik

BESEDE

15senta2a

ŽIVOT JE ONO ŠTO OD NJEGA NAPRAVIMO. I SRBIJA JE ONO ŠTO OD NJE NAPRAVIMO- BESEDA

Beseda „Zaustavimo trgovinu beba“, nastala je kao potreba da se javnosti kaže da, trgovina beba postoji i danas. Kroz istraživanje upoznala sam mnogo roditelja, doktora, radnika iz Centra za socijalni rad, ljudi koji su pisali zakon, i slušajući njihove priče, a želeći i sama da pomognem, napisala sam besedu. Govorila sam u Senti, 15.02.2015.godine. Iako je trgovina beba najmanje bila zastupljena u tom gradu i bližoj okolini, mnoge slušaoce zainteresovala je beseda. Posle izlaganja govora, par ljudi me je upitalo: Da li to i danas postoji? Zašto još ovaj problem nije rešen? Toliko ima pitanja, na koja još nemam odgovor, ni ja, ni slušaoci u pozorištu, a ni roditelji koji i dalje traže svoju decu.

Ostaje samo da ih podržimo u tome, da nastave da se bore u nadi da će ih jednog dana naći.

Da li znate šta je danas moderno kupiti?

Sat, odelo, cipele…

prevaziđeno

Mislite da je moderno kupiti…

diplomu, radno mesto ili funkciju u stranci koja je sada na vlasti? 10930198_10153084202193114_2564771232685086747_o

i to je prevaziđeno.

Danas je  moderno kupiti…

dete,

bebu !

Ne tako davno u Republici Srbiji živela je jedna porodica, koja se radovala rođenju svog prvog deteta.

Majka, rodila je živu i zdravu bebu. Najsrećniji dan za porodicu.

Sutradan, kada je trebala prvi put da podoji bebu, došao je lekar i rekao:

„Vaša beba je umrla“.

Želeli su da ga sahrane- nisu im dozvolili,

želeli su da ga vide, poslednji put, kad već ne mogu da ga sahrane- nisu im dopustili.

kažu-takva je praksa bolnice.

Praksa ?!

Na izlasku iz porodilišta lekar je rekao:

„Mladi ste, imaćete još dece!“

I to nije usamnjen slučaj.

Svaki roditelj kome je nestala beba u porodilištu, doživeo je ovakvu priču.

Srbija je ono što od nje napravimo.

A šta mi od Srbije pravimo?

Da nam se u poslednjih četrdeset godina proda „hiljade beba“.

Znate li koliko košta jedna beba?

Od 1000€ do 15000€.

Isplativ posao, zar ne?

 Život je ono što od njega napravimo.

Premijer Zoran Đinđić, posvetio je život za borbu protiv organizovanog kriminala.

Te porodice, posvetile su život tome da nađu svoju decu.

Tražili su dokumentaciju, grobno mesto svoje bebe…

Znate li koji su podatak dobili?

Da su dokumenta pojeli miševi а da bebe nisu ni sahranjene. 

Gde su onda bebe?

Obratili su se državi za pomoć.

Vlast јe odgovorila – slučajevi su zastareli!

Kako može da zastari bilo koji slučaj u kome roditelj traži svoje ukradeno dete?10849058_10153084201923114_7127007141494117013_o

Kakva je to zemlja u kojoj krivična odgovornost nepostoji prema osobama i institucijama koje su učesvovale u trgovini beba?

Kome na vlasti odgovara ovakva situacija?

Za nekoliko meseci, doneće kažu… zakon.

Zakon koji nalaže da ako država ne nađe traženu bebu, sada već odraslu osobu, roditeljima će isplatiti novac.

Novac?!

Моže li novac da Vam zameni dete?

Ovakav zakon- nije rešenje. Opet stvari guramo pod tepih.

Nismo mogli da biramo gde ćemo se roditi, mnogi od nas ne mogu da biraju gde će živeti…

Ako već živimo u Srbiji, učinimo je boljom.

Učinimo je bezbednom, za nas i naše porodice.

Pomozimo roditeljima da pronađu svoju ukradenu decu.

Učestvujmo u borbi protiv organizovanog kriminala.

Nedozvolimo da se kupuju: diplome, radna mesta ili deca…

Došlo je vreme da svi zajedno:

ZAUSTAVIMO TRGOVINU BEBAMA U SRBIJI !

 

ИМПРОВИЗОВАНА БЕСЕДА

2015-0АААА

Beseda Potpis

Moja prva praksa bila je na Porodičnoj klinici. Pružali smo besplatnu pravnu pomoć, ljudima koji nisu u mogućnosti da plate advokata. Obuka je trajala godinu dana. Jedva sam čekala da se obuka završi kako bi usledila praksa. Došao je taj dan i prva stranka bila je devojka koja je želela sporazumni razvod braka. Pošto sam dobila dokumentaciju brzo sam završila predlog, ostalo je da ona da svoj potpis. Tek kada je uzela papir u ruke, pročitala ga, sela da razmisli još jednom, da li vredi  da se razvede… tih par minuta tišine, dok nije stavila svoj potpis. Sve mi je ličilo na igru… to nije igra, to je nečiji život, potpisom drugu osobu brišeš iz svog života… ta deca, šta će biti sa njima? Potpisala je i bez reči izašla iz kancalarije, a mi studenti, kao i naši mentori, razumeli smo njene reči koje nije izgovorila. 
 
Javni čas na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, maj 2011. godine
Posle dve godine, ovu istu besedu govorila sam u Tužilaštvu u Valjevu.
 
 
Nalazim se na sredini bine. U levoj ruci držim beli papir formata A4. Ćutim. Gledam ljude u prostoriji. Posle par sekundi počinjem da govorim:
 
Potpisi su moćni…. Pazite šta potpisujete 
Da bismo ispit položili potreban nam je potpis profesora.
Zaveštamo organ svojim potpisom i pomognemo čoveku da živi.
Potpisom postanemo žiranti i odjednom se naš prijatelj izgubi, prodamo kuću, kola sve… pitam se da li je bilo iskrenog prijateljstva?
Potpisom dobijemo otkaz od šefa. Iako smo radili godinu dana, 10 ili 20 godina zar je bitan naš radni staž, kada nas proglase tehnološkim viškom.
 
Na Pravnom fakultetu Union, svakog utorka se održava Porodična klinika. Na kojoj profesori, advokati, sudije, studenti daju pravne savete i pomažu ljudima koji nisu u mogućnosti da plate advokata. 
 
Završila sam obuku. Moj prvi zadatak bio je predlog za sporazumni razvod braka, 28 -nje žene, majke dvoje dece. Dobila sam potrebnu  dokumentaciju. Napisala predlog i ostalo je samo da ona da svoj potpis.
 
 
Uzela je papir. Ćutala je. Kako je moguće da posle 8. godina ljubav u braku nestane ? Pitala se da li je bilo uopšte ljubavi ? Iz kuće koju su zajedno sagradili izneće dve najvrednije stvari i otići na ulicu…to ću biti njena deca. Deca ću dobiti oca na papiru. Hoće li papir biti uz njih kad su bolesni, na proslavi njihovih rodjendana…gledati ih na maturi ?
Papir nije covek !!!!!
(papir  podižem iznad glave, dovoljno visoko da ga svaki slušalac u prostoriji vidi. Sa tako podignutim papirom odlazim na drugi kraj bine. Papir predstavlja oca. Za tu decu list papira na kome se nalazi potpis- to je njihov otac.)
Gde će ?
Šta će ?
Kako će prehraniti porodicu ?
Da li će se vratiti kod svojih ?
Vaspitani smo da kada zaključimo brak u braku i ostanemo.
Vaspitani smo da
prihvatimo laganje,
oprostimo preljube
, sakrijemo modrice,
da ćutimo kada tuče našu decu , kada tuče nas …
 
RADI ČEGA ?
 
Samo da okolina ne bi upirala prst …. da nas ne krivi da smo mi rasturili taj brak.
Potpis majke…. potpis oca….    brak je ponisten.
(papir mi se nalazi u levoj ruci dok  izgovaram, potpis majke; premeštam ga u desnu ruku, kada govorim potpis oca, podižem ga u visini  grudnog koša,  i cepam papir. Ruke su raširene, izgovaram brak je poništen, otvaram obe šake  i listovi papira  padaju na pod. To je simbol prestanka braka. Brak je predstavljao beli papir (zajednicu). Leva strana predstavlja ženu, desna strana papira muškarca. Cepanjem papira simbolizuje se prestanak zajednice)
 
A šta je sa decom?
Na ovom ispitu roditelji su pali.
Beseda se završava.
 

  BESEDA OBEĆANJE

Beseda „Obećanje“, nastala je 2010.godine. Bila sam druga godina fakulteta. Upoznala sam razne studente i kroz druženja  saznala da je dosta njih obnovilo po neku godinu.  Koliko god da su se trudili, nisu uspeli da upišu narednu godinu studija. Na svakog studenta taj „pad“ različito se odrazio. Neki su napustili studije, drugi  povukli u sebe, a nekima je bila to lekcija da nastave dalje. Iz njigovih priča beseda se rodila. Želela sam da govorim u ime svih studenata koji su to doživeli, želela sam profesorima da kažem sa student nije samo broj indeksa, već da on ima ime i prezime. 

Javni čaš na Pravnom fakultetu Union, maj 2010.god, 3.mesto od strane publike.

Nalazim se na sredini bine. Gledam u pod. Podižem pogled i počinjem da govorim:

Pali ste !

Pali ste godinu !                                                           

 Uzmite vaš indeks, od vas zavisi da li ćemo se videti sledeće godine.

Sledeći  !

Obećao je sebi da će položiti taj ispit i upisati se u narednu godinu studija

to obećanje nije ispunio.                                                      31216_124233844264872_4990999_n

U ovom trenutku, on, mrzi sebe.

Plače.

Ne vidi,

Ne čuje, ljude oko sebe , kišu koja pada

On… plaši se…

Put do kuće previše je dug.

KUĆA, PORODICA njegovo utočište

sada će biti mučilište.

Kako roditelje pogledati u oči?

Mlađem bratu biti uzor?

Kako ga razumeti?

Kad sam sebe  nerazume.

(čučnula sam, i ćutala  par sekundi. Iz tog položaja izgovaram donji deo teksta. Ovaj gest, izvela sam iz razloga da približim publici osećanje koje ta osoba oseća u tom trenutku)

Okliznuo se.

Na pločniku je…

iz tog ugla svi mu izgledamo tako veliko i moćno,

oseća se … malim

Hoće li ustati, ili odustati?

(ustala sam i ispravila se, to predstavlja  gest da  ta osoba nije odustala već je nastavila dalje)

Na tom fakultetu on je bio broj indeksa 1389

bez imena i prezimena….

bio je broj, a ne student….

A vi?

Na vašim fakultetima….da li ste broj indeksa ili imate ime?

Da li vi sebi dajete lažna obecanja ???

 

 FM_112x150_20140524143445[1]

Studenti su ustali i  tapšali, a ja sam napustila govornicu.

 

 

KLJUČ (FILOZOVSKA BESEDA)

Autorska beseda „ključ“ nastala je 2009 godine. Ideja se stvorila čitajući knjigu „Levijatan“ od engleskog filozofa Tomasa Hopsa. „Levijatan“ je savršen čovek, čovek koji nepostoji. Da bi bio taj čovek, moraš posedovati određene osobine, o takvoj jednoj osobini govorila sam u besedi.

 Javni čas na Pravnom fakultetu Union, maj. 2009.g.

 
Nalazim se na sredini bine. Počinjem govor:
 
kljuc
 

U prirodi postoji samo sadašnjost, prošli događaji postoje u sećanju, a događaji koji treba da dođu uopšte ne postoje – budućnost je samo fikcija duha. I  sada zamislimo, u ovom sadašnjem trenutku da gledamo neki ključ.

(vadim ključ iz džepa i podižem visoko gore, postavljam pitanja  krećući se po govornici)

Naša naredna misao biće, čije to ključ? Od čega je ključ?

Zašto je te boje ključ?

Da li ključ otvara ta vrata?

(ključ sam usmerila ka ulaznim vratima, na trenutak zastala i ponovila pitanje gledajući u publiku.)

I tako, malo po malo mi ćemo našu znatiželju upotpunjavati nadovezujućim pitanjima i sada su naše misli sređene, idu u istom pravcu, nižu se i uplivavaju u reku zagonetki. Ako površno gledamo na „ključ“ nezainteresovano naše misli neće biti ovako nizane, uzastopne, nego će biti površne, plitke bez plana.

Imajući želju da saznamo šta predstavlja taj „ključ“ počećemo da tragamo za dotičnim informacijama. Počećemo da se prisećamo, upotrebićemo prošlost i znakove koji nas asociraju na njega. Nagađaćemo i bez dovoljno informacija lažno zamišljati šta predstavlja taj „ključ“. Da li je to ključ od nečijeg stana? Kuće? Prodavnice? Ko može biti vlasnik? Čovek? Dete? Svako može biti vlasnik.  Kroz maštu sve je moguće.  Upotrebićemo  budućnost, i zapitati se :

 

vrata

 

  Da li taj ključ otvara vrata beskonačnosti?

VRATA IZA KOJIH POSTOJE  ODGOVORI NA SVAKO NAŠE POSTAVLJENO   PITANJE?

Beseda se završava. Silazim sa bine, vraćam ključ u bravu, i odlazim.)

 

23. Фестивал беседништва

У Сремској Митровици дана 29.11.2014. године, одржан је XXIII ФЕСТИВАЛ БЕСЕДНИШТВА „SIRMIUM LEX VERBI-SIRIUM СВЕТЛОСТ РЕЧИ“, са почетком у 19 часова.

 

– Овогодишњи Фестивал je посвећен обележавању  100 годишњице од почетка Великог рата. Фестивал беседништва је културни догађај од великог значаја за Сремску Митровицу. Он је најстарији и најеминентнији од свих митровачких фестивала. Реч је о манифестацији који подстиче враћању беседништва као предмета у многе школе и факултете у земљи, а лепа реч враћа на месту које јој и припада. Мото фестивала је „светлост речи“ Основан је са циљем неговања културе речи и изражавања.

Фестивал је водила драмска уметница Гордана Лукић. Химну фестивала, отпевао је оперски солиста Александар Стефан Радишевић.Уводну реч отворио Начелник Градске управе за културу, спорт и омладину г. Илија Недић.

Пријавило се 34 беседника који су преставници:

Правног факултета Универзитета у Београду;

Правног факултета Универзитета Унион у Београду;

Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду,

Прве приватне угоститељско-туристичке школе у Београду;

Факултета за информатику и рачунарство у Београду;

Војне гимназије и Војне академије у Београду,

Средње школе за информатику и рачунарство у Београду;

Културног центра ,, Врбас“ из Врбаса;

Драмско-рецитаторског студија у Врбасу;

Факултета уметности у Приштини, Звечан;

Центра за културу ,,Сирмијумарт“ у сремској Митровици;

Средње музичке школе ,,Петар Крањчевић“ у Сремској Митровици,

Средње економске школе ,,9.мај“ у Сремској Митровици

Високе туристичке школе , Београд

Надметали су се у 3 категорије:

  1. ауторска беседа-БЕСЕДНИК КАЗУЈЕ БЕСЕДУ ЧИЈИ ЈЕ АУТОР (17)
  2. интерпретација- БЕСЕДНИК КАЗУЈЕ БЕСЕДУ ДРУГОГ АУТОРА (8)
  3. импровизација БЕСДЕНИК ГОВОРИ БЕСЕДУ  ЕХ ТЕМПОРЕ (9);

FB_IMG_1417389537339FB_IMG_1417389554189

Беседници се надмећу у беседничком умећу на слободну и задату тему. Овогодишње задате теме биле су:

1.- СЛОБОДА И ЈЕДИНСТВО РОДА, ЖРТВИ ВАШОЈ СПОМЕНИК СУ ЖИВИ ( Др Илија Бајић/  епитаф на споменику на Легету)

  1. КО ХОЋЕ ДА ЖИВИ, НЕК МРЕ, НА ПОНОС И СЈЕЋАЊЕ; КО ХОЋЕ ДА МРЕ НЕК ЖИВИ!    Гаврило Принцип
  2. ЛЕПОТА ЈЕ СМРТ, ГДЕ ВРЛИНА ОТКРИ МОГУЋНОСТ УЗЛЕТА.

Бранко  Миљковић

  1. ШТО ЈЕ ЧОВЈЕК, А МОРА БИТ ЧОВЈЕК!  Петар Петровић  Његош
  2. СВАКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ  И ЛАЖИ УВЕК  ЈЕ НА ШТЕТУ ИСТИНЕ.  Виктор Иго

Мудре мисли, а  захтевне теме одабрао је  фестивалски одбор  у саставу:

Прим.др Димитрије Стојшић ; Јован К. Радуновић- почасни председници Фестивала;

Зорица Мишчевић и Јасна Арбанас– председнице Фестивала;

Илија Недић– Начелник Градске управе за културу, спорт и омладину;

Проф.др Слађана Миленковић, Споменка Лазић, Зорица Гашпар,Живка Матић, Татјана Марељ Зечевић, Татјана Познић и  Александар Будошан.

Беседнике оцењује  трочлано Беседничко судско веће ( осведочене стручности и изузетне посвећености) у саставу:

  • Др Слађана Миленковић, директорка Високе школе струковних студија за образовање васпитача и пословних  информатичара – СИРМИЈУМ  у Сремској Митровици;
  • Проф.др Тихомир Петровић- професор Педагошког факултета у Сомбору;
  • Мр Зоран Левајац; адвокат из Сремске Митровице.

Након лепих беседа следе дивне мелодије. Музички гост 23.Фестивала беседништва је –   Милош Радовић баритон; Александар Радовић, клавир; и Милан Маринковић, гитара.

Додела награда:

Време је да наградама, венцима и  аплаузима наградимо најбоље  беседнике- изговорила је драмска уметница Гордана Лукић

Прво ће бити додељена награда публике.

Награда је новчана, доделиће уважени : Предраг Удицки.

Награду публике и 3.Место у категорији интерпретација.

освојио је:Никола Станковић, представник Центра за Културу „Сирмијумарт“, чија је беседа „Душа Србије“, владике Николаја Велимировића.

НАГРАДА  АДВ. КАНЦЕЛАРИЈЕ  ЛЕВАЈАЦ,  ДОДЕЉУЈЕ  ЧЛАН СУДСКОГ ВЕЋА МР ЗОРАН ЛЕВАЈАЦ. НАГРАДУ ЈЕ ОСВОЈИЛА : Сања Мијаиловић   представник Правног факултета Универзитета Унион у Београду  у категорији ауторске беседе. Назив беседе „ЗАР  СРАМА НЕМАТЕ“

ТРЕЋЕ НАГРАДЕ  У СВИМ КАТЕГОРИЈАМА  ДОДЕЉУЈЕ Јован К. Радуновић, почасни председник Фестивала. За освојено треће место кандидати добијају новчани износ и реплику статуе ,,Сунчани сат“.

  1. место у категорији ауторска беседа:Радован Перовић ,Правни факултет Универзитета у Београду , беседа „МАЈКА ХРАБРОСТ“

3.Место у категорији интерпретација :Никола Станковић,

3.Место у категорији импровизација:Андреја Бошковић, Правни факултет Универзитета Унион у Београду;

НАГРАДЕ за освојено ДРУГО МЕСТО подразумевају новчани износ и монографију ,,Град вреднији од цареве кћери“. Награду у свим категоријама додељује Проф.др Тихомир Петровић.

2. место ауторска: Сања Лакић; Правни факултет Универзитета у Београду , беседа „PANTA REI“

  1. место у категорији интерпретација : Страхиња Бичанин, Факултет уметности у Приштини, Звечан БЕСЕДА ПОРУЧНИКА ТАСИЋА ( Д. Ковачевић ,,Свети Георгије убива аждаху“
  2. место у категорији импровизација: Жарко Здравковић. Правни факултет Универзитета у Београду

ПОБЕДНИЦИ У СВИМ КАТЕГОРИЈАМА ДОБИЈАЈУ НОВЧАНУ НАГРАДУ, СЛИКУ, ВЕНАЦ БЕСЕДНИШТВА И РЕПЛИКУ СТАТУЕ СИРМИЈУМСКОГ ОРАТОРА ( 2. век н.е.)

ПРВЕ ДОДЕЉУЈЕ  Др Слађана Миленковић,

чланица беседничког судског већа.

  1. место у категорији ауторске: Јована Крстић; Факултет уметности у Приштини, Звечан БЕСЕДА : КУДА ПОБЕЋИ  СА ОВОГ ДНА?

1.место у категорији интерпретација :Ивона Момировић, Факултет уметности у Приштини, Звечан БЕСЕДА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН 1916. ГОДИНЕ  У ЛОНДОНУ

1.место у категорији импровизација:  Марко Шукало Правни факултет Универзитета у Београду

Установа за неговање културе ,,Срем“ организовала је и овогодишњи 23. Фестивал беседништва.

Покровитељи Фестивала су град Сремска Митровица и покрајински секретаријат за културу и информисање Аутономне Покрајине Војводина.

Пријатељи фестивала су:

Адвокатска канцеларија ,,Левајац“;

Историјски архив ,,Срем“; Центар за културу,,Сирмијумарт“ ; Библиотека ,,Глигорије Возаровић“, Завод за заштиту споменика културе, Позориште ,,Добрица Милутиновић“;  ЈКП ,,Водовод“; Музичка школа ,,Петар Кранчевић“; Туристичка организација Града Сремска Митровица,

Сирмијум Рисорт,Маја Јовешковић, Биљана браунштајн, Оливера Крстић.

Медијски спонзори: Сремске новине, Сирмијуминфо, Озон радио, Сремска телевизија,  Новине Митровица

 
 

		
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s