Promena ne može bez tebe

Bravo ljudi! 

Svaki dan dosadašnje kampanje dokaz je da promena dolazi. Dolazi iz blokova, sa Karaburme i iz Sremčice. Dolazi sa Jelenom koja je juče napunila 18. godina a za dve nedelje će čuvati glasove za Inicijativu. Dolazi sa Draganom koji u svojoj 73. godini na Lekinom brdu lepi plakate da promena dolazi. Dolazi jer nas je sve više koji nećemo da ćutimo i kalkulišemo. 
Hajde da ovo izguramo do kraja, ostalo je još deset dana!

Potrebno je da podelimo još puno letaka širom celog grada, kako u sandučiće tako i na ulici, uz razgovor.

Pošaljite nam svoj broj telefona na mejl:

nedavimobeograd@gmail.com  ili

facebook.com/nedavimobeograd

da vas uključimo!

Jako je inspirativno ovih dana stajati na ulici i pričati sa ljudima koji su srećni što imaju za koga da glasaju. 

Ali ni bahati nasilnici ne miruju. Prljava kampanja protiv nas dostigla je novi vrhunac pre dva dana u Rakovici gde su letke sa našim obeležijima lepili super lepkom na šoferšajbne stotine automobila.

Naši resursi su jako ograničeni a uslovi su neprijateljski. Naš pristup medijima je protokolaran, a plaćenici nam sistematski cepaju plakate. Podmeću nam glasine i zamene teza, zastrašuju nas i nasrću na nas. 

Jasno je da nas se plaše i da su protiv nas upregli desetostruko više resursa nego što ih mi imamo. Zato ne smemo ustuknuti. 

Hajde da zapnemo svom snagom na terenu u ovih poslednjih 10 dana kampanje. 
Promena dolazi kad nas ima dovoljno da je iznesemo! 

Mi smo naše vreme! 
Mi smo naš grad!

Advertisements

Izložba Predraga Koraksića propraćena pretnjama i napadima na kandidate Inicijative Ne davimo Beograd

U četvrtak 8. februara 2018. godine otvorena je izložba karikatura Predraga Koraksića Koraksa, na platou ispred Skupštine grada Beograda koja će trajati do 25. februara.

Pretnje i napadi na kandidate i kandidatkinje Inicijative sve učestaliji

Pritisci i pretnje na Inicijativu Ne davimo Beograd se intenziviraju svakim danom. Samo u poslednjih 24 časa, prepoznatljivim rukopisom je išarana izložba Koraksovih karikatura koju smo postavili pre nekoliko dana, naš kandidat za odbornika je u kasnim večernjim satima primio preteći anonimni poziv i naši ljudi su napadnuti od strane maskiranih provokatora.

Agresivni čovek sa maskom Putina preko lica nasrnuo je na nas dok smo stajali ispred deponije u Vinči i ukazivali na štetne posledice dogovorene izgradnje spalionice otpada. Ovaj bizarni incident (video) je samo poslednji u nizu napada, pretnji i podmetanja koje svakodnevno preživljavamo.

Nas ova orkestrirana kampanja neće odvratiti od namere da Beograd vratimo njegovim građanima i građankama, kao što nas iste te sile i taktike nisu pokolebale u mesecima kada smo protestovali protiv gradske vlasti.

Svaki njihov napad nas čini solidarnijim i istrajnijim. Za naš grad!

tekst preduzet od Inicijative Ne davimo Beograd

Inicijativa Ne davimo Beograd

Ko je na listi Inicijative Ne davimo Beograd? Upoznavanje i druženje sa kandidatima i kandidatkinjama lnicijative Ne davimo Beograd Sreda, 7. februar od 18 do 21 čas. Kulturni centar „Grad“, Braće Krsmanović 4.

Inicijativa Ne davimo Beograd započinje svoju predizbornu kampanju za lokalne izbore u Beogradu događajem na kojem ćete imati priliku da upoznate svoje kandidate i kandidatkinje za odbornike i odbornice grada Beograda.

Zvanična lista kandidata i kandidatkinja je dostupna na ovom linku.

Polazeći od uverenja da politika nastaje u mesnim zajednicama, kvartovima i blokovima, i da za sveobuhvatnu promenu nisu potrebni spasioci i vođe, već informisani, zainteresovani i solidarni građani i građanke, Inicijativa Ne davimo Beograd ulazi u kampanju za predstojeće izbore u Beogradu sa željom da negodovanje zbog odluka koje nam serviraju zamenimo kolektivnim učestvovanjem u njihovom donošenju. 

                                              Promena dolazi kad se udružimo!

ПРЕКОМЕРНА АНОНИМИЗАЦИЈА КРИВИЧНИХ ПРЕСУДА

DEjVKqmWsAEP_X_

Кривична пресуда

У кривичном поступку, пресуда представља најважнију судску одлуку. Пресудом се по правилу одлучује о главној кривичној ствари, тј. о казнено-правном захтеву овлашћеног тужиоца, после испитивања његове основаности. Након изрицања пресуде, следи њено саопштавање. Саопштавање је стављање на знање садржине одлуке лицима која имају интерес да је сазнају. Саопштавањем пресуде престаје бити интерна ствар суда и постаје чињеница правног поретка са свим својим правним дејствима и правним последицама. Пресуда се саопштава објављивањем и достављањем. Објављивање је јавно, не само за странке већ уопште, за саму јавност. После објављивања а пре достављања пресуда мора бити писмено израђена. Писмено израђена пресуда пружа сведочанство о свом постојању и својој садржини и омогућује контролу њене законитости и правилности, јер добија облик службеног акта и снагу јавне исправе. „Одмах по изласку из суда кривична пресуда „иде у руке“ читалаца.“. Читалац се тада упознаје са пресудом. Како читалац може разумети кривичну пресуду која је прекомерно анонимизована? Да ли се може повући граница до које мере једна кривична пресуда треба да буде анонимизована?

Анонимизација/псеудонимизација

Анонимизација пресуде представља потпуно уклањање свих личних података о особама које се у њој спомињу: починиоци, сведоци и жртве. Поред закона о заштити података о личности, анонимизација се заснива и на Уредби ЕУ 2016/679 Европског Парламента и Савета од 27.04.2016. године о заштити физичких лица у односу на обраду података о личности и о слободном кретању таквих података (Општа уредба о заштити података).

Чланом 4 ст. 1 тачком 5 Уредбе ЕУ 2016/679, дефинисана је„псеудонимизација” као обрада података о личности на такав начин да се подаци о личности више не могу повезати с конкретним лицем на које се подаци односе без коришћења додатних информација, под условом да се такве додатне информације чувају одвојено и да се на њих примењују техничке и организационе мере да би се обезбедило да подаци о личности не могу да се повежу с физичким лицем чији је идентитет одређен или се може одредити.

            информисање јавности о ратним злочинима

Право јавности да зна о суђењима за ратне злочине обухвата право на приступ суђењима и документацију из предмета (оптужнице, пресуде, транскрипти и аудио/видео записи главних претреса) право на снимање суђења и право на чување судских списа. Како јавност може да се информише о судским поступцима за ратне злочине и њиховим утврђеним чињеницама ако се документација из предмета анонимизује до мере нечитљивости? У ситуацији у којој се са судским поступцима одуговлачи, правовремено и потпуно информисање у поступку жртвама постаје још важније. Уместо тога, после неколико година суђења, објави се пресуда која је анонимизована на начин да постаје нечитљива и неупотребљива за правну анализу. Упознавање јавности са жртвом и јавно помињање њеног имена и презимена представља вид сатисфакције за жртву и предуслов за признање патњи које је претрпела на основу свог личног својства.“

            рад надлежних судова

Судови се позивају на Закон о заштити података о личности, који прописује услове, начине и ограничења у прикупљању и обради податак о личности. Заштита података о личности врши се анонимизацијом, али пошто Република Србија нема законску регулативу о анонимизацији судских и тужилачких одлука, ова област је делимично уређена интерним актима судова. Тако су Правилник о анонимизацији, до сада усвојили Врховни касациони суд и Апелациони суд, док такве Правилнике немају Тужилаштво за ратне злочине и Виши суд у Београду. Они заснивају анонимизацију на свом тумачењу закона, па се имена жртава прекомерно анонимизују, због чега је заинтересована јавност често принуђена да се за информације које недостају обрате Поверенику за информације од јавног значаја.

             рад Повереника за информације од јавног значаја

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, прописује да свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја и да се таква информација од јавног значаја учини доступним јавности.  Закон прописује да се информације изузетно могу подврћи ограничењима прописаним законом ако је то неопходно ради заштите од озбиљније повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу и закону. Истовремено, Закон прописује је да се ниједна одредба овог закона не сме тумачити на начин који би довео до укидања неког права које овај закон признаје или до његовог ограничења у већој мери од оне коју он прописује.

У погледу анонимизације пресуда, Повереник за информације од јавног значаја заузео је становиште да се имена и презимена оптижених за ратне злочине не анонимизују, јер је у јавном интересу да се ти подаци знају. Међутим, када су у питању имена и презимена жртава, Повереник сматра да би се њиховим објављивањем озбиљно угрозило њихово право на приватност. Овакав став није у скаладу са интересом јавности да зна све чињенице о почињеним ратним злочинима, што укључује и ко су биле жртве. Штавише, ова позиција је у супротности са дугогодишњим стремљењем жртава да њихово срадање буде јавно признато.

пример: предмет Сребреница-Брањево

Виши суд у Београду, Oдељење за ратне злочине Спк.По2 бр. 1/2016, дана 27.01.2016. године донео је пресуду у којој се прихвата споразум о признању кривичног дела Кто бр. 1/16-Ск.бр. 1/16 од 22.01.2016. године закљученог између Тужилаштва за ратне злочине и оптуженог Гојковић Бране. Гојковић је признао да је као припадник 10 диверзанског одреда Војске Републике Српске, 16. јула 1995. године, на економији Брањево учествовао у стрељању заробљених Сребреничана. Поред извршене анонимизације личних података окривљеног извршена је и анонимизација имена и презимена саизвршилаца. При томе имена саизвршилаца су јавно видљива у оптужници, саизвршиоци су правноснажно осуђени и у пресудама Хашког трибунала и Суда Босне и Херцеговине, наведена су њихова имена, а са тим пресудама шира јавност је још раније упозната преко средстава јавног информисања. Такође се те пресуде могу наћи и на званичним сајтовима ова два суда. Зашто се онда врши анонимизација њихових имена у пресуди? За то није било никаквог разлога. Њиховом анонимизацијом Виши суд у Београду је прекршио и Закон о заштити података о личности, јер према истом „заштиту не уживају подаци који су доступни свакоме и објављени у јавним гласилима.

АА

закључак

Сећање на жртве геноцида у Сребреници обележава се 11. јула 2017. године . Тог дана се укопавају посмртни остаци жртава које су индентификоване током претходних годину дана, а јавност се на разне начине информише о чињеницама које су утврђене о починиоцима и жртвама. Масакар у Сребреници који је трајао у периоду од 11. јула до августа 1995. године, још увек захтева одговоре на питања – зашто се то догодило и ко је одговоран? Одговорност, после 22. године, изгледа тако да је пресуде за злочин у Сребреници прекомерно анонимизована да се сакривају имена правноснажно осуђених саизвршилаца овог злочина. Да ли се доношењем анонимизованих пресуда може остварити „круна судијског рада“? Шта жртве Сребренице, јавност и медији добијају прекомерном анонимизацијом? Добијају документе који су нечитљиви, и који  онемогућавају сазнање чињеница о почињеним злочинима, починиоцима и жртвама. Прекомерном анонимизацијом крше се „принципи УН за борбу против некажњивости који утврђује“да сви људи имају неотуђиво право да знају истину о злочинима који су почињени и околностима који су до њих довеле“, организације чија је чланица и Србија.  

коришћена литература:
Момчило Грубач, „Кривично процесно право“, Београд, 2016.г
Миодраг Мајић, „Вештина писања првостепене кривичне пресуде, Сл. гласник РС, 2016.г
Правилник о измени и изостављању (псеудонимизацији и анонимизацији) података у судским одлукама, Општа седница Врховног касационог суда одржана 20.12.2016.г,
Извештај о суђењима за ратне злочине 2016, Фонд за хуманитарно право,
Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Сл. Гласник  РС бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010.
Судска документација из предмета Сребреница-Брањево

Текст је написан у оквиру Школе траниционе правде Фонда за хуманитарно право, објављеног у билтену   кроз ПРИСТУПАЊЕ ка ПРАВДИ

 Верзију на енглеском језику преузмите овде            

 

ЛЕТЊА РАЗОНОДА

FAOT5604

Решењем о заснивању радног односа, запослени остварује права и обавезе. Устав гарантује право на плаћени годишњи одмор. Државни службеник има право на годишњи одмор од најмање 20 а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним посебним колективним уговорима. Лето је на северној земљиној хемисвери почело у среду 21. јуна и трајаће до 22. септембра када почиње јесен. Из тога произилази да је годишњи одмор, знатно краћи од лета. Желећи да уживамо што дуже у лету, почели смо осмишљавати начине како да с једне стране прикажемо пожртвованост свог рада по овој врућини а с друге стране (прикријемо) продужетак годишњег одмор до краја лета.

Примери се односе на избор Заштитника грађана и избор за заменике тужилаца. Заједничка тачка спорења је низак просек на основним студијама.

Једнакост доступних радних места чл. 9 Закон о државним службеницима, прописује да у запошљавању у државни орган кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама. При запошљавању у државне органе води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова, и број особа са инвалидитемом, ослика у највећој могућој мери структуру становништва. Нигде не пише број година студирања и просек на основним студијама а о томе се расправља на дневном реду ванредне седнице Народне скупштине Републике Србије о избору Заштитника грађана. Закон о заштитнику грађана у чл. 5 прописује услове. За Заштитника грађана може бити изабран држављанин Републике Србије који је дипломирани правник, да имам најмање десет година искуства на правним пословима која су од значаја за обављање послова из надлежности Заштитника грађана, да поседује високе моралне и стучне квалитете да има запажено искуство у заштити права грађана. Да ли онда предложени кандидат испуњава прописане услове?

Државни органи задужени за имплементацију Акционог плана за поглавље 23 и спровођење Националне стратегије, уместо да раде на реализацији активности о приступању Европској Унији, који чине доношење Закона о бесплатној првној помоћи, процесуирању ратних злочина, њихову активнст преусмеравају на дебату о ниском просеку на основним студијама.

Правосудна академија, као један од поменутих органа бави се иницијативом за оцену уставности и законитости правилника о раду Државног већа тужилаца. За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је функције јавног тужиоца чл. 76 Закон о јавним тужилаштвима. Удружење судијских и тужилачких помоћника тврди да просечна оцена са студија  није предвиђена ни правилником ни поменутим законом па није ирелеванто истицати оцене кандидата 6,54; 7,19; и преко 10 година студирања.

Међутим, Алумни клуб Правосудне академије не оглашава се на кршње одредбе Закона о јавном тужилаштву који се односи да ако јавном тужиоцу престане функиција, републички јавни тужилац поставља вршиоца функције јавног тужиоца  док нови јавни тужилац не ступи на функцију, а највише за годину дана. Пропустом да то учини, републичка тужитељка онемогућила је рад Тужилаштва за ратне злочине. Апелациони суд почео је да одбацује оптужнице уз образложење да оптужницу није подигао овлашћени тужилац да, Тужилаштво за ратне злочине у периоду од 1 јануара 2016. г до краја маја 2017. г није имало тужиоца, ни постављеног вршиоца те функције. Заједнички пропуст извршне, законодавне и судске власти убажава се кроз питање године студирања и просечне оцене на факултету.

Надовезивањем о актуелној теми придружује се и Уставни суд који је прихватио иницијативу о оцени уставности и законитости правилника Државног већа тужилаца о избору на прву тужилачку функцију доневши привремену меру у којом је забранио „свакоме, па и Народној скупштини, да предузима радње по текућим конкурсима за нове заменике тужилаца“  Док иницијатива о хитном питању принудног рада, поднета пре три године именованом суду и даље чека да буде размотрена.

Ускоро нам следе избори за чланове одбора Агенције за борбу против корупције и Фискалног савета. Да ли ће се овде применити исто? Да ли смо створили један „нови“ обичај, који је настао у пракси државних органа, и то дуготрајним понашањем истог понашања праћено свешћу о обавезности тог понашања, заснованог на просечној оцени током студија и години студирања, или ће се све заборавити када дође јесен и када се државни службеници врате са продуженог годишњег одмора?

 

Dobila sam otkaz zato što sam trudna!

Tamara Pavlović, dobila je nezakoniti otkaz. Njen post na fb profilu prenosim u celosti:

 

18446754_1413772305346129_2875470781736014974_nMOLIM VAS DA IZDVOJITE PAR MINUTA ZA CITANJE OVOG TEKSTA,A AKO MOZETE I OBJAVITE GA.
Dragi moji prijatelji,svi znamo da sam u TR Dragoslav Stojkovic zvanicno radila do 12.4.2017….Ja sam 10.4. otisla na ultra zvuk i ustanovila trudnocu…Iako su mi svi rekli da odmah otvorim bolovanje,ja sam htela da ispadnem FER i prvo kazem poslodavcu da sam trudna,jer sam se osecala dobro i mogla sam jos da radim. 11.4. kada sam otisla na posao,sam zamenici direktora poslala poruku da bude u kancelariji,jer cu morati posle posla da dodjem da pricam sa njom. Medjutim cim je procitala poruku,nazvala me je i bila uporna da joj odmah kazem o cemu se radi. Rekla sam joj da sam trudna,medjutim ona je me i odma preko telefona rekla da ce morati da nadje drugu radnicu i da ne zeli da drzi trudnicu. Kada smo zavrsile razgovor poslala sam joj poruku da mi ne daje otkaz jer ja mogu i hocu da radim jos,i da sam joj rekla da sam trudna samo da bi mi knjizicu zavrsila( jer jos uvek nije zavrsila firma one elektronske knjizice)….Kako god…posto ona taj dan nije bila u kancelariji,sutra dan sam otisla na posao. Opet sam joj poslala poruku da mi se javi kad bude mogla,da znam sta i kako da radim za knjizicu,ako mi je dala otkaz,posto ne znam gde sad treba da idem,ali ona nije odgovarala.Na kraju sam otisla do knjigovodje i pitala sta i kako za knjizicu,medjutim ona se izletela da je nju zamenica direktora jos juce zvala da ona mene hitno odjavi i da sad moram na biro ili u socijalno.Kad sam cula to iskreno nisam mogla da verujem,jer ZAKONSKI trudnici ne smes da das otkaz.
Nakon toga me je pozvala i rekla mi da odem donkancelarije. Otisla sam,tamo je bio direktor,bila je ona i sekretarica.
E sad posto sam imala pre toga par ugovora na po 3 meseca,znala sam da po novom zakonu,ako 10 dana od prestanka poslednjeg ugovora,ne potpisem ili novi ugovor ili ugovor o prestanku radnog odnosa,da sam samim tim prijavljena za stalno. Moj poslednji ugovor je istekao 28 februara,sto znaci,primljena sam za stalno.
Idemo dalje. Kada sam usla u kancelariju,prva stavka za koju me je pitala je kako sam mogla bez njenog znanja ja kod knjogovodje,pa ja sam stalno isla kod knjigovodje,bukvalno svaki dan nosila i kalkulacije i papire i knjige na proveru i racune,to nikad do tad nije bio problem…
Neznajuci da mi je knjigovodja rekla da sam ja juce odjavljena,ona pokrece pricu kako je meni ugovor istekao 28 februara,kako ja nemam prava na doprinose od drzave jer ja vec mesec ipo dana radim na crno…Tu mi tek nista nije bilo jasno. Kako radim na crno,a platu sam primala preko banke? Ona meni daje otkaz jer ona ne zeli da rizikuje da ja kao trudnica radim i ne daj Boze da mi se nesto desi,to pada na grbacu firme. Ona vec ima 4 trudnice koje vodi,i njoj je bukvalno 4 mesta zamrznuto,ja bih bila 5,a to je veliki teret za firmu. A sad da me prijavi ona ZAKONSKI ne moze da mi vrati tih mesec ipo dana sto sam ja navodno neprijavljena…Hm nista meni nije jasno,odlazim ko popisana…Dala mi je otkaz,zbog cega? Znam kako sam radila i koliko sam se trudila,musterije mi dolaze nasmejane i jedva cekaju da popricaju sa mnom. Kako god,ona meni usmeno daje otkaz,bez bilo kakvog resenja napismenog.
Dan posle toga odlazim po platu,a ona kaze da je cula kako ja pricam po firmi da mi je dala otkaz jer sam trudna i da je to malo ruzno! Wtf??? RUZNO??? Na sta direktor firme kaze kako je cuo da ja hocu da tuzim i kaze mi: „Ti bi mogla da tuzis da je ovo normalna drzava,al ovde nista ne mozes da uradis“..
Pomislim…Molim? Ti sebe nazivas jacim od drzave?
Nista,prodje sve kao sto je proslo,ja sve dokaze,i izvode iz banke izvadim da se vidi da sam radila kod nje,dokaz iz pio fonda koji naravno vazi do 10.4. a ne do 28.2. kao sto ona tvrdi,predam u inspekciju rada,ostavim br telefona sve sve. Inspekciji rada dostavim slucaj 20.4. Posle 2-3 dana mi zvoni telefon i inspektorka mi kaze kako ja nisam nikakav dokaz firmi predala da sam trudna,a ni inspektorki…Kakav dokaz covece,nisu mi ni trazili dokaz samo su mi dali otkaz,i kazem inspektorki da dokaz da sam trudna ima u dopuni prijave koju sam pravila naknadno. Samim tim je moj poslodavac znaci potvrdio da sam radila kod njih,samo sto je ispalo da su hteli da mi daju otkaz,a ne zbog trudnoce. Inspektorka kaze da se cujemo kasnije i spusta slusalicu.
Od njenog cujemo se kasnije prolazi 20 dana,ja odem do nje da pitam sta se desava sa slucajem,medjutim ona kaze da je pokusavala da stupi sa mnom u kontakt jer ne zna gde sam tacno ja radila,da ona tek sad,posle 20 dana izadje u kontrolu da zatekne neke moje potpise. Ja joj kazem boks br 7,zelena pijaca,medjutim tu mi je vec bilo sve jasno… Posle dan dva ode i naravno zatekne moje potpise do 28 februara,tako mi je ona rekla…Kaze da ni u jednoj knjizi niti u haccp-u nigde posle 28.2. nema mojih potpisa. Kaze da ona nista ne moze da uradi i da pozovem jos jednom poslodavca da resimo to. Zovem direktora i pitam ga kad je u kancelariji,medjutim on meni na sve kaze da je on sve rekao i najzesce da je on mene UPOZORIO da ja ne idem nigde,a isla sam na svoju ruku. Kaze mi,ti hoces da se tebi ispunjavaju zelje,ja sam ti reko da to tako ne moze.
Ovo je moja prica i nadam se da cete hteti da je podelite na fb… Kad vec nista inspekcija ne moze,valjda mozemo mi kao prijatelji bar da pokazemo drugima kako stoje stvari…Neka se cuje ko je kakav…….

cropped-fb_img_14602316455916.jpg kakvo je vaše mišljenje povodom datog otkaza?

Izjava prof. dr Maria Reljanovića, zasnovana je na doistupnim informacijama dobijenih na društvenim mrežama, bez pregledane dokumentacije.  

15622534_10209667411894343_1817076352101015694_n

prof. dr Mario Reljanović

Ovo je pravi primer kako sistem ne funkcioniše. Najpre, zaposlena potpuno normalno nastavlja da radi iako joj je ugovor o radu istekao. Ni ne pomišlja da zatraži novi ugovor, čak ni posle pet dana, kada može da traži uvtrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno. Drugo, poslodavac je drži na školskom primeru faktičkog rada (+ još ta odredba o pet dana), znači postoje čak dva osnova da se utvrdi da je u radnom odnosu. Poslodavac se međutim ponaša bahato, pa zaposlena ide u inspekciju rada. Inspekcija rada ovde očigledno pomaže poslodavcu, budući da praktično čeka da prođe 30 dana i ne savetuje zaposlenu kako da ostvari svoja prava, naprotiv. Zaposlena je očigledno neuka stranka, koja nema dovoljno znanja o radnom pravu i svojim pravima, kao ni kako da ih zaštiti. Ona ne odlazi na posao, ima problem, ali čeka 20 dana nakon prvog kontakta sa inspektorkom rada da preduzme dalje korake ne uzimajući u razmatranje ono što joj je inspektorka kazala, a što je jedina korisna informacija koju je dobila – da dostavi dokaze da je trudna poslodavcu. I tu se zatvara krug, ona ima prava da tuži poslodavca jer zakonski rok od 60 dana nije istekao. Naravno, poslodavac je u međuvremenu uklonio sve dokaze o njenom postojanju na poslu nakon isteka ugovora, tako da će potencijalni radni spor biti dug i komlikovan. Ja bih ga tužio, a od Ministarstva rada tražio nadzor nad inspektorkom koja ne obavlja svoj posao. Kada čuje da je trudnica otpuštena nezakonito, to je odmah razlog za vanredni inspekcijski nadzor, istog dana ili narednog dana. Ali se ništa od toga neće desiti, jer sistem ne funkcioniše po pravu.

 

Veliki broj ljudi na protestu zatražio „Ostavke i odgovornost“

bgd-nije-mali-2a

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Danas je na ulicama Beograda par desetina hiljada ljudi, zahtevalo odgovornost i krivično procesuiranje svih umešanih u zločin u Savamali, ali i onih koji su odgovorni za serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti. Pokazali smo da ne pristajemo na to da je vrhovni sud – sud jedne partije. Poručili smo da ne nasedamo na zaglušujuću buku vlasti koja obesmišljava javni dijalog i ukida odgovornost. Demonstrirali smo da se u državi u kojoj vlada  nepravda, dan državnosti obeležava na ulici a ne na prijemima.

Na današnjem skupu govorili su Vesna Rakić Vodinelić, Jovana Gligorijević, Minja Bogavac i predstavnici inicijative.

Danas su nas u ovim zahtevima podržali Policijski sindikat Srbije, Vojni sindikat Srbije, Sindikalna organizacija Zastava oružje, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Centar za zaštitu potrošača Begej iz Zrenjanina. Sa nama su danas i građani iz drugih gradova, Podrži RTV iz Novog Sada, Udruženi pokret slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša, Samo jako (Beli) iz Mladenovca, Lokalni front iz Kraljeva, kao i mnoge organizacije iz Beograda…

detaljnije na linku:
https://nedavimobeograd.wordpress.com/podrzi-nas/

13502702_636540769856765_6756331288303592492_o