Veliki broj ljudi na protestu zatražio „Ostavke i odgovornost“

bgd-nije-mali-2a

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Danas je na ulicama Beograda par desetina hiljada ljudi, zahtevalo odgovornost i krivično procesuiranje svih umešanih u zločin u Savamali, ali i onih koji su odgovorni za serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti. Pokazali smo da ne pristajemo na to da je vrhovni sud – sud jedne partije. Poručili smo da ne nasedamo na zaglušujuću buku vlasti koja obesmišljava javni dijalog i ukida odgovornost. Demonstrirali smo da se u državi u kojoj vlada  nepravda, dan državnosti obeležava na ulici a ne na prijemima.

Na današnjem skupu govorili su Vesna Rakić Vodinelić, Jovana Gligorijević, Minja Bogavac i predstavnici inicijative.

Danas su nas u ovim zahtevima podržali Policijski sindikat Srbije, Vojni sindikat Srbije, Sindikalna organizacija Zastava oružje, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Centar za zaštitu potrošača Begej iz Zrenjanina. Sa nama su danas i građani iz drugih gradova, Podrži RTV iz Novog Sada, Udruženi pokret slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša, Samo jako (Beli) iz Mladenovca, Lokalni front iz Kraljeva, kao i mnoge organizacije iz Beograda…

detaljnije na linku:
https://nedavimobeograd.wordpress.com/podrzi-nas/

13502702_636540769856765_6756331288303592492_o

Protest: Ostavke i odgovornost – sreda 15.2. u 15 časova

cropped-nedavimo

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Poštovani, 
Siniša Mali ne sme ostati gradonačelnik ni jedan dan više! 

U sredu 15. februara u 15h ispred Skupštine grada zahtevamo da ostavka bude prvi korak ka krivičnom procesuiranju Siniše Malog i svih umešanih u zločin u Savamali, ali i u serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti.

Zahtevamo odgovornost svih onih koji su planirali, organizovali, izvršili, ali i mesecima kasnije zataškavali suspendovanje pravne države u korist interesa male grupe ljudi bliskih vlasti. 
Ovo je naš grad i nećemo dozvoliti da nam ga otme bahata grupa nasilnika koja se dokopala vlasti.

Prvo su im smetale urbanističke procedure i zakoni pa su ih uklonili. Smetali su im objekti i ljudi u Savamali pa su ih uklonili. Sada im smetaju građani koji neće da ćute, ali da li ćemo čekati da i nas uklone? Da li ćemo čekati da optužbe da smo strani plaćenici, izdajnici, rušitelji države prerastu u hapšenja? Pretnje i pritisci već prerastaju u tužbe i napade. Novinarima, medijima, građanima se sudi i presuđuje zato što se ne mire sa nepravdom dok tužilaštvo ćuti mesecima o kriminalim delima gradonačelnika.

Ako želite da podržite protest, kliknite OVDE da saznate kako.

FB eventhttps://www.facebook.com/events/1233165423445668/

OVO JE NAŠ GRAD! 
JAVITE SVIMA DA OD NJEGA NE ODUSTAJEMO!

АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

Тренутно је повучен нацрт Закона о бесплатној правној помоћ. Поставља се питање ко ће бити пружалац услуге у новом закону? Да ли ће то бити у надлежности јавног сектора (који чини државни, покрајински и локални органи, организације и институције које оснивају држава, покрајина и локална самоуправа, укључујући и јавне агенције, фондове, јавне службе, јавна предузећа итд.), НВО, Правне клинике у склопу факултета или адвокати?

За сада је јасан и недвосмислен став већине Адвокатских комора, да бесплатну правну помоћ искључиво пружају адвокати и да је други субјекти у будућности неће вршити. Шта ће бити са Правним клиникама на факултетима? Да ли ћу им бити одузета овлашћења која су до сада имала, оставивши им само право на опште информисање грађана?

Опедељење за адвокатуру стекла сам кроз пружање бесплатне правне помоћи на Правним клиникама из области породичног и радног права. Обука клиничара из радног права траје два семестра и састоји се из две целине. Прву целину чини 30 часова обуке који су подељени у 10 недеља. Клиничари на обуци надограђују већ стечено знање из области радног права, злостављања на раду и дискриминације. Такође, уче се правној етици, поступку са странкама на клиници (пријем странке, разговор са странком). Посебни акценат се ставља и на обнављање и надоградњу процесног права, укључујући и писање правног мишљења, као и израду и анализу основних судских поднесака. На самој обуци значајан део је посвећен симулацији рада са странкама који служе за практичну проверу стечених знања. Након што се заврши први део обуке, најбољи студенти прелазе на други део који се састоји у несамосталном раду са странкама. Клиничари на обуци придружују старијим клиничарима који већ пружају бесплатну правну помоћ и у раду са њима стичу практичне вештине. На крају циклуса обуке, клиничари су у потпуности оспособљени за самостални рад са странкама, под супервизијом адвоката и професора. На другој години клинике (трећи и четврти семестар) клиничари пружају помоћ уз супервизију адвоката и професора.

Клиника грађанима пружа примарну правну помоћ у области радног права, злостављања и дискриминације на раду. То подразумева да грађани могу од клиничара захтевати правну информацију, правни савет, евентуално и модел иницијалног правног поднеска за покретање одговарајућег судског поступка (парничног и управног).

Поставило се питање на клиници: „Да ли ће моћи странка да се снађе на суду“? Колико год ви дали правних информација, савета, подршке и самих написаних иницијалних аката, странка је била препуштена на милост и немилост систему правосуђа, зато што су адвокатима и клиничарима руке биле везане, због непостојања заступања пред судом. Законом о бесплатној правној помоћи, дозвољава се заступање пред судом. Зашто се не би дозволило клиничарима заступање пред судом под супервизијом адвоката?

Не можете рећи, да студент који је положио испит, прошао обуку, уложио време на читање закона и других прописа, истраживање судске праксе, прелиставања разних модела поднесака, да би написао поднесак за странку који ће проћи контролу адвоката, где долази до измене, допуне и коначне верзије тог поднеска, да тај исти студент не би умео да заступа свој рад пред судијом у присуству адвоката? 

Дуги низ година политика факултета уопште се није ослањала на побољшање образовања студената кроз праксе и остале активности, тако да адвокати (који су студирали у то време) били су  лишена разних погодности које имају данашњи студенти. Увођењем Правних клиника, студенту се даје могућност праксе тј. примене теорије кроз писање поднесака. Доношењем Закона о бесплатној правној помоћи дала би се могућност да поред писања поднесака имају право приступу и заступању пред судом под супервизијом адвоката.

Адвокати немојте укинути праксе студентима на Правним клиникама. Будите им узор као што сте до сада били.

чланак објављен на страници Адвокаске коморе Србије

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!

Podržimo inicijativu Marije S. Dedović

image-0.02.01.6855458813c05317bfaf263607b40394ba1b32043cf4b9e41e540d597d5697fa-v.jpg

Iako među prijateljima nemam puno penzionera, verujem da ima dosta onih čiji su roditelji, bake i deke u toj grupi, te stoga i postavljam ovaj tekst.
„Privremenim umanjenjem penzija“ (čitaj otimanjem), indirektno su oštećeni i svi oni, koji zbog nemogućnosti zaposlenja u R. Srbiji još uvek žive na grbači svojih roditelja, prevashodno.
Udruženja penzionera USPS i USPVLS, pokreću narodnu inicijativu za izmene zakona iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), kojima su na diskriminatorski način umanjene penzije, obustavljeno redovno usklađivanje svih penzija i podržavljeno upravljanje Fondom PIO.

Sada će tim istim penzionerima biti „poklonjen“ koji dinar u vidu povećanja penzije za par % , što je sramno!!!
Donaciju penzionera državi, putem ovog „privremenog umanjenja“ od 2014. godine, niko ne pominje u tom kontekstu.

Inače, najlakše je udariti na najslabije. Državni aparat još samo lapot da uvede u KZ, izmenama i dopunama (lapot je, inače, običaj senicida u Srbiji – ubistvo roditelja ili starijih članova porodice kada njihovo izdržavanje [čitaj nedoprinošenje izdržavanju] postane preveliki teret za porodicu), nad svima koji su zašli u godine.

Dok je letos dobar deo vladajuće elite preplanuli ten dobijao na egzotičnim ostrvima, naši penzioneri ni svoja stečena prava ne mogu da koriste i da bar privire do najbliže banje.
A od brčkanja, većina je jedino mogla da priušti aranžman „noge u lavoru“ i da upotrebi maštu uz zvuke talasa sa TV (dok se i mašta ne oporezuje).

Uz najavljeno povećanje umesto klin čorbe, za dobar deo penzionera, možda se nadje i parče mesa na stolu ( čisto da se podsete da su i oni ljudi a ne kučići koji glođu koske…Mada ni kucama se više ne daju. Sada postoje i keksići za ljubimce. Naravno, naši najstariji nakon kupovine lekova i plaćanja računa konditorske proizvode mogu da vide jedino na rafovima u marketu ili na tv-u – dok ga još imaju).

Zato se organizujmo i prikupimo te potpise!!! Nemojmo biti lenji kao uvek i okretati glavu.
Jer ovo, i slično ovome, se i dešava zato što ćutimo. Otvorimo dnevnu štampu (bilo printanu, bilo elektronsku), između jutarnje i popodnevne kafice, huknemo ili promrmljamo koju psovku…Slegnemo ramenima. Idemo dalje. Imamo mi dovoljno svojih problema. Koga briga? Još uvek nije došao red na mene, Vas…
Takvom pasivnošću i nedostakom empatije, sudelujemo u svemu što se dešava.

PRESTANIMO BITI AMEBE I POSTANIMO LJUDI…DO EPITETA „ČOVEK“ TREBAMO SE MALO I POTRUDITI…
SAD JE PRILIKA!!! IZDVOJIMO MALO VREMENA I POMOZIMO SVOJIM NAJBLIŽIMA, SVOJIM SUGRAĐANIMA I SVIMA ONIMA KOJI ZASLUŽUJU DOSTOJANSTVENU STAROST!

protest-penzionera-novembar-2016-portal-penzin-srbija-beograd-610x457

detaljnije na linku 

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!

PRAVA LGBT OSOBA

lgbt123

LGBT je skraćenica za imenovanje različitih grupa. Njom se označavaju različite seksualne i polno/rodne osobe.

L (lezbejka je žena koju estetski, seksualno i romantično privlače druge žene, i koja sa       drugim ženama ostvaruje emocionalni, seksualni i partnerski odnos.)

G (gej je muškarac koga estetski, seksualno i romantično privlače drugi muškarci, i koji ostvaruje emotivne, seksualne i partnerske odnose sa drugim muškarcima.)

B (Biseksualnost predstavlja seksualnu sklonost ka osobama oba pola)

T (Transrodnost je oznaka za rodne indentitete osoba (muški, ženski, oba, nijedan), koje se ne uklapaju u tradicionalne binarne modele polno/rodnih podela, odnosno osoba čiji rodni identitet nije jednak njihovom polu)

Pravni okvir:

Ustav Republike Sbije (”Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)

Zabrana diskriminacije

Član 21.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

 

Zakon o zabrani diskriminacije (”Sl. glasnik RS”,br 22/2009

U članu 2, objašnjava pojmove diskriminacije i diskriminatorskog postupanja, dok u lična svojstva uvodi  rodni indentitet i seksualnu orijentaciju. Teški oblici diskriminacije nalaze se u članu 13 stav prvi a član 21, govori o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije. Član 56. predviđa kazne za takvo postupanje.

član 13.

  1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije

Član 21

Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Član 56

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21).

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

 

Krivični zakonik Republike Srbije (”Sl. glasnik RS” br. 85/2005, 88/2005-ispr, 107/2005-ispr., 72/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014), 2012. godine, dopunjen je članom 54a:

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

 

Zakon o javnom informisanju i medijima (”Sl. glsnik RS”, br. 83/2014 i 58/2015)

Zabrana distribucije informacije ili drugog medijskog sadržaja

Član 59

2) akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način.

 

Zakon o radu (”Sl. glasnik RS” br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

zabrana diskriminacije, čl. 18

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Zakon o socijalnoj zaštiti (”Sl. glasnik RS”, br. 24/2011

Načelo zabrane diskriminacije

Član 25

Zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva.

Povodom pitanja obrazovanja, njihova prava nalaze se u Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o učeničkom i studenskom standardu kao i Zakonu o mladima.

 

Zakon o visokom obrazovanju (”Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007- autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015- autentično tumačenje i 68/2015)

Pravo na visoko obrazovanje

Član 8

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje.

 

Zakon o učeničkom i studenskom standardu (”Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 55/2013)

Zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja u ustanovi

Član 36

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se na otvoren ili prikriven način ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, uzrasta, seksualne orijentacije, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, konstitucije ili se podstiče na takvo ponašanje.

Zakon o mladima (”Sl. glasnik RS”, br. 50/2011)

Načelo jednakosti i zabrane diskriminacije

Član 5

Svi mladi su jednaki.

Zabranjeno je svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovnog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva.

            Postepeno uspevamo da prava LGBT osoba uvedemo u razne zakone, kako bi im omogućili  prava i zaštitu koja im je potrebna. U Republici Srbiji, različitost polova predstavlja jedan o uslova za zaključenje braka. Za sada LGBT osobe, kroz institut fraus legis (izigravanje zakona), sklapaju brak. Jer stvaraju veštačku tačku vezivanja (promena državljanstva) u nameri da izigraju materijalno imperativne propise našeg zakonodavstva. Zaključenjem takvog braka i traženjem priznanja strane sudske odluke po Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, dovešće do odijanja priznanja takve odluke. Međutim, vremenom se menjaju  pravila javnog poretka. Javni poredak uvek deluje u obliku i sadržini kakvi postoje u momentu donošenja odluke, a to bi značilo da prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije koji je u članu 2214, definiše brak kao i Porodični zakon ali sa naznakom da će na javnoj raspravi svestrano sagledati mogućnosti zakonskog regulisanja istopolnih zajednica.

članak objavljen na straniciAdvokatske komore Sbrije

Članak govori o pravima LGBT osoba. Moja zamisao je da svake godine objavim članak o njihovim pravima kao i činjenicama šta se promenilo u roku od godinu dana. Prvi članak napisala sam ovde Prava LGBT osoba u Srbiji  taj članak govori o jedinim informacijama koje sam posedovala u to vreme, i akcenat je dat promeni JMBG-a. Do danas, nije pronađeno rešenje, što znači čekamo narednu godinu. Ovogodišnji članak napisala sam sa namerom da pronađem što više prava koji su uvedeni u zakone za sve ove godine. Akcenat ovog članak odnosu se na zaključenje braka u Srbiji. Za sada, LGBT osobe ne mogu da zaključe brak. Ove godine Srbija treba da dobije Građanski zakonik, u kome je ostavljena mogućnost da se razmotri pitanje istopolnih zajednica. Što znači čeka se naredna godina za odgovore na postavljena pitanja.

Borba se nastavlja

Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. (čl.147 Ustava). Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom (čl. 100 Ustava). Građani Republike Srbije na neposrednim izborima biraju svoje predstavnike i prenose na njih određena prava. Ako predstavnici ne vrše poverena ovlašćenja za opšte dobro države, građani imaju pravo da se pobune. Pobunom, ukazujumo na propuste i greške određenih pojedinaca u organima vlasti i znate šta dobijemo…. otkaz. To je slučaj Radovana Nenadića, sudijskog pripravnika (volontera), koji je u julu 2015. godine ukazao preko društvenih mreža da je sudija građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Predrag Vasić nedostojan obavljanja sudijske funkcije.

fm_150x112_20141222175054 (1)

 

Da li se našto promenilo od kada ste dobili otkaz?

Od otkaza se nije nista značajno promenilo, osim činjenice da sam podneo tužbu protiv Republike Srbije a u smislu odredaba članova Zakona o zaštiti uzbunjivača. U međuvremenu je Visoki savet sudstva odbacio moju discipinsku prijavu protiv sudije Vasića kao nesonovanu uz političku i diletantsku argumentaciju da je sudija Vasić Karadjordjevića prvi put video i upoznao na njegovom rođendanu i da je sasvim normalno da sudija kao ugledan pojedinac društva prisustvuje značajnom društveno – političkom događaju. Visoki savet sudstva je po ko zna koji put dokazao da izvršava naloge izvršne vlasti a ovom odlukom je ohrabrio i druge sudije da svoje odluke koriste u svrhu poklona ili predmeta za slikanje na rođendanskim proslavama stranaka.

fm_150x112_20141222175054 (1) Da li ste sada zaposleni?

Nemam stalan posao, razvijam svoju nevladinu organizaciju „Odbrani i podrži“, pišem projekte i učestvujem u humanitarnim akcijama. Poslovne ponude nisam dobijao, očigledno u Srbiji ne postoji društvena odgovornost i svakako da sam razočaran jer su me mnogi tapšali po ramenu a nisu pokazali dovoljan stepen empatije i altruizma. Ko se i zašto plaši mene? Da li su moj osećaj za pravdu, znanje, sposobnost i ogromna odgovornost prepreka ka mom zaposlenju ili se potencijalni poslodavci plaše odmazde od onih koji i meni dišu za vratom? Jedino čime se sada bavim jeste pisanje projekata i humanitarnim akcijama. Bilo je poslovnih sastanaka, dobijao sam komplimente i utrkivali su se ko će više da mi laska, ali kada treba sa reči preći na dela, odjednom nastane tišina. Tu tišinu ne razumem, čak je i osuđujem.

fm_150x112_20141222175054 (1) Da li ste pokušali da konkurišete u drugim sudovima?

Nisam ponovo konkurisao u sudovima, jer kao kritičar korumpiranog pravosuđa ne želim da budem deo instrumenta izvršne vlasti koji to sudovi u Srbiji i jesu. Samo su na papiru i u Ustavu nezavisni.

fm_150x112_20141222175054 (1) Zašto ste podneli tužbu sada a ne onda? Šta vas je navelo da to uradite?

Tužbu sam podneo blagovremeno, to znači u roku koji je propisao Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Nije lako biti u ulozi uzbunjivača i kritičara pravosudne mafije jer ste onda stalno izloženi pretnjama i ucenama, noževi su vam uvek na ledjima a vase reči i kretanje se pomno prate. Međutim, ta uloga mi ne smeta jer i kao čovek i kao pravnik imam dužnost da ukazujem na katastrofalno stanje u srpskom pravosuđu. Motivisali su me moralni principi i građanska savest. Niti sam razmišljao kakve će posledice biti, niti bih ikada ćutao pred nepravdom da bih sebi obezbedio bilo kakvu privilegiju ili napredak u karijeri.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li se vredi boriti za svoja prava? Biti uzbunjivač? Kakvu poruku želite da prenesete ostalim ljudima koje se nalaze u sličnoj situaciji?

 

Ne plašim se nikoga, sebi i drugima uvek govorim da je bolje umreti uspravno nego živeti na kolenima. Sloboda i pravda se osvajaju. Zbog toga se i borim.

TUŽBA

ispravka1

tuzba-2

tuzba-3

tuzba-4

tuzba-5

tuzba-6

tuzba-7

tuzba-82

tuzba-9tuzba-10

tužba preuzeta sa sajta  https://radovannenadicblog.wordpress.com/2016/01/18/dao-sam-obecanje-borbu-nastavljam-2/

IGRAM ZA MANJU, IGRAM ZA ŽIVOT

manja

Solo DJ-ingom Bojan Bojanović počeo je da se bavi 2003. godine. Prošavši različite žanrove muzike u januaru 2013. godine započinje saradnju sa Markom Bjelićem. Njih dvojica formiraju duo pod nazivom Marco B & Bojan B . Ovom prilikom Bojan će pričati o humanitarnoj akciji koja traje već nekoliko meseci a njen cilj je da se prikupi dovoljno novca, kako bi se izlečio Nemanja Ivanović, koji boluje od teške bolesti.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Ko je Nemanja Ivanović-Manja?

Nemanja Ivanović je dvadesetdevetogodišnji mladić iz Velike Plane. Na srpskoj klupskoj sceni poznat je kao DJ Manja koji je producent i član dua Calavera & Manya. Već nekoliko godina član je muzičkog foruma Forums – Grotto

 

fm_150x112_20141222175054 (1)

Kako ste se upoznali?

Manja i ja se znamo oko 3-4 godine. Pošto smo obojica članovi muzičkog Forums – Grotto, na jednom okupljanju pred žurku je između ostalih 20 ljudi došao i on. I tako je sve počelo – naše prijateljstvo, njegova i Vladina (Calavera) saradnja, od tada se redovno viđamo, diskutujemo o muzici, provodu, klubovima i ostale muške priče.

fm_150x112_20141222175054 (1)

Od čega Manja boluje?

Desmoplastični sitnoćelijski sarkom je agresivan i redak oblik kancera koji se primarno pojavljuje kao masa u predelu abdomena. Tumor je klasifikovan kao sarkom mekog tkiva. Smatra se da spada u dečije kancere koji pretežno napadaju dečake i mlade. Bolest se retko javlja kod žena, ali kada se javi mešaju ga sa rakom jajnika.
 
Ne postoje poznati faktori rizika koji su identifikovani sa ovom bolešću. Tumor se izgleda proizilazi iz primitivnih ćelija iz detinjstva, čime se smatra da je dečiji kancer.
 
Postoji nekoliko ranih znakova upozorenja da pacijent ima DSRCT. Pacijenti su često mladi i zdravi dok se tumor neinhibirano širi i raste unutar trbušne duplje. Ovo su retki tumori i simptomi se često pogrešno dijagnostikuje od strane lekara. Abdominalna masa može narasti do ogromne veličine pre nego što se primeti od strane pacijenta. Tumori mogu prstima da se osete kao tvrde, okrugle mase kod abdomena.
Prve simptome bolesti često uključuje nadutost u stomaku, mase u stomaku i na leđima, gastrointestalne opstukcije, nedostatak apetita, ascit, anemija i/ili kaheksija.
Lečenje ove bolesti je dug proces i kao takav iziskuje znatna finansijska sredstva, tačnije 120 000 evra. Proces lečenja je ostvariv isključivo na klinici u nemačkom gradu Flensburg, gde se Nemanja trenutno nalazi.
fm_150x112_20141222175054 (1)
Kako ste došli do ideje da pomognete Manji?
Nije tu bilo nikakve ideje. Kada nam je njegov najbolji prijatelj i saradnik Calavera saopštio Manjino stanje bili smo u šoku, nismo mogli da verujemo. Nakon toga svi smo se pitali kako da pomognemo i hteli smo istog sekunda da počnemo sa sakupljanjem novca ili da uradimo bilo šta što bi njemu i njegovoj porodici na neki način olakšalo situaciju u kojoj se nalaze.
fm_150x112_20141222175054 (1)
Kako je sve počelo?

Shvatili smo da socijalne mreže, a posebno Facebook, možemo da iskoristimo maksimalno kako bi što više ljudi videlo o čemu se radi i novac sakupili što brže. Otvorena je FB stranica 4Manya / Za Manju. Zatim se u akciju uključila Humanitarna fondacija Novi Beograd http://www.budihuman.rs/  i dala nam žiro račun:

Dinarski: 160-421773-25
Devizni: 00-540-0001104.8
IBAN: RS35160005400001104830

i SMS broj na koji ljudi mogu da šalju poruke – 100 na 3030, cena poruke je SAMO 100 dinara.

Kasnije se sve više ljudi uključivalo u priču, a i dosta poznatih. Pokrenuli smo i Za Manju – Humanitarni sajt za donacije. Dosta klubova u Srbiji i Hrvatskoj je doniralo, itd. Ali najveći projekat koji se priprema već neko vreme je HUMANITARNI FESTIVAL Dance4Manya.
fm_150x112_20141222175054 (1)
Nešto više o humanitarnom festivalu 4Manya / Za Manju ?
16. i 17. oktobra održaće se Dance4Manya festival u Bel Expo Centru koji će ugostiti preko 50 domaćih DJ-eva, a sav prihod od karata, pića i sponzora ići će za Manjino lečenje. Prvo veče festival će karakterisati underground zvuk, a drugo malo komercijalniji EDM. Očekujemo 15.000 posetilaca i mislimo da ćemo tako uspeti da sakupimo sav novac koji nedostaje. Karta za jedan dan festivala je 500 dinara, a za oba dana 800 dinara.
Više informacija o festivalu i kartama možete naći na sledećem linku: https://www.facebook.com/events/903526543052255/
11990472_1657621317815904_8648792488865563739_n
Manja se zahvaljuje svima koji su ga do sada podržali sa pesmom „This Light“, koju možete preslušati klikom na link