Dobila sam otkaz zato što sam trudna!

Tamara Pavlović, dobila je nezakoniti otkaz. Njen post na fb profilu prenosim u celosti:

 

18446754_1413772305346129_2875470781736014974_nMOLIM VAS DA IZDVOJITE PAR MINUTA ZA CITANJE OVOG TEKSTA,A AKO MOZETE I OBJAVITE GA.
Dragi moji prijatelji,svi znamo da sam u TR Dragoslav Stojkovic zvanicno radila do 12.4.2017….Ja sam 10.4. otisla na ultra zvuk i ustanovila trudnocu…Iako su mi svi rekli da odmah otvorim bolovanje,ja sam htela da ispadnem FER i prvo kazem poslodavcu da sam trudna,jer sam se osecala dobro i mogla sam jos da radim. 11.4. kada sam otisla na posao,sam zamenici direktora poslala poruku da bude u kancelariji,jer cu morati posle posla da dodjem da pricam sa njom. Medjutim cim je procitala poruku,nazvala me je i bila uporna da joj odmah kazem o cemu se radi. Rekla sam joj da sam trudna,medjutim ona je me i odma preko telefona rekla da ce morati da nadje drugu radnicu i da ne zeli da drzi trudnicu. Kada smo zavrsile razgovor poslala sam joj poruku da mi ne daje otkaz jer ja mogu i hocu da radim jos,i da sam joj rekla da sam trudna samo da bi mi knjizicu zavrsila( jer jos uvek nije zavrsila firma one elektronske knjizice)….Kako god…posto ona taj dan nije bila u kancelariji,sutra dan sam otisla na posao. Opet sam joj poslala poruku da mi se javi kad bude mogla,da znam sta i kako da radim za knjizicu,ako mi je dala otkaz,posto ne znam gde sad treba da idem,ali ona nije odgovarala.Na kraju sam otisla do knjigovodje i pitala sta i kako za knjizicu,medjutim ona se izletela da je nju zamenica direktora jos juce zvala da ona mene hitno odjavi i da sad moram na biro ili u socijalno.Kad sam cula to iskreno nisam mogla da verujem,jer ZAKONSKI trudnici ne smes da das otkaz.
Nakon toga me je pozvala i rekla mi da odem donkancelarije. Otisla sam,tamo je bio direktor,bila je ona i sekretarica.
E sad posto sam imala pre toga par ugovora na po 3 meseca,znala sam da po novom zakonu,ako 10 dana od prestanka poslednjeg ugovora,ne potpisem ili novi ugovor ili ugovor o prestanku radnog odnosa,da sam samim tim prijavljena za stalno. Moj poslednji ugovor je istekao 28 februara,sto znaci,primljena sam za stalno.
Idemo dalje. Kada sam usla u kancelariju,prva stavka za koju me je pitala je kako sam mogla bez njenog znanja ja kod knjogovodje,pa ja sam stalno isla kod knjigovodje,bukvalno svaki dan nosila i kalkulacije i papire i knjige na proveru i racune,to nikad do tad nije bio problem…
Neznajuci da mi je knjigovodja rekla da sam ja juce odjavljena,ona pokrece pricu kako je meni ugovor istekao 28 februara,kako ja nemam prava na doprinose od drzave jer ja vec mesec ipo dana radim na crno…Tu mi tek nista nije bilo jasno. Kako radim na crno,a platu sam primala preko banke? Ona meni daje otkaz jer ona ne zeli da rizikuje da ja kao trudnica radim i ne daj Boze da mi se nesto desi,to pada na grbacu firme. Ona vec ima 4 trudnice koje vodi,i njoj je bukvalno 4 mesta zamrznuto,ja bih bila 5,a to je veliki teret za firmu. A sad da me prijavi ona ZAKONSKI ne moze da mi vrati tih mesec ipo dana sto sam ja navodno neprijavljena…Hm nista meni nije jasno,odlazim ko popisana…Dala mi je otkaz,zbog cega? Znam kako sam radila i koliko sam se trudila,musterije mi dolaze nasmejane i jedva cekaju da popricaju sa mnom. Kako god,ona meni usmeno daje otkaz,bez bilo kakvog resenja napismenog.
Dan posle toga odlazim po platu,a ona kaze da je cula kako ja pricam po firmi da mi je dala otkaz jer sam trudna i da je to malo ruzno! Wtf??? RUZNO??? Na sta direktor firme kaze kako je cuo da ja hocu da tuzim i kaze mi: „Ti bi mogla da tuzis da je ovo normalna drzava,al ovde nista ne mozes da uradis“..
Pomislim…Molim? Ti sebe nazivas jacim od drzave?
Nista,prodje sve kao sto je proslo,ja sve dokaze,i izvode iz banke izvadim da se vidi da sam radila kod nje,dokaz iz pio fonda koji naravno vazi do 10.4. a ne do 28.2. kao sto ona tvrdi,predam u inspekciju rada,ostavim br telefona sve sve. Inspekciji rada dostavim slucaj 20.4. Posle 2-3 dana mi zvoni telefon i inspektorka mi kaze kako ja nisam nikakav dokaz firmi predala da sam trudna,a ni inspektorki…Kakav dokaz covece,nisu mi ni trazili dokaz samo su mi dali otkaz,i kazem inspektorki da dokaz da sam trudna ima u dopuni prijave koju sam pravila naknadno. Samim tim je moj poslodavac znaci potvrdio da sam radila kod njih,samo sto je ispalo da su hteli da mi daju otkaz,a ne zbog trudnoce. Inspektorka kaze da se cujemo kasnije i spusta slusalicu.
Od njenog cujemo se kasnije prolazi 20 dana,ja odem do nje da pitam sta se desava sa slucajem,medjutim ona kaze da je pokusavala da stupi sa mnom u kontakt jer ne zna gde sam tacno ja radila,da ona tek sad,posle 20 dana izadje u kontrolu da zatekne neke moje potpise. Ja joj kazem boks br 7,zelena pijaca,medjutim tu mi je vec bilo sve jasno… Posle dan dva ode i naravno zatekne moje potpise do 28 februara,tako mi je ona rekla…Kaze da ni u jednoj knjizi niti u haccp-u nigde posle 28.2. nema mojih potpisa. Kaze da ona nista ne moze da uradi i da pozovem jos jednom poslodavca da resimo to. Zovem direktora i pitam ga kad je u kancelariji,medjutim on meni na sve kaze da je on sve rekao i najzesce da je on mene UPOZORIO da ja ne idem nigde,a isla sam na svoju ruku. Kaze mi,ti hoces da se tebi ispunjavaju zelje,ja sam ti reko da to tako ne moze.
Ovo je moja prica i nadam se da cete hteti da je podelite na fb… Kad vec nista inspekcija ne moze,valjda mozemo mi kao prijatelji bar da pokazemo drugima kako stoje stvari…Neka se cuje ko je kakav…….

cropped-fb_img_14602316455916.jpg kakvo je vaše mišljenje povodom datog otkaza?

Izjava prof. dr Maria Reljanovića, zasnovana je na doistupnim informacijama dobijenih na društvenim mrežama, bez pregledane dokumentacije.  

15622534_10209667411894343_1817076352101015694_n

prof. dr Mario Reljanović

Ovo je pravi primer kako sistem ne funkcioniše. Najpre, zaposlena potpuno normalno nastavlja da radi iako joj je ugovor o radu istekao. Ni ne pomišlja da zatraži novi ugovor, čak ni posle pet dana, kada može da traži uvtrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno. Drugo, poslodavac je drži na školskom primeru faktičkog rada (+ još ta odredba o pet dana), znači postoje čak dva osnova da se utvrdi da je u radnom odnosu. Poslodavac se međutim ponaša bahato, pa zaposlena ide u inspekciju rada. Inspekcija rada ovde očigledno pomaže poslodavcu, budući da praktično čeka da prođe 30 dana i ne savetuje zaposlenu kako da ostvari svoja prava, naprotiv. Zaposlena je očigledno neuka stranka, koja nema dovoljno znanja o radnom pravu i svojim pravima, kao ni kako da ih zaštiti. Ona ne odlazi na posao, ima problem, ali čeka 20 dana nakon prvog kontakta sa inspektorkom rada da preduzme dalje korake ne uzimajući u razmatranje ono što joj je inspektorka kazala, a što je jedina korisna informacija koju je dobila – da dostavi dokaze da je trudna poslodavcu. I tu se zatvara krug, ona ima prava da tuži poslodavca jer zakonski rok od 60 dana nije istekao. Naravno, poslodavac je u međuvremenu uklonio sve dokaze o njenom postojanju na poslu nakon isteka ugovora, tako da će potencijalni radni spor biti dug i komlikovan. Ja bih ga tužio, a od Ministarstva rada tražio nadzor nad inspektorkom koja ne obavlja svoj posao. Kada čuje da je trudnica otpuštena nezakonito, to je odmah razlog za vanredni inspekcijski nadzor, istog dana ili narednog dana. Ali se ništa od toga neće desiti, jer sistem ne funkcioniše po pravu.

 

Veliki broj ljudi na protestu zatražio „Ostavke i odgovornost“

bgd-nije-mali-2a

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Danas je na ulicama Beograda par desetina hiljada ljudi, zahtevalo odgovornost i krivično procesuiranje svih umešanih u zločin u Savamali, ali i onih koji su odgovorni za serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti. Pokazali smo da ne pristajemo na to da je vrhovni sud – sud jedne partije. Poručili smo da ne nasedamo na zaglušujuću buku vlasti koja obesmišljava javni dijalog i ukida odgovornost. Demonstrirali smo da se u državi u kojoj vlada  nepravda, dan državnosti obeležava na ulici a ne na prijemima.

Na današnjem skupu govorili su Vesna Rakić Vodinelić, Jovana Gligorijević, Minja Bogavac i predstavnici inicijative.

Danas su nas u ovim zahtevima podržali Policijski sindikat Srbije, Vojni sindikat Srbije, Sindikalna organizacija Zastava oružje, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Centar za zaštitu potrošača Begej iz Zrenjanina. Sa nama su danas i građani iz drugih gradova, Podrži RTV iz Novog Sada, Udruženi pokret slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša, Samo jako (Beli) iz Mladenovca, Lokalni front iz Kraljeva, kao i mnoge organizacije iz Beograda…

detaljnije na linku:
https://nedavimobeograd.wordpress.com/podrzi-nas/

13502702_636540769856765_6756331288303592492_o

Protest: Ostavke i odgovornost – sreda 15.2. u 15 časova

cropped-nedavimo

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Poštovani, 
Siniša Mali ne sme ostati gradonačelnik ni jedan dan više! 

U sredu 15. februara u 15h ispred Skupštine grada zahtevamo da ostavka bude prvi korak ka krivičnom procesuiranju Siniše Malog i svih umešanih u zločin u Savamali, ali i u serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti.

Zahtevamo odgovornost svih onih koji su planirali, organizovali, izvršili, ali i mesecima kasnije zataškavali suspendovanje pravne države u korist interesa male grupe ljudi bliskih vlasti. 
Ovo je naš grad i nećemo dozvoliti da nam ga otme bahata grupa nasilnika koja se dokopala vlasti.

Prvo su im smetale urbanističke procedure i zakoni pa su ih uklonili. Smetali su im objekti i ljudi u Savamali pa su ih uklonili. Sada im smetaju građani koji neće da ćute, ali da li ćemo čekati da i nas uklone? Da li ćemo čekati da optužbe da smo strani plaćenici, izdajnici, rušitelji države prerastu u hapšenja? Pretnje i pritisci već prerastaju u tužbe i napade. Novinarima, medijima, građanima se sudi i presuđuje zato što se ne mire sa nepravdom dok tužilaštvo ćuti mesecima o kriminalim delima gradonačelnika.

Ako želite da podržite protest, kliknite OVDE da saznate kako.

FB eventhttps://www.facebook.com/events/1233165423445668/

OVO JE NAŠ GRAD! 
JAVITE SVIMA DA OD NJEGA NE ODUSTAJEMO!

АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

Тренутно је повучен нацрт Закона о бесплатној правној помоћ. Поставља се питање ко ће бити пружалац услуге у новом закону? Да ли ће то бити у надлежности јавног сектора (који чини државни, покрајински и локални органи, организације и институције које оснивају држава, покрајина и локална самоуправа, укључујући и јавне агенције, фондове, јавне службе, јавна предузећа итд.), НВО, Правне клинике у склопу факултета или адвокати?

За сада је јасан и недвосмислен став већине Адвокатских комора, да бесплатну правну помоћ искључиво пружају адвокати и да је други субјекти у будућности неће вршити. Шта ће бити са Правним клиникама на факултетима? Да ли ћу им бити одузета овлашћења која су до сада имала, оставивши им само право на опште информисање грађана?

Опедељење за адвокатуру стекла сам кроз пружање бесплатне правне помоћи на Правним клиникама из области породичног и радног права. Обука клиничара из радног права траје два семестра и састоји се из две целине. Прву целину чини 30 часова обуке који су подељени у 10 недеља. Клиничари на обуци надограђују већ стечено знање из области радног права, злостављања на раду и дискриминације. Такође, уче се правној етици, поступку са странкама на клиници (пријем странке, разговор са странком). Посебни акценат се ставља и на обнављање и надоградњу процесног права, укључујући и писање правног мишљења, као и израду и анализу основних судских поднесака. На самој обуци значајан део је посвећен симулацији рада са странкама који служе за практичну проверу стечених знања. Након што се заврши први део обуке, најбољи студенти прелазе на други део који се састоји у несамосталном раду са странкама. Клиничари на обуци придружују старијим клиничарима који већ пружају бесплатну правну помоћ и у раду са њима стичу практичне вештине. На крају циклуса обуке, клиничари су у потпуности оспособљени за самостални рад са странкама, под супервизијом адвоката и професора. На другој години клинике (трећи и четврти семестар) клиничари пружају помоћ уз супервизију адвоката и професора.

Клиника грађанима пружа примарну правну помоћ у области радног права, злостављања и дискриминације на раду. То подразумева да грађани могу од клиничара захтевати правну информацију, правни савет, евентуално и модел иницијалног правног поднеска за покретање одговарајућег судског поступка (парничног и управног).

Поставило се питање на клиници: „Да ли ће моћи странка да се снађе на суду“? Колико год ви дали правних информација, савета, подршке и самих написаних иницијалних аката, странка је била препуштена на милост и немилост систему правосуђа, зато што су адвокатима и клиничарима руке биле везане, због непостојања заступања пред судом. Законом о бесплатној правној помоћи, дозвољава се заступање пред судом. Зашто се не би дозволило клиничарима заступање пред судом под супервизијом адвоката?

Не можете рећи, да студент који је положио испит, прошао обуку, уложио време на читање закона и других прописа, истраживање судске праксе, прелиставања разних модела поднесака, да би написао поднесак за странку који ће проћи контролу адвоката, где долази до измене, допуне и коначне верзије тог поднеска, да тај исти студент не би умео да заступа свој рад пред судијом у присуству адвоката? 

Дуги низ година политика факултета уопште се није ослањала на побољшање образовања студената кроз праксе и остале активности, тако да адвокати (који су студирали у то време) били су  лишена разних погодности које имају данашњи студенти. Увођењем Правних клиника, студенту се даје могућност праксе тј. примене теорије кроз писање поднесака. Доношењем Закона о бесплатној правној помоћи дала би се могућност да поред писања поднесака имају право приступу и заступању пред судом под супервизијом адвоката.

Адвокати немојте укинути праксе студентима на Правним клиникама. Будите им узор као што сте до сада били.

чланак објављен на страници Адвокаске коморе Србије

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!

Podržimo inicijativu Marije S. Dedović

image-0.02.01.6855458813c05317bfaf263607b40394ba1b32043cf4b9e41e540d597d5697fa-v.jpg

Iako među prijateljima nemam puno penzionera, verujem da ima dosta onih čiji su roditelji, bake i deke u toj grupi, te stoga i postavljam ovaj tekst.
„Privremenim umanjenjem penzija“ (čitaj otimanjem), indirektno su oštećeni i svi oni, koji zbog nemogućnosti zaposlenja u R. Srbiji još uvek žive na grbači svojih roditelja, prevashodno.
Udruženja penzionera USPS i USPVLS, pokreću narodnu inicijativu za izmene zakona iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), kojima su na diskriminatorski način umanjene penzije, obustavljeno redovno usklađivanje svih penzija i podržavljeno upravljanje Fondom PIO.

Sada će tim istim penzionerima biti „poklonjen“ koji dinar u vidu povećanja penzije za par % , što je sramno!!!
Donaciju penzionera državi, putem ovog „privremenog umanjenja“ od 2014. godine, niko ne pominje u tom kontekstu.

Inače, najlakše je udariti na najslabije. Državni aparat još samo lapot da uvede u KZ, izmenama i dopunama (lapot je, inače, običaj senicida u Srbiji – ubistvo roditelja ili starijih članova porodice kada njihovo izdržavanje [čitaj nedoprinošenje izdržavanju] postane preveliki teret za porodicu), nad svima koji su zašli u godine.

Dok je letos dobar deo vladajuće elite preplanuli ten dobijao na egzotičnim ostrvima, naši penzioneri ni svoja stečena prava ne mogu da koriste i da bar privire do najbliže banje.
A od brčkanja, većina je jedino mogla da priušti aranžman „noge u lavoru“ i da upotrebi maštu uz zvuke talasa sa TV (dok se i mašta ne oporezuje).

Uz najavljeno povećanje umesto klin čorbe, za dobar deo penzionera, možda se nadje i parče mesa na stolu ( čisto da se podsete da su i oni ljudi a ne kučići koji glođu koske…Mada ni kucama se više ne daju. Sada postoje i keksići za ljubimce. Naravno, naši najstariji nakon kupovine lekova i plaćanja računa konditorske proizvode mogu da vide jedino na rafovima u marketu ili na tv-u – dok ga još imaju).

Zato se organizujmo i prikupimo te potpise!!! Nemojmo biti lenji kao uvek i okretati glavu.
Jer ovo, i slično ovome, se i dešava zato što ćutimo. Otvorimo dnevnu štampu (bilo printanu, bilo elektronsku), između jutarnje i popodnevne kafice, huknemo ili promrmljamo koju psovku…Slegnemo ramenima. Idemo dalje. Imamo mi dovoljno svojih problema. Koga briga? Još uvek nije došao red na mene, Vas…
Takvom pasivnošću i nedostakom empatije, sudelujemo u svemu što se dešava.

PRESTANIMO BITI AMEBE I POSTANIMO LJUDI…DO EPITETA „ČOVEK“ TREBAMO SE MALO I POTRUDITI…
SAD JE PRILIKA!!! IZDVOJIMO MALO VREMENA I POMOZIMO SVOJIM NAJBLIŽIMA, SVOJIM SUGRAĐANIMA I SVIMA ONIMA KOJI ZASLUŽUJU DOSTOJANSTVENU STAROST!

protest-penzionera-novembar-2016-portal-penzin-srbija-beograd-610x457

detaljnije na linku 

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!

PRAVA LGBT OSOBA

lgbt123

LGBT je skraćenica za imenovanje različitih grupa. Njom se označavaju različite seksualne i polno/rodne osobe.

L (lezbejka je žena koju estetski, seksualno i romantično privlače druge žene, i koja sa       drugim ženama ostvaruje emocionalni, seksualni i partnerski odnos.)

G (gej je muškarac koga estetski, seksualno i romantično privlače drugi muškarci, i koji ostvaruje emotivne, seksualne i partnerske odnose sa drugim muškarcima.)

B (Biseksualnost predstavlja seksualnu sklonost ka osobama oba pola)

T (Transrodnost je oznaka za rodne indentitete osoba (muški, ženski, oba, nijedan), koje se ne uklapaju u tradicionalne binarne modele polno/rodnih podela, odnosno osoba čiji rodni identitet nije jednak njihovom polu)

Pravni okvir:

Ustav Republike Sbije (”Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)

Zabrana diskriminacije

Član 21.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

 

Zakon o zabrani diskriminacije (”Sl. glasnik RS”,br 22/2009

U članu 2, objašnjava pojmove diskriminacije i diskriminatorskog postupanja, dok u lična svojstva uvodi  rodni indentitet i seksualnu orijentaciju. Teški oblici diskriminacije nalaze se u članu 13 stav prvi a član 21, govori o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije. Član 56. predviđa kazne za takvo postupanje.

član 13.

  1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije

Član 21

Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Član 56

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21).

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

 

Krivični zakonik Republike Srbije (”Sl. glasnik RS” br. 85/2005, 88/2005-ispr, 107/2005-ispr., 72/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014), 2012. godine, dopunjen je članom 54a:

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

 

Zakon o javnom informisanju i medijima (”Sl. glsnik RS”, br. 83/2014 i 58/2015)

Zabrana distribucije informacije ili drugog medijskog sadržaja

Član 59

2) akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način.

 

Zakon o radu (”Sl. glasnik RS” br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

zabrana diskriminacije, čl. 18

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Zakon o socijalnoj zaštiti (”Sl. glasnik RS”, br. 24/2011

Načelo zabrane diskriminacije

Član 25

Zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva.

Povodom pitanja obrazovanja, njihova prava nalaze se u Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o učeničkom i studenskom standardu kao i Zakonu o mladima.

 

Zakon o visokom obrazovanju (”Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007- autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015- autentično tumačenje i 68/2015)

Pravo na visoko obrazovanje

Član 8

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje.

 

Zakon o učeničkom i studenskom standardu (”Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 55/2013)

Zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja u ustanovi

Član 36

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se na otvoren ili prikriven način ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, uzrasta, seksualne orijentacije, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, konstitucije ili se podstiče na takvo ponašanje.

Zakon o mladima (”Sl. glasnik RS”, br. 50/2011)

Načelo jednakosti i zabrane diskriminacije

Član 5

Svi mladi su jednaki.

Zabranjeno je svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovnog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva.

            Postepeno uspevamo da prava LGBT osoba uvedemo u razne zakone, kako bi im omogućili  prava i zaštitu koja im je potrebna. U Republici Srbiji, različitost polova predstavlja jedan o uslova za zaključenje braka. Za sada LGBT osobe, kroz institut fraus legis (izigravanje zakona), sklapaju brak. Jer stvaraju veštačku tačku vezivanja (promena državljanstva) u nameri da izigraju materijalno imperativne propise našeg zakonodavstva. Zaključenjem takvog braka i traženjem priznanja strane sudske odluke po Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, dovešće do odijanja priznanja takve odluke. Međutim, vremenom se menjaju  pravila javnog poretka. Javni poredak uvek deluje u obliku i sadržini kakvi postoje u momentu donošenja odluke, a to bi značilo da prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije koji je u članu 2214, definiše brak kao i Porodični zakon ali sa naznakom da će na javnoj raspravi svestrano sagledati mogućnosti zakonskog regulisanja istopolnih zajednica.

članak objavljen na straniciAdvokatske komore Sbrije

Članak govori o pravima LGBT osoba. Moja zamisao je da svake godine objavim članak o njihovim pravima kao i činjenicama šta se promenilo u roku od godinu dana. Prvi članak napisala sam ovde Prava LGBT osoba u Srbiji  taj članak govori o jedinim informacijama koje sam posedovala u to vreme, i akcenat je dat promeni JMBG-a. Do danas, nije pronađeno rešenje, što znači čekamo narednu godinu. Ovogodišnji članak napisala sam sa namerom da pronađem što više prava koji su uvedeni u zakone za sve ove godine. Akcenat ovog članak odnosu se na zaključenje braka u Srbiji. Za sada, LGBT osobe ne mogu da zaključe brak. Ove godine Srbija treba da dobije Građanski zakonik, u kome je ostavljena mogućnost da se razmotri pitanje istopolnih zajednica. Što znači čeka se naredna godina za odgovore na postavljena pitanja.

Borba se nastavlja

Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. (čl.147 Ustava). Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom (čl. 100 Ustava). Građani Republike Srbije na neposrednim izborima biraju svoje predstavnike i prenose na njih određena prava. Ako predstavnici ne vrše poverena ovlašćenja za opšte dobro države, građani imaju pravo da se pobune. Pobunom, ukazujumo na propuste i greške određenih pojedinaca u organima vlasti i znate šta dobijemo…. otkaz. To je slučaj Radovana Nenadića, sudijskog pripravnika (volontera), koji je u julu 2015. godine ukazao preko društvenih mreža da je sudija građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Predrag Vasić nedostojan obavljanja sudijske funkcije.

fm_150x112_20141222175054 (1)

 

Da li se našto promenilo od kada ste dobili otkaz?

Od otkaza se nije nista značajno promenilo, osim činjenice da sam podneo tužbu protiv Republike Srbije a u smislu odredaba članova Zakona o zaštiti uzbunjivača. U međuvremenu je Visoki savet sudstva odbacio moju discipinsku prijavu protiv sudije Vasića kao nesonovanu uz političku i diletantsku argumentaciju da je sudija Vasić Karadjordjevića prvi put video i upoznao na njegovom rođendanu i da je sasvim normalno da sudija kao ugledan pojedinac društva prisustvuje značajnom društveno – političkom događaju. Visoki savet sudstva je po ko zna koji put dokazao da izvršava naloge izvršne vlasti a ovom odlukom je ohrabrio i druge sudije da svoje odluke koriste u svrhu poklona ili predmeta za slikanje na rođendanskim proslavama stranaka.

fm_150x112_20141222175054 (1) Da li ste sada zaposleni?

Nemam stalan posao, razvijam svoju nevladinu organizaciju „Odbrani i podrži“, pišem projekte i učestvujem u humanitarnim akcijama. Poslovne ponude nisam dobijao, očigledno u Srbiji ne postoji društvena odgovornost i svakako da sam razočaran jer su me mnogi tapšali po ramenu a nisu pokazali dovoljan stepen empatije i altruizma. Ko se i zašto plaši mene? Da li su moj osećaj za pravdu, znanje, sposobnost i ogromna odgovornost prepreka ka mom zaposlenju ili se potencijalni poslodavci plaše odmazde od onih koji i meni dišu za vratom? Jedino čime se sada bavim jeste pisanje projekata i humanitarnim akcijama. Bilo je poslovnih sastanaka, dobijao sam komplimente i utrkivali su se ko će više da mi laska, ali kada treba sa reči preći na dela, odjednom nastane tišina. Tu tišinu ne razumem, čak je i osuđujem.

fm_150x112_20141222175054 (1) Da li ste pokušali da konkurišete u drugim sudovima?

Nisam ponovo konkurisao u sudovima, jer kao kritičar korumpiranog pravosuđa ne želim da budem deo instrumenta izvršne vlasti koji to sudovi u Srbiji i jesu. Samo su na papiru i u Ustavu nezavisni.

fm_150x112_20141222175054 (1) Zašto ste podneli tužbu sada a ne onda? Šta vas je navelo da to uradite?

Tužbu sam podneo blagovremeno, to znači u roku koji je propisao Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Nije lako biti u ulozi uzbunjivača i kritičara pravosudne mafije jer ste onda stalno izloženi pretnjama i ucenama, noževi su vam uvek na ledjima a vase reči i kretanje se pomno prate. Međutim, ta uloga mi ne smeta jer i kao čovek i kao pravnik imam dužnost da ukazujem na katastrofalno stanje u srpskom pravosuđu. Motivisali su me moralni principi i građanska savest. Niti sam razmišljao kakve će posledice biti, niti bih ikada ćutao pred nepravdom da bih sebi obezbedio bilo kakvu privilegiju ili napredak u karijeri.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li se vredi boriti za svoja prava? Biti uzbunjivač? Kakvu poruku želite da prenesete ostalim ljudima koje se nalaze u sličnoj situaciji?

 

Ne plašim se nikoga, sebi i drugima uvek govorim da je bolje umreti uspravno nego živeti na kolenima. Sloboda i pravda se osvajaju. Zbog toga se i borim.

TUŽBA

ispravka1

tuzba-2

tuzba-3

tuzba-4

tuzba-5

tuzba-6

tuzba-7

tuzba-82

tuzba-9tuzba-10

tužba preuzeta sa sajta  https://radovannenadicblog.wordpress.com/2016/01/18/dao-sam-obecanje-borbu-nastavljam-2/