ПРЕКОМЕРНА АНОНИМИЗАЦИЈА КРИВИЧНИХ ПРЕСУДА

DEjVKqmWsAEP_X_

Кривична пресуда

У кривичном поступку, пресуда представља најважнију судску одлуку. Пресудом се по правилу одлучује о главној кривичној ствари, тј. о казнено-правном захтеву овлашћеног тужиоца, после испитивања његове основаности. Након изрицања пресуде, следи њено саопштавање. Саопштавање је стављање на знање садржине одлуке лицима која имају интерес да је сазнају. Саопштавањем пресуде престаје бити интерна ствар суда и постаје чињеница правног поретка са свим својим правним дејствима и правним последицама. Пресуда се саопштава објављивањем и достављањем. Објављивање је јавно, не само за странке већ уопште, за саму јавност. После објављивања а пре достављања пресуда мора бити писмено израђена. Писмено израђена пресуда пружа сведочанство о свом постојању и својој садржини и омогућује контролу њене законитости и правилности, јер добија облик службеног акта и снагу јавне исправе. „Одмах по изласку из суда кривична пресуда „иде у руке“ читалаца.“. Читалац се тада упознаје са пресудом. Како читалац може разумети кривичну пресуду која је прекомерно анонимизована? Да ли се може повући граница до које мере једна кривична пресуда треба да буде анонимизована?

Анонимизација/псеудонимизација

Анонимизација пресуде представља потпуно уклањање свих личних података о особама које се у њој спомињу: починиоци, сведоци и жртве. Поред закона о заштити података о личности, анонимизација се заснива и на Уредби ЕУ 2016/679 Европског Парламента и Савета од 27.04.2016. године о заштити физичких лица у односу на обраду података о личности и о слободном кретању таквих података (Општа уредба о заштити података).

Чланом 4 ст. 1 тачком 5 Уредбе ЕУ 2016/679, дефинисана је„псеудонимизација” као обрада података о личности на такав начин да се подаци о личности више не могу повезати с конкретним лицем на које се подаци односе без коришћења додатних информација, под условом да се такве додатне информације чувају одвојено и да се на њих примењују техничке и организационе мере да би се обезбедило да подаци о личности не могу да се повежу с физичким лицем чији је идентитет одређен или се може одредити.

            информисање јавности о ратним злочинима

Право јавности да зна о суђењима за ратне злочине обухвата право на приступ суђењима и документацију из предмета (оптужнице, пресуде, транскрипти и аудио/видео записи главних претреса) право на снимање суђења и право на чување судских списа. Како јавност може да се информише о судским поступцима за ратне злочине и њиховим утврђеним чињеницама ако се документација из предмета анонимизује до мере нечитљивости? У ситуацији у којој се са судским поступцима одуговлачи, правовремено и потпуно информисање у поступку жртвама постаје још важније. Уместо тога, после неколико година суђења, објави се пресуда која је анонимизована на начин да постаје нечитљива и неупотребљива за правну анализу. Упознавање јавности са жртвом и јавно помињање њеног имена и презимена представља вид сатисфакције за жртву и предуслов за признање патњи које је претрпела на основу свог личног својства.“

            рад надлежних судова

Судови се позивају на Закон о заштити података о личности, који прописује услове, начине и ограничења у прикупљању и обради податак о личности. Заштита података о личности врши се анонимизацијом, али пошто Република Србија нема законску регулативу о анонимизацији судских и тужилачких одлука, ова област је делимично уређена интерним актима судова. Тако су Правилник о анонимизацији, до сада усвојили Врховни касациони суд и Апелациони суд, док такве Правилнике немају Тужилаштво за ратне злочине и Виши суд у Београду. Они заснивају анонимизацију на свом тумачењу закона, па се имена жртава прекомерно анонимизују, због чега је заинтересована јавност често принуђена да се за информације које недостају обрате Поверенику за информације од јавног значаја.

             рад Повереника за информације од јавног значаја

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, прописује да свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја и да се таква информација од јавног значаја учини доступним јавности.  Закон прописује да се информације изузетно могу подврћи ограничењима прописаним законом ако је то неопходно ради заштите од озбиљније повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу и закону. Истовремено, Закон прописује је да се ниједна одредба овог закона не сме тумачити на начин који би довео до укидања неког права које овај закон признаје или до његовог ограничења у већој мери од оне коју он прописује.

У погледу анонимизације пресуда, Повереник за информације од јавног значаја заузео је становиште да се имена и презимена оптижених за ратне злочине не анонимизују, јер је у јавном интересу да се ти подаци знају. Међутим, када су у питању имена и презимена жртава, Повереник сматра да би се њиховим објављивањем озбиљно угрозило њихово право на приватност. Овакав став није у скаладу са интересом јавности да зна све чињенице о почињеним ратним злочинима, што укључује и ко су биле жртве. Штавише, ова позиција је у супротности са дугогодишњим стремљењем жртава да њихово срадање буде јавно признато.

пример: предмет Сребреница-Брањево

Виши суд у Београду, Oдељење за ратне злочине Спк.По2 бр. 1/2016, дана 27.01.2016. године донео је пресуду у којој се прихвата споразум о признању кривичног дела Кто бр. 1/16-Ск.бр. 1/16 од 22.01.2016. године закљученог између Тужилаштва за ратне злочине и оптуженог Гојковић Бране. Гојковић је признао да је као припадник 10 диверзанског одреда Војске Републике Српске, 16. јула 1995. године, на економији Брањево учествовао у стрељању заробљених Сребреничана. Поред извршене анонимизације личних података окривљеног извршена је и анонимизација имена и презимена саизвршилаца. При томе имена саизвршилаца су јавно видљива у оптужници, саизвршиоци су правноснажно осуђени и у пресудама Хашког трибунала и Суда Босне и Херцеговине, наведена су њихова имена, а са тим пресудама шира јавност је још раније упозната преко средстава јавног информисања. Такође се те пресуде могу наћи и на званичним сајтовима ова два суда. Зашто се онда врши анонимизација њихових имена у пресуди? За то није било никаквог разлога. Њиховом анонимизацијом Виши суд у Београду је прекршио и Закон о заштити података о личности, јер према истом „заштиту не уживају подаци који су доступни свакоме и објављени у јавним гласилима.

АА

закључак

Сећање на жртве геноцида у Сребреници обележава се 11. јула 2017. године . Тог дана се укопавају посмртни остаци жртава које су индентификоване током претходних годину дана, а јавност се на разне начине информише о чињеницама које су утврђене о починиоцима и жртвама. Масакар у Сребреници који је трајао у периоду од 11. јула до августа 1995. године, још увек захтева одговоре на питања – зашто се то догодило и ко је одговоран? Одговорност, после 22. године, изгледа тако да је пресуде за злочин у Сребреници прекомерно анонимизована да се сакривају имена правноснажно осуђених саизвршилаца овог злочина. Да ли се доношењем анонимизованих пресуда може остварити „круна судијског рада“? Шта жртве Сребренице, јавност и медији добијају прекомерном анонимизацијом? Добијају документе који су нечитљиви, и који  онемогућавају сазнање чињеница о почињеним злочинима, починиоцима и жртвама. Прекомерном анонимизацијом крше се „принципи УН за борбу против некажњивости који утврђује“да сви људи имају неотуђиво право да знају истину о злочинима који су почињени и околностима који су до њих довеле“, организације чија је чланица и Србија.  

коришћена литература:
Момчило Грубач, „Кривично процесно право“, Београд, 2016.г
Миодраг Мајић, „Вештина писања првостепене кривичне пресуде, Сл. гласник РС, 2016.г
Правилник о измени и изостављању (псеудонимизацији и анонимизацији) података у судским одлукама, Општа седница Врховног касационог суда одржана 20.12.2016.г,
Извештај о суђењима за ратне злочине 2016, Фонд за хуманитарно право,
Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Сл. Гласник  РС бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010.
Судска документација из предмета Сребреница-Брањево

Текст је написан у оквиру Школе траниционе правде Фонда за хуманитарно право, објављеног у билтену   кроз ПРИСТУПАЊЕ ка ПРАВДИ

 Верзију на енглеском језику преузмите овде            

 

Advertisements

ЛЕТЊА РАЗОНОДА

FAOT5604

Решењем о заснивању радног односа, запослени остварује права и обавезе. Устав гарантује право на плаћени годишњи одмор. Државни службеник има право на годишњи одмор од најмање 20 а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним посебним колективним уговорима. Лето је на северној земљиној хемисвери почело у среду 21. јуна и трајаће до 22. септембра када почиње јесен. Из тога произилази да је годишњи одмор, знатно краћи од лета. Желећи да уживамо што дуже у лету, почели смо осмишљавати начине како да с једне стране прикажемо пожртвованост свог рада по овој врућини а с друге стране (прикријемо) продужетак годишњег одмор до краја лета.

Примери се односе на избор Заштитника грађана и избор за заменике тужилаца. Заједничка тачка спорења је низак просек на основним студијама.

Једнакост доступних радних места чл. 9 Закон о државним службеницима, прописује да у запошљавању у државни орган кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама. При запошљавању у државне органе води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова, и број особа са инвалидитемом, ослика у највећој могућој мери структуру становништва. Нигде не пише број година студирања и просек на основним студијама а о томе се расправља на дневном реду ванредне седнице Народне скупштине Републике Србије о избору Заштитника грађана. Закон о заштитнику грађана у чл. 5 прописује услове. За Заштитника грађана може бити изабран држављанин Републике Србије који је дипломирани правник, да имам најмање десет година искуства на правним пословима која су од значаја за обављање послова из надлежности Заштитника грађана, да поседује високе моралне и стучне квалитете да има запажено искуство у заштити права грађана. Да ли онда предложени кандидат испуњава прописане услове?

Државни органи задужени за имплементацију Акционог плана за поглавље 23 и спровођење Националне стратегије, уместо да раде на реализацији активности о приступању Европској Унији, који чине доношење Закона о бесплатној првној помоћи, процесуирању ратних злочина, њихову активнст преусмеравају на дебату о ниском просеку на основним студијама.

Правосудна академија, као један од поменутих органа бави се иницијативом за оцену уставности и законитости правилника о раду Државног већа тужилаца. За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је функције јавног тужиоца чл. 76 Закон о јавним тужилаштвима. Удружење судијских и тужилачких помоћника тврди да просечна оцена са студија  није предвиђена ни правилником ни поменутим законом па није ирелеванто истицати оцене кандидата 6,54; 7,19; и преко 10 година студирања.

Међутим, Алумни клуб Правосудне академије не оглашава се на кршње одредбе Закона о јавном тужилаштву који се односи да ако јавном тужиоцу престане функиција, републички јавни тужилац поставља вршиоца функције јавног тужиоца  док нови јавни тужилац не ступи на функцију, а највише за годину дана. Пропустом да то учини, републичка тужитељка онемогућила је рад Тужилаштва за ратне злочине. Апелациони суд почео је да одбацује оптужнице уз образложење да оптужницу није подигао овлашћени тужилац да, Тужилаштво за ратне злочине у периоду од 1 јануара 2016. г до краја маја 2017. г није имало тужиоца, ни постављеног вршиоца те функције. Заједнички пропуст извршне, законодавне и судске власти убажава се кроз питање године студирања и просечне оцене на факултету.

Надовезивањем о актуелној теми придружује се и Уставни суд који је прихватио иницијативу о оцени уставности и законитости правилника Државног већа тужилаца о избору на прву тужилачку функцију доневши привремену меру у којом је забранио „свакоме, па и Народној скупштини, да предузима радње по текућим конкурсима за нове заменике тужилаца“  Док иницијатива о хитном питању принудног рада, поднета пре три године именованом суду и даље чека да буде размотрена.

Ускоро нам следе избори за чланове одбора Агенције за борбу против корупције и Фискалног савета. Да ли ће се овде применити исто? Да ли смо створили један „нови“ обичај, који је настао у пракси државних органа, и то дуготрајним понашањем истог понашања праћено свешћу о обавезности тог понашања, заснованог на просечној оцени током студија и години студирања, или ће се све заборавити када дође јесен и када се државни службеници врате са продуженог годишњег одмора?

 

Dobila sam otkaz zato što sam trudna!

Tamara Pavlović, dobila je nezakoniti otkaz. Njen post na fb profilu prenosim u celosti:

 

18446754_1413772305346129_2875470781736014974_nMOLIM VAS DA IZDVOJITE PAR MINUTA ZA CITANJE OVOG TEKSTA,A AKO MOZETE I OBJAVITE GA.
Dragi moji prijatelji,svi znamo da sam u TR Dragoslav Stojkovic zvanicno radila do 12.4.2017….Ja sam 10.4. otisla na ultra zvuk i ustanovila trudnocu…Iako su mi svi rekli da odmah otvorim bolovanje,ja sam htela da ispadnem FER i prvo kazem poslodavcu da sam trudna,jer sam se osecala dobro i mogla sam jos da radim. 11.4. kada sam otisla na posao,sam zamenici direktora poslala poruku da bude u kancelariji,jer cu morati posle posla da dodjem da pricam sa njom. Medjutim cim je procitala poruku,nazvala me je i bila uporna da joj odmah kazem o cemu se radi. Rekla sam joj da sam trudna,medjutim ona je me i odma preko telefona rekla da ce morati da nadje drugu radnicu i da ne zeli da drzi trudnicu. Kada smo zavrsile razgovor poslala sam joj poruku da mi ne daje otkaz jer ja mogu i hocu da radim jos,i da sam joj rekla da sam trudna samo da bi mi knjizicu zavrsila( jer jos uvek nije zavrsila firma one elektronske knjizice)….Kako god…posto ona taj dan nije bila u kancelariji,sutra dan sam otisla na posao. Opet sam joj poslala poruku da mi se javi kad bude mogla,da znam sta i kako da radim za knjizicu,ako mi je dala otkaz,posto ne znam gde sad treba da idem,ali ona nije odgovarala.Na kraju sam otisla do knjigovodje i pitala sta i kako za knjizicu,medjutim ona se izletela da je nju zamenica direktora jos juce zvala da ona mene hitno odjavi i da sad moram na biro ili u socijalno.Kad sam cula to iskreno nisam mogla da verujem,jer ZAKONSKI trudnici ne smes da das otkaz.
Nakon toga me je pozvala i rekla mi da odem donkancelarije. Otisla sam,tamo je bio direktor,bila je ona i sekretarica.
E sad posto sam imala pre toga par ugovora na po 3 meseca,znala sam da po novom zakonu,ako 10 dana od prestanka poslednjeg ugovora,ne potpisem ili novi ugovor ili ugovor o prestanku radnog odnosa,da sam samim tim prijavljena za stalno. Moj poslednji ugovor je istekao 28 februara,sto znaci,primljena sam za stalno.
Idemo dalje. Kada sam usla u kancelariju,prva stavka za koju me je pitala je kako sam mogla bez njenog znanja ja kod knjogovodje,pa ja sam stalno isla kod knjigovodje,bukvalno svaki dan nosila i kalkulacije i papire i knjige na proveru i racune,to nikad do tad nije bio problem…
Neznajuci da mi je knjigovodja rekla da sam ja juce odjavljena,ona pokrece pricu kako je meni ugovor istekao 28 februara,kako ja nemam prava na doprinose od drzave jer ja vec mesec ipo dana radim na crno…Tu mi tek nista nije bilo jasno. Kako radim na crno,a platu sam primala preko banke? Ona meni daje otkaz jer ona ne zeli da rizikuje da ja kao trudnica radim i ne daj Boze da mi se nesto desi,to pada na grbacu firme. Ona vec ima 4 trudnice koje vodi,i njoj je bukvalno 4 mesta zamrznuto,ja bih bila 5,a to je veliki teret za firmu. A sad da me prijavi ona ZAKONSKI ne moze da mi vrati tih mesec ipo dana sto sam ja navodno neprijavljena…Hm nista meni nije jasno,odlazim ko popisana…Dala mi je otkaz,zbog cega? Znam kako sam radila i koliko sam se trudila,musterije mi dolaze nasmejane i jedva cekaju da popricaju sa mnom. Kako god,ona meni usmeno daje otkaz,bez bilo kakvog resenja napismenog.
Dan posle toga odlazim po platu,a ona kaze da je cula kako ja pricam po firmi da mi je dala otkaz jer sam trudna i da je to malo ruzno! Wtf??? RUZNO??? Na sta direktor firme kaze kako je cuo da ja hocu da tuzim i kaze mi: „Ti bi mogla da tuzis da je ovo normalna drzava,al ovde nista ne mozes da uradis“..
Pomislim…Molim? Ti sebe nazivas jacim od drzave?
Nista,prodje sve kao sto je proslo,ja sve dokaze,i izvode iz banke izvadim da se vidi da sam radila kod nje,dokaz iz pio fonda koji naravno vazi do 10.4. a ne do 28.2. kao sto ona tvrdi,predam u inspekciju rada,ostavim br telefona sve sve. Inspekciji rada dostavim slucaj 20.4. Posle 2-3 dana mi zvoni telefon i inspektorka mi kaze kako ja nisam nikakav dokaz firmi predala da sam trudna,a ni inspektorki…Kakav dokaz covece,nisu mi ni trazili dokaz samo su mi dali otkaz,i kazem inspektorki da dokaz da sam trudna ima u dopuni prijave koju sam pravila naknadno. Samim tim je moj poslodavac znaci potvrdio da sam radila kod njih,samo sto je ispalo da su hteli da mi daju otkaz,a ne zbog trudnoce. Inspektorka kaze da se cujemo kasnije i spusta slusalicu.
Od njenog cujemo se kasnije prolazi 20 dana,ja odem do nje da pitam sta se desava sa slucajem,medjutim ona kaze da je pokusavala da stupi sa mnom u kontakt jer ne zna gde sam tacno ja radila,da ona tek sad,posle 20 dana izadje u kontrolu da zatekne neke moje potpise. Ja joj kazem boks br 7,zelena pijaca,medjutim tu mi je vec bilo sve jasno… Posle dan dva ode i naravno zatekne moje potpise do 28 februara,tako mi je ona rekla…Kaze da ni u jednoj knjizi niti u haccp-u nigde posle 28.2. nema mojih potpisa. Kaze da ona nista ne moze da uradi i da pozovem jos jednom poslodavca da resimo to. Zovem direktora i pitam ga kad je u kancelariji,medjutim on meni na sve kaze da je on sve rekao i najzesce da je on mene UPOZORIO da ja ne idem nigde,a isla sam na svoju ruku. Kaze mi,ti hoces da se tebi ispunjavaju zelje,ja sam ti reko da to tako ne moze.
Ovo je moja prica i nadam se da cete hteti da je podelite na fb… Kad vec nista inspekcija ne moze,valjda mozemo mi kao prijatelji bar da pokazemo drugima kako stoje stvari…Neka se cuje ko je kakav…….

cropped-fb_img_14602316455916.jpg kakvo je vaše mišljenje povodom datog otkaza?

Izjava prof. dr Maria Reljanovića, zasnovana je na doistupnim informacijama dobijenih na društvenim mrežama, bez pregledane dokumentacije.  

15622534_10209667411894343_1817076352101015694_n

prof. dr Mario Reljanović

Ovo je pravi primer kako sistem ne funkcioniše. Najpre, zaposlena potpuno normalno nastavlja da radi iako joj je ugovor o radu istekao. Ni ne pomišlja da zatraži novi ugovor, čak ni posle pet dana, kada može da traži uvtrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno. Drugo, poslodavac je drži na školskom primeru faktičkog rada (+ još ta odredba o pet dana), znači postoje čak dva osnova da se utvrdi da je u radnom odnosu. Poslodavac se međutim ponaša bahato, pa zaposlena ide u inspekciju rada. Inspekcija rada ovde očigledno pomaže poslodavcu, budući da praktično čeka da prođe 30 dana i ne savetuje zaposlenu kako da ostvari svoja prava, naprotiv. Zaposlena je očigledno neuka stranka, koja nema dovoljno znanja o radnom pravu i svojim pravima, kao ni kako da ih zaštiti. Ona ne odlazi na posao, ima problem, ali čeka 20 dana nakon prvog kontakta sa inspektorkom rada da preduzme dalje korake ne uzimajući u razmatranje ono što joj je inspektorka kazala, a što je jedina korisna informacija koju je dobila – da dostavi dokaze da je trudna poslodavcu. I tu se zatvara krug, ona ima prava da tuži poslodavca jer zakonski rok od 60 dana nije istekao. Naravno, poslodavac je u međuvremenu uklonio sve dokaze o njenom postojanju na poslu nakon isteka ugovora, tako da će potencijalni radni spor biti dug i komlikovan. Ja bih ga tužio, a od Ministarstva rada tražio nadzor nad inspektorkom koja ne obavlja svoj posao. Kada čuje da je trudnica otpuštena nezakonito, to je odmah razlog za vanredni inspekcijski nadzor, istog dana ili narednog dana. Ali se ništa od toga neće desiti, jer sistem ne funkcioniše po pravu.

 

Veliki broj ljudi na protestu zatražio „Ostavke i odgovornost“

bgd-nije-mali-2a

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Danas je na ulicama Beograda par desetina hiljada ljudi, zahtevalo odgovornost i krivično procesuiranje svih umešanih u zločin u Savamali, ali i onih koji su odgovorni za serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti. Pokazali smo da ne pristajemo na to da je vrhovni sud – sud jedne partije. Poručili smo da ne nasedamo na zaglušujuću buku vlasti koja obesmišljava javni dijalog i ukida odgovornost. Demonstrirali smo da se u državi u kojoj vlada  nepravda, dan državnosti obeležava na ulici a ne na prijemima.

Na današnjem skupu govorili su Vesna Rakić Vodinelić, Jovana Gligorijević, Minja Bogavac i predstavnici inicijative.

Danas su nas u ovim zahtevima podržali Policijski sindikat Srbije, Vojni sindikat Srbije, Sindikalna organizacija Zastava oružje, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Centar za zaštitu potrošača Begej iz Zrenjanina. Sa nama su danas i građani iz drugih gradova, Podrži RTV iz Novog Sada, Udruženi pokret slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša, Samo jako (Beli) iz Mladenovca, Lokalni front iz Kraljeva, kao i mnoge organizacije iz Beograda…

detaljnije na linku:
https://nedavimobeograd.wordpress.com/podrzi-nas/

13502702_636540769856765_6756331288303592492_o

Protest: Ostavke i odgovornost – sreda 15.2. u 15 časova

cropped-nedavimo

Objavljujem prosleđen mejl u celosti:

Poštovani, 
Siniša Mali ne sme ostati gradonačelnik ni jedan dan više! 

U sredu 15. februara u 15h ispred Skupštine grada zahtevamo da ostavka bude prvi korak ka krivičnom procesuiranju Siniše Malog i svih umešanih u zločin u Savamali, ali i u serijsku kriminalizaciju javnih funkcija, instrumentalizaciju institucija i pravosuđa i privatizaciju vlasti.

Zahtevamo odgovornost svih onih koji su planirali, organizovali, izvršili, ali i mesecima kasnije zataškavali suspendovanje pravne države u korist interesa male grupe ljudi bliskih vlasti. 
Ovo je naš grad i nećemo dozvoliti da nam ga otme bahata grupa nasilnika koja se dokopala vlasti.

Prvo su im smetale urbanističke procedure i zakoni pa su ih uklonili. Smetali su im objekti i ljudi u Savamali pa su ih uklonili. Sada im smetaju građani koji neće da ćute, ali da li ćemo čekati da i nas uklone? Da li ćemo čekati da optužbe da smo strani plaćenici, izdajnici, rušitelji države prerastu u hapšenja? Pretnje i pritisci već prerastaju u tužbe i napade. Novinarima, medijima, građanima se sudi i presuđuje zato što se ne mire sa nepravdom dok tužilaštvo ćuti mesecima o kriminalim delima gradonačelnika.

Ako želite da podržite protest, kliknite OVDE da saznate kako.

FB eventhttps://www.facebook.com/events/1233165423445668/

OVO JE NAŠ GRAD! 
JAVITE SVIMA DA OD NJEGA NE ODUSTAJEMO!

АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

Тренутно је повучен нацрт Закона о бесплатној правној помоћ. Поставља се питање ко ће бити пружалац услуге у новом закону? Да ли ће то бити у надлежности јавног сектора (који чини државни, покрајински и локални органи, организације и институције које оснивају држава, покрајина и локална самоуправа, укључујући и јавне агенције, фондове, јавне службе, јавна предузећа итд.), НВО, Правне клинике у склопу факултета или адвокати?

За сада је јасан и недвосмислен став већине Адвокатских комора, да бесплатну правну помоћ искључиво пружају адвокати и да је други субјекти у будућности неће вршити. Шта ће бити са Правним клиникама на факултетима? Да ли ћу им бити одузета овлашћења која су до сада имала, оставивши им само право на опште информисање грађана?

Опедељење за адвокатуру стекла сам кроз пружање бесплатне правне помоћи на Правним клиникама из области породичног и радног права. Обука клиничара из радног права траје два семестра и састоји се из две целине. Прву целину чини 30 часова обуке који су подељени у 10 недеља. Клиничари на обуци надограђују већ стечено знање из области радног права, злостављања на раду и дискриминације. Такође, уче се правној етици, поступку са странкама на клиници (пријем странке, разговор са странком). Посебни акценат се ставља и на обнављање и надоградњу процесног права, укључујући и писање правног мишљења, као и израду и анализу основних судских поднесака. На самој обуци значајан део је посвећен симулацији рада са странкама који служе за практичну проверу стечених знања. Након што се заврши први део обуке, најбољи студенти прелазе на други део који се састоји у несамосталном раду са странкама. Клиничари на обуци придружују старијим клиничарима који већ пружају бесплатну правну помоћ и у раду са њима стичу практичне вештине. На крају циклуса обуке, клиничари су у потпуности оспособљени за самостални рад са странкама, под супервизијом адвоката и професора. На другој години клинике (трећи и четврти семестар) клиничари пружају помоћ уз супервизију адвоката и професора.

Клиника грађанима пружа примарну правну помоћ у области радног права, злостављања и дискриминације на раду. То подразумева да грађани могу од клиничара захтевати правну информацију, правни савет, евентуално и модел иницијалног правног поднеска за покретање одговарајућег судског поступка (парничног и управног).

Поставило се питање на клиници: „Да ли ће моћи странка да се снађе на суду“? Колико год ви дали правних информација, савета, подршке и самих написаних иницијалних аката, странка је била препуштена на милост и немилост систему правосуђа, зато што су адвокатима и клиничарима руке биле везане, због непостојања заступања пред судом. Законом о бесплатној правној помоћи, дозвољава се заступање пред судом. Зашто се не би дозволило клиничарима заступање пред судом под супервизијом адвоката?

Не можете рећи, да студент који је положио испит, прошао обуку, уложио време на читање закона и других прописа, истраживање судске праксе, прелиставања разних модела поднесака, да би написао поднесак за странку који ће проћи контролу адвоката, где долази до измене, допуне и коначне верзије тог поднеска, да тај исти студент не би умео да заступа свој рад пред судијом у присуству адвоката? 

Дуги низ година политика факултета уопште се није ослањала на побољшање образовања студената кроз праксе и остале активности, тако да адвокати (који су студирали у то време) били су  лишена разних погодности које имају данашњи студенти. Увођењем Правних клиника, студенту се даје могућност праксе тј. примене теорије кроз писање поднесака. Доношењем Закона о бесплатној правној помоћи дала би се могућност да поред писања поднесака имају право приступу и заступању пред судом под супервизијом адвоката.

Адвокати немојте укинути праксе студентима на Правним клиникама. Будите им узор као што сте до сада били.

чланак објављен на страници Адвокаске коморе Србије

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!

Podržimo inicijativu Marije S. Dedović

image-0.02.01.6855458813c05317bfaf263607b40394ba1b32043cf4b9e41e540d597d5697fa-v.jpg

Iako među prijateljima nemam puno penzionera, verujem da ima dosta onih čiji su roditelji, bake i deke u toj grupi, te stoga i postavljam ovaj tekst.
„Privremenim umanjenjem penzija“ (čitaj otimanjem), indirektno su oštećeni i svi oni, koji zbog nemogućnosti zaposlenja u R. Srbiji još uvek žive na grbači svojih roditelja, prevashodno.
Udruženja penzionera USPS i USPVLS, pokreću narodnu inicijativu za izmene zakona iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), kojima su na diskriminatorski način umanjene penzije, obustavljeno redovno usklađivanje svih penzija i podržavljeno upravljanje Fondom PIO.

Sada će tim istim penzionerima biti „poklonjen“ koji dinar u vidu povećanja penzije za par % , što je sramno!!!
Donaciju penzionera državi, putem ovog „privremenog umanjenja“ od 2014. godine, niko ne pominje u tom kontekstu.

Inače, najlakše je udariti na najslabije. Državni aparat još samo lapot da uvede u KZ, izmenama i dopunama (lapot je, inače, običaj senicida u Srbiji – ubistvo roditelja ili starijih članova porodice kada njihovo izdržavanje [čitaj nedoprinošenje izdržavanju] postane preveliki teret za porodicu), nad svima koji su zašli u godine.

Dok je letos dobar deo vladajuće elite preplanuli ten dobijao na egzotičnim ostrvima, naši penzioneri ni svoja stečena prava ne mogu da koriste i da bar privire do najbliže banje.
A od brčkanja, većina je jedino mogla da priušti aranžman „noge u lavoru“ i da upotrebi maštu uz zvuke talasa sa TV (dok se i mašta ne oporezuje).

Uz najavljeno povećanje umesto klin čorbe, za dobar deo penzionera, možda se nadje i parče mesa na stolu ( čisto da se podsete da su i oni ljudi a ne kučići koji glođu koske…Mada ni kucama se više ne daju. Sada postoje i keksići za ljubimce. Naravno, naši najstariji nakon kupovine lekova i plaćanja računa konditorske proizvode mogu da vide jedino na rafovima u marketu ili na tv-u – dok ga još imaju).

Zato se organizujmo i prikupimo te potpise!!! Nemojmo biti lenji kao uvek i okretati glavu.
Jer ovo, i slično ovome, se i dešava zato što ćutimo. Otvorimo dnevnu štampu (bilo printanu, bilo elektronsku), između jutarnje i popodnevne kafice, huknemo ili promrmljamo koju psovku…Slegnemo ramenima. Idemo dalje. Imamo mi dovoljno svojih problema. Koga briga? Još uvek nije došao red na mene, Vas…
Takvom pasivnošću i nedostakom empatije, sudelujemo u svemu što se dešava.

PRESTANIMO BITI AMEBE I POSTANIMO LJUDI…DO EPITETA „ČOVEK“ TREBAMO SE MALO I POTRUDITI…
SAD JE PRILIKA!!! IZDVOJIMO MALO VREMENA I POMOZIMO SVOJIM NAJBLIŽIMA, SVOJIM SUGRAĐANIMA I SVIMA ONIMA KOJI ZASLUŽUJU DOSTOJANSTVENU STAROST!

protest-penzionera-novembar-2016-portal-penzin-srbija-beograd-610x457

detaljnije na linku 

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!