Догађаји који су обележили 2016. г

Чланци који су обележили 2016. годину, могу се сврстати у две категорије, књижевност и право.                            

књижевност

право

беседништво

медијација

догађаји

грађанска права

читалачки клуб

правосудни испит

лични текстови

адвокатски приправник

♥ отварате цео текст кликом на црвена слова.

Књижевност, 

 семинар „Вештине говорништва и савремени односи са јавношћу“ , даје корисне савете како говорити пред публиком без треме.

Промоција Петог океана и Из истог смо легла Гроздане Лучић Лалић, у себи садржи прелепу песму „Зидови гладни твоје љубави“, из збирке песама „Пети океан“. Kњижевна трибина „Млади долазе“ , говори о младим талентима Удружења Књижевника Србије.

Књиге које су обрађене у читалачком клубу су: knjiga “Una i Selindžer” Frederik Begbede  књига “Од сада без страха” Беба Бајалски  knjiga “Moja genijalna prijateljica” Elena Ferante  Knjiga “Krava je usamljena životinja” David Albahari  Knjiga”Kako biti oboje”Ali Smit  Knjiga “Mali princ”

Лични текстови обухватају једну кратку причу названу PREDSTAVA , једну песму која говори да свако може погрешити  Greška и саставу за средњу школу Nikada nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali. , два чланка која описују  проблеме данашњице. film PRAVA CENA описује радничка права текстилних  радника, ниским ценама одеће  и нашим хобијем који гласи „Немам шта да обучем“. Последњих година тренд је сликати се, чекирати и то шеровати на друштвеним мрежама, чланак говори о томе колико смо се променили увођењем нових технологија СЛИКАЊЕ НА МОРУ “ДА или НЕ“

Право

Медијацију у 2016. години обележила су три чланка. Medijacija i advokatura отпор струке. Семинар Napredne veštine posredovanja-medijacije и механизми за побољшање медијације исказани на Konferencija „Komercijalna medijacija u Srbiji“

Грађанска права обухватају Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa! и  slučaj Nenadić (узбуњивач)

Правосудни испит обрађен је кроз две обуке за припрему испита одржане на Правном факултету Универзитета Унион и Адвокатској Академији. Seminar za pripremu pravosudnog ispita и Besplatna obuka advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita

У 2016. години уведена је још једна нова рубрика на блогу која гласи Адвокатски приправник. Обрађене теме: SUDSKE TAKSENE MARKE предности и мане увођењем маркица. Пуномоћје адвоката и адвокатског приправника ZAMENJIVANJE ADVOKATA . Како исти члан закона тумаче судија и адвокат (NE)OVERENA LEGITIMACIJA . Закони коју у себи садрже PRAVA LGBT OSOBA . Најбољу примену знања студент стиче кроз праксе током студирања. Да ли ће Законом о бесплатној правној помоћи, студенту ускратити праксу на Правним клиникама? АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

♥ уживајте у читању

књига „Од сада без страха“ Беба Бајалски

14956411_1132112676895702_174401367106750437_n

Дана 2 новембра 2016. године са почетком од 18 часова одржано је читалачко вече у чајџиници „Salon the tea“. Одабрана књига за месец октобар, била је „Од сада без страха“, од наше чланице у читалачком клубу. У наставку преносим мини интервју и утиске вечери:

0305-1-articwhite-2.jpgБеба Бајалски рођена је у Београду. Њен отац, Ристо Бајалски, био је чувени југословенски новинар, дописник „Политике“ из Москве. Беба завршава познату позоришну Академију „ГИТИС“, као дипломирана глумица и ТВ аутор и водитељ емисија. Након тога стиче сертификат лондонског ПР института (ИПР), као и Лајф Коучинг диплому Блекфорда, а касније и интернационалну бизнис диплому Кембриџа. Беба је бизнис консултант за међународне преговоре и комуникатор-преговарач. Стекла је велико искуство у интернационалном бизнису. Годинама је радила као главни комуникатор, презентер, преговарач и контрактор за неколико западно европских фирми, летећи нон-стоп између Москве, Лондона, Узбекистана, Женеве, Берлина, Београда.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Ко је издавач књиге и где се књига може купити?

Уговор је потписан са издавачком кућом „Лагуна“. Књига се налази код издавача у обичајеној обради. Када књига изађе, моћићу да кажем нешто о томе када дође процес до пројекта корица, продаваће се у свим књижарама Лагуне, као и у оним књижарама са којима Лагуна сарађује.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Шта Вас је навело да напишете овакву књигу?

Да напишем овакву књигу навела ме је јака жеља да охрабрим људе свих узраста за позитивне акције у животу. Данас влада апатија, фрустрација, мишљење да од сваког човека појединца ништа не зависи.

Разумљиво је зашто- видимо несигурност људи не само код нас, у нашој небогатој земљи, већ и у Русији са једне стране, у Европи где се недавно десио Брекзит, јер људи више немају сигурност у ЕУ формату, наизад 9 новембра 2016.г, амерички избори и гласање американаца за аусајдера изборне трке Трампа, наспрам подржаване целим естаблишментом Хилари, показује огромну несигурност и у Америци- свуда исти тренд-несигурност већине становништва.

Због те апатије и несигурности око нас сам написала ову књигу, а догађаји у целом свету које сам навела само потврђују, колико је овако ова охрабрујућа књига потребна свима. Написана једноставним, разумљивим језиком, доступна разумевању било ког узраста.

Највећа два комплимента која сам добила од познаника који су читали рукопис. Први гласи да је моја књига требала да уђе у обавезну лектиру у средњим школама и на факултетима, да би се омладина осоколила. Други разлог гласи да је дама рекла да би својој деци дала да прочитају иако су још тинејџери- да се нада да ћу разумени велики позитивни акциони набој књиге.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Шта ова књига поручује читаоцима?

Књига поручује- охрабите се !

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Зашто би читалац купио Вашу књигу?

Читалац би купио моју књигу јер јесте охрабрујућа-а то јако, јако треба људима данас (има пуно тога проблематичног о чему се доста пише, али скоро да нема књиге о томе како се охрабрити!) Истовремено сам писала јако сажето, репортерски-књига је кристално јасна и кратка, лака за читање. Понављам доступна сваком узрасту-омладини, зрелим људима, високим интелектуалцима, средњестатичном човеку. Хтела сам да буде доступна и мишљу и начином излагања.

fb_img_1460889073229.jpgКристина Видовић,

Ово дело и аутор истог сведоче о једном богатом животу и ненаметљиво причају причу о судбини пуној успона и падова, али увек са једним позитивним ставом. Госпођа Беба је написала једно поглавље које је на мене оставило јако велики утисак које гласи „Да ли чиниш оно што ти желиш  или оно што други очекују од тебе?“ Ово питање, које свако од нас мора себи да постави је кључ успешног, а самим тим и сретног живота. Сваки човек који ради оно што воли и ужива у томе је сретан, спокојан и миран човек који може да пружи много више другим особама. Човек који је задовољан собом, може да гради своју личност и да се несебично пружи људима око себе.

unnamed.jpgНена Поповић-Шевић,

Почетни корак у управљању и контролисању емоција је управу разговор о истима. Ако смо у стању да изразимо своје страхове, биће нам лакше и да их контолишемо. Књига Бебе Бајалски „Од сада без страха“, нас учи да се препустимо страху, у смислу да дозволимо нашем телу да изрази све оно што осећа. Учи нас да не избегавамо емоције. Јер, само ако се суочимо са свим нашим емоцијама које укључују и страх, стварамо простор за разумну реакцију, која је у потпуности  усклађена са ризиком кој предузимамо. У реалности, страх нас информише о свему што се око нас догађа, а да често о томе немамо информације. Када свесно користимо све релевантне информације, охрабрени смо да предузимамо конкретне акције  и да боље разумемо непознато.

screen-shot-2016-09-08-at-10-23-06-pm-273x300 Андреја Бошковић,

Књига Бебе Бајалски „Од сада без страха“ дала ми је неке одговоре и смернице да наш живот требамо да гледамо кроз ширу слику. Дешава ми се последњих година да пожелим да будем мађионичар, да се налазим на различитим местима у исто време, јер тада ми приоритети не би били важни. Део књиге говори о организацији времена и о томе да се запитамо  како искористимо дан који траје 24 часа? Несвесно, живимо живот не примећујући да га живимо. Журимо да стигнемо негде, а не знамо где, наметнуто нам је да су материјалне ствари највредније, а не особа која то производи, да видимо само функцију и положај радног места, а не човека који управља томе.  Свако нека ускади по себи свој живот, јер није срећа за сваког иста, не желе сви исте ствари, свима су онда различити приоритети, и њих мењамо како се и сами мењамо, данас ми је важно то, али већ за месец дана можда неће бити. Не треба дозволити да због нестрпљивости других поводом нашег живота убрзамо будућност (која ће у сваком случају доћи) и заборавити да живимо живот који нам се управо догађа.

knjiga „Moja genijalna prijateljica“ Elena Ferante

moja-genijalna-prijateljica-omot

Dana 28. septembra 2016. godine sa početkom u 18 časova održano je čitalačko veče u čajdžinici  Salon the tea. Odabrana knjiga za mesec septembar bila je “Moja genijalna prijateljica“ od Elene Ferante. U nastavku prenosim utiske:

Priča govori o životima dve najbolje prijateljice Elene i Line. Njihovo prijateljstvo odpočinje 1958. godine kada su krenule u osnovnu školu. Zašto postaju najbolje prijateljice? Da li ste vaše prijatelje odabrali zato što žive u vašoj blizini, idete sa njima u odeljenje ili ipak postoji nešto što poveže dvoje ljudi bez obzira što ste sticajem okolnosti na istom mestu? Njih dve bile su potpuno različite. I po fizičkom izgledu i po svojim postupcima i navikama koje su činile njihov život. Jedino ih je spajalo nasilje u porodici. Činjenica, da je normalno dobijati batine od strane oca, starijeg brata, za taj period šezdesetih godina prošlog veka bila je uobičajena pojava.

Ko su uzori detetu?

Deci su uzori odrasli sa kojima provode najviše vremena. To su roditelji, učitelji, treneri… i ako ih oni bodre i hrabre da nastave u tom smeru to dete će poslušati i trudiće se da bude najbolje. Učiteljica Olivija, prepoznala je talenat u Lini i bodrila je da uči. Sa druge strane Elena je želela naklonost učiteljice tako da se stalno takmičila sa Lenom. Lena je imala talenat, Elena nije ali je imala volju i želju da uspe. Mnogo je veći trud ulagala od Line da bi uspela da zadovolji kriterijume učiteljice a posle i školskih takmičenja. U to vreme, obrazovanje nije bilo dostupno svakome kao danas. Većinom su se završavala četiri razreda i posle bi se odmah zaposlili. Da bi upisao više razrede potrebna ti je pomoć oko učenja. Učiteljica je predložila privatne časove roditeljima čija su deca trebala da nastave školu. Naišla je na nerazumevanje od strane Lilinih roditelja. Lila je želela da nastavi školovanje, ali pošto je bila maloletna umesto nje odlučivali su roditelji koji su smatrala da je bolje da novac za obrazovanje ulože u porodični posao. Učiteljica, koja je znala da je Lila talenat i napredno dete nije pristala besplatno da joj daje časove. Zašto? Olivija, koja je izabrala da bude učiteljica, da se bavi humanim i plemenitim zanimanjem, koje podrazumeva učenje mladih i napredovanje zasniva na činjenici da ako roditelji imaju novca da ću njihova deca nastaviti i završiti školovanje jer će imati podršku, podticanje od strane nje i ostalih. Naravno, ti možeš sam da pokušaš, kao što je uradila i Lena, međutim nije uspela. Teško je detetu da bez podrške i razumevanja, organizuje svoje učenje pored svakodnevne pomoći roditeljima i da razmišlja o budućnosti koja je neizvesna povodom zaposlenja, ako bi nastavila učenje. Sva deca koje je učiteljica spremala uključujući i Elenu upisali su razrede.

Od tog dela put im se razdvaja. Elena nastavlja školovanje. Dok Lena pomaže roditeljima u obućarskoj radnji. Sada su im ciljevi drugačiji. Lena, želi da napravi savršene cipele koje će prodati za velike pare i nastaviti proizvodnju cipela. Elena mašta da ću napisati roman. Kada krenete drugim putem, živećete isto život koji ću činiti drugi ljudi, druge želje, druge stvari… sve suprotno od onoga šta ste poželeli kada ste bili mali. Lena, pokušava da se vrati na put kojim ide Elena. Čita knjige, samouko uči jezike ali onda odustaje i stapa se sa okolinom, sa okruženjem, koje nema ambicije, ciljeve… koje dane i mesece provodi dangubeći. Odlučuje da se uda, jer misli da će tim potezom pomoći porodici u poslu sa cipelama. Dobija sve što bi Elena želela da ima i bude, to njoj ne znači ništa jer ona želi život kakav vodi Elena. Obe zavide jedna drugoj a to ne žele da kažu. Zato nastavljaju da ćute i da žive život kakav žive, ubeđivajući sebe svaki dan da je odabir ispravno urađen.

0305-1-articwhite-2.jpg

Beba

komentar:

Meni je knjiga izazvala nejasnoću-kako rekoh: ako neko beži od prijatelja do te mere-da identitet menja-onda cela epopeja njihovog odnosa ne izaziva optimizam.

U razgovoru su učestvovali: Nena, Biljana, Nada, Ana, Kristina, Zorana, Tamara, Maja i moja malenkost.

СЛИКАЊЕ НА МОРУ “ДА или НЕ“

20160818_135336-1

Француски хемичар Жозеф Нисефор Нијепс направио је прву фотографију 1826. године. Први експеримент са фотографијом у боји извео је француски музичар Луј Дик Дорот 1868. године. Његов поступак прављења фотографијe био је компликован тако да браћа Огист и Луј Лимијер 1904. године успевају да поједноставе поступак фотографисања који је тек 1930. године доживео ширу примена фотографије у боји. Произвођачи фотографија били су немачки Агфа и амерички Кодак.

Од прве фотографије до данас, прошло је 190. година. Како изгледа данашња фотографија? Колико данас има произвођача? Живимо у свету технологије. Имамо велики избор могућности да направимо фотографију. Можемо сликати преко телефона, фотоапарата, таблета, лаптопа… итд.

Шта  би требало да представи једна фотографија?

Фотографија треба да представи тренутак које сећање може да избрише. Фотографије су наше успомене. Наша прошлост. Фотографије остају а људи не. Фотографијом показујемо будућој деци ко су били њихови преци.

Сећам се, када сам била мала и са родитељима летовала на мору да смо имали традицију да када се вратимо са одмора у породични албум ставимо нашу заједничку фотографију. Једну фотографију, заменио је фотоапарат са 36 фотографија. Један фотоапарат са 36 фотографија, заменио је дигитални фотоапарат. Дигитални фотоапарат заменио је мобилни телефон. Са колико се слика враћате са годишњег одмора? Да ли је ваш породични албум замењен електронским албумом који види цео свет ако вам је профил откључан на друштвеној мрежи?

Некада си прво видео призор, застао и дивио му се, пожелео си да ти тај предиван поглед остане у сећању што дуже и онда си желео да тај тренутак забележиш кроз фотографију.

Данас, ти сликаш, обришеш, сликаш, (опет обришеш јер није добар угао), сликаш, фотографија прође кроз разне филтере доведеш је до савршенства и избациш на друштвену мрежу па тек онда погледаш у призор и уживаш у њему.

Седим у кафићу на обали мора, испијам полако кафу и прелиставам новине чекајући пријатеље. Поглед ми привлачи плаветнило мора и сунчеви зраци који се пресликавају на њему. Остављам новине по страни, испијам још један гутаљ кафе и дивим се призору који ме окружује. Видим са моје леве стране девојку са селфи штапом како покушава да се слика. Неспретна је. Из даљине приближава се младић. Пролази поред девојке и застаје зато што му је нешто рекла. Узима њен телефон и слика је. Убрзо су један поред другог. На њиховим лицима осмех се појављује. Помислим, како ће бити лепа ова љубавна прича. Море, два странца и случајни сусрет. Али у наредном тренутку он опет узима телефон и слика је. Очигледно јој се није свидела првобитна фотографија. Опет јој даје телефон. Она паралелно гледа у телефон и у њега. Да ли сада њена слика пролази кроз филтере? Зашто она не види своју лепоту коју види младић на њој. Рукују се. Ветар је дунуо и пренео ми део њиховог разговора. Дечко је засмејава а она гледа у телефон. Ко ће победити дечко или телефон? Победио је телефон. Девојка није ни приметила да је дечко отишао.

Пријатељи су стигли. Како је прелеп поглед. Хајде да се сликамо, говоре. Насмејем се и треп… селфи је готов. Окачен,чекиран и тагован.

Отуђили смо се једни од других. Уместо да нас зближи технологија она нас полако али сигурно раздваја. Опседнути смо сликањем и не примећујемо људе око себе. Сређујемо слике и на слици изгледамо савршено али не и пред огледалом. Дражи нам је коментар неке особе која пише да смо лепи него присуство особе која се налази поред нас. Више имамо лајкова на сликама него изговорених реченица размењених са људима са којима живимо.

Ви управљате фотоапаратом а не он вама, не заборавите то 🙂

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PREDSTAVA

Posmatrajući korupciju koja me okružuje napisala sam priču o „Slobodi“

arts51-620x350.jpg

 Zavesa se polako podiže. Na binu izlaze glumci i predstava počinje. Do poslednjeg mesta popunjena su sedišta, tako da je devojci koja prodaje kokice teško da prolazi između redova kako bi došla do bine. Predstava se zove „sloboda“. Glumci su veseli, nasmejani, razigrani. U njihovim očima tinja neki žar koji se ne može opisati. Poželiš, da se popneš na binu i da zaigraš sa njima. Taj život koji oni glume pun je ljubavi i iskrenih prijateljstava. Nema nasilja, nema ubijanja ni ratova, već samo sreća i sloboda. Oduševljen si, jer prvi put gledaš predstavu i prvi put vidiš da imaš izbor, da imaš pravo da živiš život kakav ti želiš.

U jednom trenutku, vidiš kako glumci uzimaju table sa ispisanim brojevima, podižu visoko iznad glave i sa osmesima na licu kreću se po bini, idu sa jednog kraja na drugi. Vidiš brojeve, 7, 123, 69, 45, 378. Kakvi su to brojevi? -zbunjeno pitaš sebe.

Organizator predstave izlazi na binu i kaže:

„Dragi gledaoci, želite li slobodu?“

„DA“- svi viču.

„Želite li da se pridružite glumcima na bini?“

„DA“-pljeskaju rukama i ustaju sa stolica.

„Brojevi koji se nalaze na tabli to su brojevi sedišta na kojima sedite. Neka ustanu oni koji su prepoznali brojeve i nek se popnu na binu.“ Polako oko tebe gomila se gubi. Ti sediš na svom sedištu i željno iščekuješ da ću podići tablu sa tvojim brojem. Ali tvog broja nema. „Zašto nema mog broja?“ izgovoriš

„Da li si platio?“- odgovori glas koji ustaje i ide prema pozornici.

„Jesam, karta mi je u džepu.“

„Ne tu kartu“, izgovara dok se polako penje na binu.

„Koju kartu?“ dovikuješ mu.

„kartu mito“

„Ali predstava se zove sloboda?“

„Da li poznaješ nekog glumca?“- nastavlja

„Ne, ja im se divim, to su najveći telenti.“ odgovaraš

„Za tebe pomoći nema“, odmahuješ rukom i pridružuješ se veselim glumcima.

Ramena spuštena, pogled oboren, osećaj prevare nalazi se u tebi, naivnost te je slomila.. Čuješ glas organizatora. Podižeš glavu.

„Želite li da budete slobodni, svi vi koji se nalazite na svojim sedištima?“

„DA“, povikaše ljudi.

„Dobro, ovo je zadatak. Svako će od vas dobiti igle i konce. Potrebno je da sašijete (heklate) džemper. Kad vreme istekne, vi ćete na binu baciti vaše stvaralaštvo a glumci će odabrati. Razumeli?“

„da, da.“, viče masa.

Sav radostan uzimaš pribor i počinješ rad. Radiš neprekidno, neumorno, bez pauza, jer imaš cilj, imaš motiv, veruješ da ćeš uspeti. Vreme se oglašava. Svi bacate džempere i okupljate se oko bine. Prilaze glumci i gledaju vaše džempere. Jedan glumac izabao je tvoj džemper. Pita: „čije ovo rad?“

„moj“ odgovoriš

„Ovaj rad je unikat, vidi se talenat i trud koji je uložen.“

Na tvom licu osmeh se pojavljuje.

Ovaj rad je prosto, savršen, približi se bliže da te vidim.

„Pogledaj,“ pokazuje drugom kolegi.

„Prelep je“, odgovara njegov kolega.

„Šteta što je plave boje?“

Zastao si. Izgovaraš „Plave boje“ zbunjeno ih gledaš.

„Da, plava ja boje a ja ne volim plavu boju.“ ljutito izgovori glumac.

„Džemper je roze boje.“, tiho izgovoriš.

„Plave“ nastavi on

„Roze je boje“ sad si već totalno zbunjen i osećaš da ti tlo pod nogama pomera, blago ali dovoljno da gubiš ravnotežu.

„Plave je, jer ja tako kažem!!!“

„Ali on je….“ tvoj glas nedopire do bine.

„Ne možeš na binu“ baci džemper na pod, okrene se i ode.

Nepomično stojiš.

Sa poda, tvoj džemper uzima drugi glumac i brišući prašinu sa njega izgovara:

„Kako je šašav ovaj džemper, sviđa mi se.“.

„Čije ovo džemper?“, nastavlja

„Moj“, kažeš

„Ali, zašto je zelene boje? Ja volim žutu boju.“

„Džemper je roze boje“, odsutno odgovoriš.

„Kažeš da je džemper roze boje?“ izgovori glumac

„Džemper i jeste roze boje, zar ne vidite?“

„Želiš da vidim da je džemper roze boje?“

„Da“

„Onda moraš da kupiš moju kartu za predstavu“.

„Koju predstavu?“

„Ovu što upavo gledaš.“

„Ali ja već imam kartu za ovu predstavu.“

„Ti imaš kartu za predstavu „sloboda“ i kupio si je na blagajnici „za javnost“.

Tebi treba moja karta koja se kupuje na blaganici „tajna“.

„Koliko košta karta?“

„10.000 evra?“

„nemam toliko para?“, izgovaraš

„Simpatičan si mi, spustiću ti na 7.000 evra.“

„Ja nemam ni toliko.“

„Vidi i razmisli. Uskoro će da prođe devojka sa kokicama. Njoj daj novac. Rećićeš joj da je za mene da karta da ne zaluta. Ali, pazi da te organizator ne vidi izgovorivši ove reći glumac se pridružio veseloj družini.

Zavesa se spušta pa se opet podiže. Glumci pokazuju brojeve na tabli, devojka sa kokicama odavno je prošla pored tebe. Tvog broja nema.

Organizator izlazi na binu i priča istu priču. Samo što ovaj put štrikate (heklate) čarape.

Ti uštrikaš čarape, baciš ih na binu kao što se cveće baca i sklopljenih očiju umoran i iznemogao slušaš kritike. Ovog puta, jedna tvoja čarapa je roze boje a druga je žute, ili  plave, zelene, ljubičaste, crvene, crne i tako redom. Ispred tebe glumci se ređaju i govore cenu svoje karte. Devojka sa kokicama prolazi, zastaje, popriča sa gledaocima i ode na binu. Uskoro glumci dižu table sa brojevima. Sada se svi nalaze na bini osim tebe.

Zavesa se spušta. Reflektori se pale. Otvaraju se vrata i nova grupa ljudi ulazi u salu. Sala postaje prepuna. Sediš na svom mestu. Prilazi ti dečak i kaže. „Sediš na mom sedištu.“

„Sedim na svom sedištu, imam kartu“

„Imam i ja kartu“ vadi iz džepa i pokazuje ti.

Gledaš njegovu kartu, vidiš isto sedište, isto vreme, isti naziv predstave samo je godina druga. Shvataš da su ti godine prošle u sali neprimetno dok si se trudio zadovoljiiti samo njima znane kriterijume. Ulagao si svoj talenat, trud i rad.  Novac nisi mogao uložiti jer ga  nisi imao, nisi mogao ni da pozajmiš od svojih, jer si ti tvoje roditelje izdržavao kao i mlađu sestru. A ti, ti si samo želeo lepši život koji se nalazi na bini i priču o slobodi. Tvoje misli prekidaju reči dečaka „Sada ustani sa mog sedišta“. Ustaješ.

Zavesa se podiže, isti glumci, ista priča.

„Pomeri se ne mogu da vidim ništa od tebe.“, povikaše gledaoci.

„Obezbeđenje, izbacite ovog čoveka napolje i stavite mu zabranu da nekoliko godina ne dolazi“ izgovara organizator.

Otvaraju se vrata. Obasja te svetlost sunca. Protrljaš oči. Kada ih opet otvoriš. Obasja te svetlost, ne sunca nego reflektora. Staračke ruke protrljavaju malaksale oči. Predstava počinje i zavesa se podiže. Ne prepoznaješ lica glumaca, to su neki novi ljudi. Na sredini predstave glumci podižu table sa brojevima. Manje od polovine odlazi na binu. Organizator izlazi i kaže zadatak. “Sašite kapu“. Dok heklaš kapu, pored tebe prolazi druga devojka sa kokicama. Nastavljaš da heklaš. „Završeno je“, izgovori organizator. „Bacite vaša dela na binu“.

Ti, više nisi dečak, već starac. Uzimaš štap u ruku i sporim koracima ideš prema bini. Glumica (mlada devojka) prilazi kraju bine, saginje se i uzima ti kapu iz ruku. Uspravlja se. Ćuti par trenutaka. Gleda kapu i divi se tvom remek delu. „Kako je lepa kapa“, izgovara. „Pogledaj te, pogedaj te, dugo nisam videla ovakav rad“. Prilaze drugi glumci“ Uzimaju kapu“ „Da, savršena je“, „Drugačija je“, izgovaraju. Ali, ubrzo počinju da govore. „Šteta što je kapa, plave boje“ „Šteta što je crvene boje“ „Bele boja, ali zašto bele boje?“ nastavljaju da govore.

„Kapa je roze boje“ izgovori devojka i pruži ruku starcu da se popne na binu.

 

 

Besplatna obuka advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita

Advokatska akademija Advokatske komore Srbije organizovala je besplatnu Obuku adokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita u periodu od 9. marta do 22. juna  2016. godine. Nastava se održavala sredom i četvrtkom od 17 časova. Rukovodilac obuke je advokat Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Čačak.

DSC_0034

fb_img_1460231645591.jpgKako ste došli na ideju da organizujete obuku advokatskih pripravnika u sklopu Advokatske akademije Advokatske komore Srbije?

Advokatska akademija osnovana je 2012. godine. Pravilnikom i programom akademije predviđena je početna obuka advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita. Prošle godine doneli smo plan za obuku advokatskih pripravnika i advokata, vi ste prva generacija koja je prošla obuku.

fb_img_1460231645591.jpgKako se određuje kriterijum i koje kvalifikacije predavač treba da poseduje da bi predavao određenu oblast na obuci? Da li ću predavači uvek biti advokati?

Određivanje ko može biti predavač na obuci propisano je aktima Advokatske akademije. Da biste bili predavač, morate da imate zvanje doktora nauka ili objavljene naučne radove iz oblasti koju predajete, ili da ste advokat najmanje 15. godina i da ste se specijalizovali u određenoj granu prava. Intenzija je da uvek advokati budu predavači, jer je naša namera da obrazujemo advokatske pripravnike i da ih pripremamo za advokaturu, a za advokaturu ih ne može niko bolje pripremiti od advokata. Da bi obogatili rad Akademije tj. da bi obuka bila raznovrsna pored advokata koji su odlični praktičari, potrebno je i teorijska primena znanja a to možemo da postignemo ako angažujemo profesore sa Pravnog fakulteta, tužioce, sudije. Međutim za njih nam je potrebam honorar i ovom prilikom želim da naglasim da svaki advokat koji je predavao na obuci, radio je besplatno. 

fb_img_1460231645591.jpgOvo je prva besplatna obuka advokatskih pripravnika, da li će u budućnosti obuka biti besplatna? Ko može biti polaznik obuke? Koliko puta ima pravo polaznik obuke da prisustvuje obukama za spremanje pravosudnog ispita?

Za advokatske pripravnike obuka će biti besplatna. Ako svojim kvalitetom obuke dokažemo, kao i činjenicom da pripravnici iz suda ili tužilaštva žele da prođu našu obuku omogućićemo im uz određenu nakadu. Prvenstvo ću uvek imati advokatski pripravnici, jer obuka je organizovana zbog pripravnika. Možete ponoviti obuku ako smatrate da vam treba razjašnjenje kod nekih oblasti, želite neke stvari da ponovite ili ako niste prisustvovali nekim predavanjima.

fb_img_1460231645591.jpgOstvarili ste saradnju sa Advokatskom komorom Niš. Da li će te ostvariti saradnju sa drugim komorama? Koliko puta godišnje će se organizovati obuka? 

Planom je predviđeno da se obuka održava dva puta godišnje. Jedan jesenji seminar a dugi prolećni, i trajaće tri ipo meseca. Sledeća obuke:

Advokatska komora Čačak, 10. septembar 2016. godine

Advokatatska komora Beograd, 5. oktobar 2016. godine

Advokatska komora Niš, 8. oktobar 2016. godine

fb_img_1460231645591.jpgKao predavač iz oblasti Radnog prava i Stvarnog prava, koja je po vama najbolja literatura za spremanje pravosudnog ispita?

zakon.

fb_img_1460231645591.jpgVaše iskustvo sa spremanja pravosudnog ispita?

Šta imate da poručite polaznicima obuke?

Polagala sam pravosudni ispit pre 32. godine. Pismeni deo ispita isti je kao  i danas, dok se  usmeni polagao u jednom danu. Nije bilo moguće deliti ispit u dva dela, kao što je danas. Mogli ste da padnete najviše dva predmeta i ako padnete više od dva pali ste ceo ispit a ako ste pali dva predmeta možete na popravni.Ispit je počinjao od 8 časova ujutru i završavao se oko 3 sata posle ponoći. U to vreme nije bilo  obuka za spremanje pravosudnog ispita. Bili su priručnici, ne mogu da se setim ko je bio izdavač, i učilo se iz priručnika i zakona. Ja sam najviše koristila zakone. Čitajući primedbe polaznika obuke, koje su se odnosile na to zašto nismo bolje upoznati sa načinom ispitivanja na pravosudnom ispitu. Otvorilo je pitanje da li predavač treba da ide i sluša pravosudni ispit i da bude obavešten o svemu vezanom za pravosudni? Smatrali smo da naša obuka ne treba da bude bukvalna priprema da sada vama neko prepričava i uči vas kako će neko da vas pita na pravosudnom ispitu jer u suštini, vi teoriju morate sami naučiti. Zamiso obuke je da mi pomognemo da stvari razumete bolje kroz neke primere i razgovor. Za sledeću jesen informisaćemo se više o pitanjima koja pitaju. Takođe je traženo da se poveća fond časova. Broj časova utvrđen je  na osnovu vremena koji smo imali na raspolaganju. Nama se mnogo sviđa rad sa vama, prenoseći utiske svojim kolegama i oni su poželeli da budu predavači. Tako da je moguće da imamo po dva predavača u toku dana, i da jedno predavanje traje dva ili dva ipo sata.

Pripravnicima bih poručila da nijedna edukacija nije višak.Ne mogu da kažem da ću buduće obuke za pripremu pavosudnog ispita u Akademiji, biti najbolje obuke. Ali smatram da će biti najbolja obuka za pripremu za advokaturu. 

U budućnosti,  menjaće se Zakon o polaganju pravosudnog ispita. Verovatno će se polagati advokatski i sudijski ispit. To ću biti dva razdvojena ispita. Ko se sprema za sudije i tužioca polagaće sudijski ispit, a ko se sprema za advokata polagaće advokatski ispit. 

Mi se spremamo da u budućnosti početna obuka bude obavezna, zbog toga postavljamo temenje Advokatske Akademije. Pored obuke i pojedinačnih predavanja, želimo da radimo specijalizacije, obuka zaposlenih u advokatskim kancelarijama, engleski jezik za pravnike itd. Interesovanje advokatskih pripravnika ne treba da bude samo na toj obuci za polaganje pravosudnog ispita. Od jeseni biće dosta seminara, kuseva, predavanja na kojima mogu da prisustvuju i advokatski pripravnici potpuno besplatno.

fb_img_1460231645591.jpgKada ste odlučili da postanete advokat?

Kakva je profesija advokata?

Potičem iz advokatske porodice. Moj deda je bio advokat, kao i otac, tako da sam od malena znala da ću biti advokat, takođe i ćerka mi je advokat. Kod mene nije bilo dileme, verovatno zbog porodične tradicije.

Za mene ne postoji lepše zanimanje od advokata. Ta svest da nekom pomažete, da štitite nečija prava,  svaki dan je dinamičan, posao nije vezan isključivo za kancelariju, upoznajete masu ljudi, uvek ste u pokretu, nemate nikad potrebu za promenom zanimanja, jer su svaki put razlićiti klijenti kao i situacije. Ako zanemarimo, da je posao advokata težak i naporan, jer se od vas stalno traži da se usavršavate, posao je i dalje jako zanimljiv.

fb_img_1460231645591.jpgKakav je položaj žena u advokaturi?

Žene u advokaturi mogu da uspeju ali mnogo teže od muškaraca. Razlog se nalazi u mentalitetu i tradiciji, i dalje postoji taj neravnopravni tretman muškaraca i žena u bilo kojoj profesiji pa i u advokaturi. Pošto sam advokat 28 godina, mogu da kažem da kada sam se upisala u imenik advokata u Čačku, bilo je 21 advokat od kojih je bilo 3 žene i 18. muškaraca. Danas je odnos pola pola. Kada pogledate statističke podatke o broju žena i muškaraca u advokaturi, i dalje vode muškarci zbog tih ranijih generacija, koji su i dalje aktivni advokati. 

Postoji jedna izreka u advokaturi „Svaki klijent liči na svog advokata“. Odnosno kada bira advokata bira ga prema svom načinu razmišljanja, i po preporuci, ali prvenstveno prema onom što on smatra da mu treba i ko može da mu pomgne.

Nije ni u jednom poslu ženi isto kao i muškarcu, ali to nije prepreka da se ne uspete u advokaturi. Važno je da ste  vredni, ambiciozni, uporni i istrajni u svojoj zamisli. U advokaturi je najvažniji protek vremena. Ništa ne dolazi brzo, najmanje 5. godina treba da prođe da bi se videli neki razultati i vi dokazali, jer vam treba najmanje 5 godina za bilo koju parnicu da je zavšite a kamoli šta drugo. Ali pošten rad, ponašanje po kodeksu, stalno usavršavanje uvek daje rezultate, i to nema veze da li je neko muškarac ili žena.

KOMENTARI POLAZNIKA OBUKE:

Fotografija0089_001

Ivan Jevtić, Požarevac

Obuku za pripremu pravosudnog ispita, koji je održana na Akademiji u periodu od 09.03.2016. godine do 22.06.2016. godine, pomogla mi je pre svega da izvršim rekapitulaciju teorijskih znanja koje sam stekao na Pravnom fakultetu u Nišu, tako i da obnovim materiju koju sam obrađivao spremajući se za pravosudni ispit prethodnih meseci kroz zakonske propise i priručnike predviđene za pripremu ispita. Pored napred iznetog, naglasio bih da su mi izlaganja predavača posebno pomogla da pojedine teorijske institute sa kojima se nisam susretao u praktičnom radu, shvatim na sveobuhvatniji i jasniji način.“

Upisan u Advokatsku komoru Požarevac, o1.07.2013. godine.

principal: advokat Ivan Stefanović

adv. pripravnik Marko Vlaisavljević, Beograd:
Na samom početku svog obraćanja želim da se zahvalim Andreji Bošković na afirmativnoj priči o značaju seminara za svakog mladog pravnika koji se upušta u poduhvat polaganja pravosudnog ispita.
  Dalje, istakao bih da nisam prisustvovao seminaru od početka (jer sam saznao za seminar tek pred sam kraj), što me nije odvratilo da odem i prisustvujem.
  Meni je vreme provedeno na seminaru značilo, u smislu da sam se susreo sa drugim kolegama koje muče ista pitanja i dileme kao i mene, a svakako svi imamo isti cilj.
Posebno bih naglasio da su predavači na seminaru zaista predusretljivi i da su uvek odgovorili na postavljena pitanja, a značajnim smatram da su od polaznika seminara tražili da aktivno učestvuju.
  Neko posebno osvrtanje na detalje prepustiću onim kolegama koji su seminaru prisustvovali od početka. 
  Svakako, seminar smatram odličnom idejom, i pridružujem se kolegama koji imaju reči hvale.
  Takođe, zahvaljujem se svim predavačima i verujem da će ideja o organizovanju seminara u budućnosti opstati.

2016-06-26 15.31.49Andreja Bošković

Kada sam dobila informaciju da će se održati besplatna obuka za spremanje pravosudno ispita, bila sam u isto vreme srećna i skeptična. Srećna, jer je omogućavanjem obuke pokazano da mi, pripravnici, nismo brojevi legitimacija zavedenih u imenik različitih Advokatskih komora, već da komore kroz Advokatsku akademiju žele da nam pomognu da što lakše i brže savladamo pravosudni ispit kako bi postali budući advokati. Skeptična sam bila povodom reči „besplatno“, jer kada se tako kaže male su šanse da će biti kvalitetno. Očekivala sam, čestu promenu predavanja, nedolazak predavača ili predavače koji neću umeti da prenesu svoje znanje. Međutim, dogodile su se suprotne stvari. Predavanja su bila redovna a predavači izvaredni. Predavači su se trudili da pored izlaganja materije za pravosudni, daju nam poučne i korisne savete iz advokature. Razmenjivali smo informacije i pokušali da zajedno dođemo do rešenja. Po meni, najveći uspeh ove obuke odnosi se na njeno teritorijalno prostiranje. Jer se teži da se i advokatskim pripravnicima van Beograda omogući da se u njihovim gradovima održava besplatna obuka za polaganje pravosudnog ispita. 

Predavači na seminaru:

Krivično pravo: adv. Vladimir Marinov, adv. Božidarka Stojaković, adv. dr Veljko Delibašić, adv. Jugodlav Tintor, adv. Jasmina Mikić, adv. Aleksandar Popović, adv. Aleksandar Đorđević, adv. Đuro Čepić.

Građansko procesno pravo: adv. Vojkan Simić

Zakon o izvršenju i obezbeđenju: adv. Mirjana Dimirtijević

Nasledno pravo i Porodično pravo, adv. Petar Učajev,

Građansko pravo- opšti deo: adv. Ljubica Tomić

Radno pravo i Stvarno pravo: adv. Jasmina Milutinović

Ustavno pravo: adv. mr Danilo Pašajlić

Upravno pravo: adv. mr Petar Krčmar

Međunarodno privatno pravo: adv. dr Vladimir Đerić i adv. dr Miroslav Paunović

Privredno pravo: adv. dr Miroslav Paunović, adv. Vesna Živković, adv.Milana Kozomara, adv. dr Jelena Gazivoda.

Obligaciono pravo: adv. Nenad Vojnović

objavljeno na stranici:
Advokatske komore Srbije/

 

film PRAVA CENA

The-True-Cost-liggend-beeld-Zwijger-633x348Otvorila sam oči i pogledala na sat. Vreme je 04,15 posle ponoći. Zatvorila sam oči i ponovo otvorila. Nisam mogla da zaspim a san mi je bio više nego potreban. Došavši kući uključila sam televizor. Upravo je počinjao neki film, film o kojem sad razmišljam…

Dokumetarni film zove se Prava cena (eng. The true cost). To je priču o odeći koju nosimo, ljudima koji je prave i materijalu od kojeg je napavljena. Gardaroba je sastavni deo čoveka. Svako jutro kad ustanemo zapitamo se „šta da obučem“? Iako se kaže da „Odelo ne čini čoveka“ to po meni nije istina. Čovek kroz odelo prikazuje svetu ko je on, izražava svoj stav, karakter, poziciju, moć. Postoje ljudi koji se više dive odelu koje vi nosite nego vama samima. Koliko košta jedno odelo? Da li je to prava cena stvari koju ste kupili?

Novinar kroz istaživanje prikazuje da živimo u svetu „brze mode“ to znači da popularne marke kao što su H&M, Zara, C&A itd. svake nedelje plasiraju neku novu gardarobu po pristupačnim cenama. Vi za 10 evra možete da kupite majicu a za 20 evra pantalone. Sa druge strane imamo komenar italijanskih dizajnera koji govori da su postojala dva potpuno različita vremena. Vreme pre dvadesetak godina, gde se kupovalo po 2 para pantalona i 4 košulje i danas, gde vi svaki dan kupujete odeću za jednokratnu upotrebu. Marketing teži da nam iskrivi sliku realnosti, kroz reklame poručuje nam se da se svi naši problemi rešavaju kupovinom. Po njemu, srednji sloj se izgubio. Imate 10% elite i 90% siromašnih. U zemljama u razvoju kao što je naša, gde vlada velika nezaposlenost i novo zanimanje „volonter“. Zakon je na strani poslodavaca, zašto bi plaćao nekom rad kad može da radi besplatno? Posle par meseci „možda“ i dobijete stalni posao gde je početna plata minimalna zarada u Republici Srbiji i veća je verovatnoća da vašim zalaganjem i  napretkom u radu dobijete otkaz  nego unapređenje. Vi niste u mogućnosti da konkurišete za kredit u banci kako bi kupili neku nepokretnost, kola, belu tehniku. Šta vam ostaje drugo nego da odete u kupovinu i da se osećate se bogato i ispunjeno kada kupite neku gardarobu sebi i nekome za 20 ili 30 evra. Od kog materijala je vaša odeća?

Kanpur glavni grad za izvoz kože u Indiji. Ljudi u tom gradu boluju od raznih oboljenja na koži koja je usledilo zbog velikog izvoza i prerađivanja kože a taj otpad koji ostane i hemikalije bacaju se u reku. Voda je zagađena hromom, svako od njih ima žuticu a u nekim selima rađaju se sve više dece sa deformitetima. Pare koje zarade daju za lekove i lečenje.

Ko su tekstilni radnici? Tekstilni radnici iz Bangladeša, ustaju svako jutro i idu u fabriku u kojoj naporno rade do kraja dana praveći za nas odeću, odeću koju ćemo mi jednom obući a već sutradan shvatiti da nam se više ne sviđa taj komad odeće. Njihova zarada u toku dana iznosi 2 dolara. Da li je to pravačna cena njihovog rada? Protestovali su i tražili da minimalnu zarada iznosi 160 dolara, a za uzvrat dobili su ljudske žrtve jer je na protestu izbio oružani sukob. Dve velike fabrike srušile su se, iako su radnici prethodnih meseci upozoravali da su uslovi pod kojima rade nehuani. Poginulo je preko 100 ljudi. Ne mogu da žive sa svojom decom jer ni za sebe nemaju dovoljno novca tako da ih daju na čuvanje svojim roditeljima i veruju da jedino obrazovanje može njihovoj decu pomoći u ovoj teškoj situaciji. Smešno je što svi mi platimo cenu njihovog rada. Ali taj novac ne stigne do njih, lanac se prekine. Taj novac uzmaju multinacionalne kompanije koje kažu investiramo u nerazvijenim zemljama i zapošljavamo preko hiljade i hiljade radnika, jer sve ima svoju cenu.

Zato ne mogu da zaspim. Na satu je vreme 05,00 (jutro). Sada kada znam priču jedne stvari, njenu pravu cenu koju plaćaju tekstilni radnici koji se bore za svoja osnovna ljudska prava, zapitam se da li su stvari koje nosimo toliko vredne da ti ljudi plaćaju toliku visoku cenu? Na kraju krajeva, kada sa sebe skinemo nakit, odeću, šminku… da li bi tada mogli da vidimo ko smo mi zaista?