Knjiga „Krava je usamnjena životinja“ David Albahari

Sagledavanje knjige iz različitih ugova….

fb_img_1460889073229.jpg

Kristina Vidović

Ova knjiga je riznica kratkih priča koje su nekad melanholične, obojene ironijom, tugom, a ipak su dovoljno zagonetne da privuku pažnju čitaoca. Neki nemarni čitalac bi mogao da pomisli kako su ove priče nejasne, ali pomnijim čitanjem nalazimo smisao u svakoj od njih. Ono što je posebno interesantno je to što svako od nas doživljava priče na sopstveni način, a u zavisnosti od životnih situacija u kojima smo se našli I sopstvenog poimanja sveta oko nas. Priča koja je meni privukla pažnju je ,,Nenapisana priča”. Podeliću sa vama odlomak koji je meni najdraži, jer opisuje koliko je važno naći osobu sa kojom možemo da ćutimo. Lepota je u jednostavnosti.

,,Od svih priča koje sam napisao, najradije se sećam one u kojoj mladić I devojka sede na klupi u parku, drže se za ruke I ćute. Ništa drugo se nije dešavalo u toj priči; sve se nalazilo u savršenstvu tišine.”

Razglednica

Prva rečenica „Sedim u hotelskoj sobi“. Zašto je odabrao za pisanje razglednice hotelsku sobu, a ne npr. hol, terasu ili restoran hotela? Sobu nije opisana. Našoj mašti je dozvoljeno da zamislimo kako soba izgleda.

Druga rečenica „Ovo je lep grad“. Svaki grad je lep. Međutim, mi slušamo druge ljude koji nam opisuju kako su se proveli u tom i tom gradu i na osnovu njihovog iskustva donosimo zaključak o lepoti nekog grada. Sto znači, ako je neko oduševljen Beogradom i mi ćemo biti oduševljeni tim gradom iako nikad nismo bili ili čak razmišljali da taj grad posetimo. Tako je i sa onim ljudima koji su zgoženi nekim gradom u kom su boravili. Ako pažljivo saslušamo sagovornika, shvatićemo da njegov zaključak o (ne)lepoti tog grada proizilazi iz vremenskih uslova i ljudi koje je tu upoznao, ne razmišljajući da li su i ti ljudi stranici kao on. Ne dozvolite da zbog tuđiš loših iskustava zamrzite neki grad a da ga niste prethodno posetili.

Treća rečenica „ Šetaću dok ne padne mrak“. Šetaću gradom i videću njegovo lepotu ali vam o njoj neću pisati. Jer šetnja najlepšim gradovima sveta ne može da se meri lepotom koja me okružuje kada ste vi pored mene.

Četvra rečenica „U tišini reči postaju teške srce gori kao suva šišarka“. 

Tišina ga okružuje, jer je tišina u njemu. Kome uputiti reč, kada si sam?. Reč ne može biti teška. Težinu reč dobija kada je mi prećutimo a druga osoba izgovori.

Peta rečenica „Jedva čekam da vas vidim“. Kroz ovu rečenicu on je napisao da su oni njegova budućnost a samim ispisanjem rečenice oni su prisutni i njegova su sadašnjost, pošto sadašnjost ne može da postoji bez prošlosti… oni čine njegov život.

Kako izgleda današnja razglednica?

Danas svi šaljemo savremene razglednice. Kada sedimo u hotelskoj sobi mi se slikamo i sliku okačimo na instagram kao i šetnju gradom. Na tviteru/fejsbuku ostavimo status da nam nedostaju i da jedva čekamo da ih vidimo.

Učinite nekog posebnim pošaljite mu razglednicu  🙂

 

 

Advertisements