intervju

Intervju: Danilo Ćurčić

Danilo Ćurčić izvor: Linkedln

 

Pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Danilo Ćurčić, učestvovao je u izradi  Modela zakona o istraživanju položaja nestale novorođančadi, alternativa: „Zakon o izvršenju obaveza Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Zorice Jovanović protiv Srbije br. 21794/08″. Odgovorio je na naredna pitanja:

fm_150x112_20141222175054 (1)Član 3. područje primene

Ovaj zakon se primenjuje na sve slučajeve nestale novorođančadi rođene u bolnicama na teritoriji Republike Srbije u smislu čl. 1 i 2. ovog zakona

Iz obrazloženja zakona proizilazi sledeće:

Tač. 2: Primena zakona je ograničena na rođenje deteta u bolnici čiji je osnivač država, autonomija ili lokalna samouprava, jer država ne može odgovarati za radnje i propuste privatnih bolnica, niti za porođaje u vanbolničkim uslovima.

Iz obrazloženja zakona, ustanovili smo šta se podvodi pod reč „bolnica“, međutim, obavljeni porođaji u vanbolničnim uslovima, dolazimo do pravne praznine.

Da li to znači da novorođanče rođeno kod kuće, na putu do bolnice ne može da se podvede pod ovaj zakon? Kako se tu ostvaruju prava?

Imajući u vidu da se slučajevi nestalih beba isključivo odnose na bebe koje su rođene u porodilištima u Republici Srbiji i da je upravo u jednom takvom slučaju koji se vodio pred Evropskim sudom za ljudska prava (Zorica Jovanović protiv Srbije) Evrospki sud za ljudska prava utvrdio da je Republika Srbija prekršila odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava posle čega je i otvoreno pitanje donošenja posebnog mehanizma za utvrđivanje istine o nestalim bebama u porodilištima u Srbiji, ovaj Model je predvideo isključivo rešenja koja se odnose na pitanje nestalih beba u porodilištima u Srbiji.

 

Pored toga, bitno je napomenuti da ne postoje slični slučajevi koji su se događali u situacijama u kojima se porođaj vrši kod kuće ili na putu do bolnice.  

Čfm_150x112_20141222175054 (1)lan 26. stav 2

Komisija je dužna da o pritužbi odliči u razumnom roku.

Kako se definiše razumni rok? Da li vremenski treba da se ograniči razumni rok? Jer ono što je za nekog razumi rok, to ne mora da znači da je Komisiji razumno i obrnuto.

Razumni rok je opšti pravni standard koji se definiše od slučaja do slučaja. U nekim sudskim slučajevima to može, primera radi biti jedna godina jer se radi o relativno jednostavnim pitanjima i postoji dovoljno dokaza za rešavanje pravne stvari, dok u sličnoj pravnoj situaciji to može biti i znatno duži rok jer nema dovoljno dokaza, procesne radnje se odlažu usled nedolaska svedoka i slično. Isto je i sa „razumnim rokom“ koji se pominje u ovom Model

fm_150x112_20141222175054 (1)Koji je nadležan sud za ovakve sporove?

Za postupke koji se odnose na rešavanje sudbine nestalih beba nije nadležan sud nego posebna Komisija za istraživanje sudbine nestale novorođenčadi koja je telo Republike Srbije koje je u sprovođenju Zakona nezavisno i samostalno.

fm_150x112_20141222175054 (1)Ima li ovaj spor vrednost spora?

Kako se u ovim slučajevima radi o specifičnim okolnostima koje se nisu mogle rešavati u klasičnom sudskom postupku već u postupku koji se pokreće i vodi pred Komisijom, te u tom smislu i ne postoji vrednost spora.

fm_150x112_20141222175054 (1)Član 82. svojstvo izvršne isprave

Konačno rešenje o pravičnoj naknadi i poravnanje o pravičnoj naknadi zaključeno pred većem, imaju svojstvo izvršne isprave u smislu zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje. Da li to znači da roditelji ako dobiju novac, u nameri da pomoću njega pokrenu bolju istragu primeniće se institu „Ne bis in idem“ (zabrana ponovnog suđenja za isto delo) ?

Pošto se ne radi o klasičnom sudskom postupku ne postoji ni opasnost od primene instituta ne bis in idem. Jedino ako je pred Ustavnim sudom ili pred ESLJP odlučeno o pravičnoj naknadi roditeljima ili drugim srodnicima zbog povrede prava na porodični život, treba primeniti pravilo ne bis in idem. Sa druge strane privatno pokretanje “bolje istrage” nema nikakvog značaja za utvrđivanje sudbine nestalih beba jer se činjenice i okolnosti svih slučajeva moraju utvrditi odlukom nadležnog tela a ne privatnim istragama roditelja.

fm_150x112_20141222175054 (1)Što se tiče nasleđivanja, da li to dete ima pravo na nasleđe i ravnopravni položaj u obe porodice?

Odluke donete u smislu Zakona o istraživanju položaja nestale novorođenčadi ne utiču na presude kojima je utvrđeno ili osporeno prirodno materinstvo i očinstvo pa samim tim ne utiču ni na položaj deteta u obe porodice. Zakonom će se samo doći do istine o sudbini ove dece a sve nakon toga bi moralo da se rešava kroz druge postupke.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li porodica koja je bila savesna za vreme usvajanja deteta, ako se ustanovi da je ono ukradeno, ima li pravo da tuži Centar za socijalni rad, kao i da dobije povraćaj uloženog novca za to dete?

Na ovo pitanje bojim se da ne mogu da dam odgovor. Svakako da mogu da podnesu tužbu ali smatram da je neprimereno posmatrati odnose savesniih usvojitelja i usvojenog deteta sa aspekta uloženog novca.

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta znači razumna sumnja?

Razumna sumnja je pravni standard koji se koristi u krivičnim postupcima u anglosaksonskom pravu a podrazumeva da se odluka mora doneti nakon savesne i nepristrasne ocene dokaza te da u svakom slučaju odluka o krivici mora biti izvan razumne sumnje – ukoliko postoji razumna sumnja u krivicu određenog lica onda se to lice ne može proglasiti krivim.

fm_150x112_20141222175054 (1)Ako Komisija stekne uverenje da je dete živo u vreme okončanja postupka, utvrdiće okolnosti vezane za kasniji život deteta, i mesto nalaženja deteta.

Da li bi mogli detaljnije da mi objasnite, šta bi predstavljalo taj Zaključak?

Da li se dete dodeljuje prirodnim roditeljima? Šta ako je dete, odrasla osoba. Kako ću se odnosi regulisati pronalaskom deteta odnosno odraslog čoveka?

Zaključak predstavlja stav kojim Komisija, sa uverenjem koje isključuje razumnu sumnju, utvrđuje da dete više nije živo ili da je živo sa ili bez uverenja ili verovatnoće kakva je dalja sudbina deteta, ili stav Komisije sa uverenjem koje isključuje razumnu sumnju, da je dete živo i gde se ono nalazi. Najgrublje posmatrano, zaključak bi predstavljao nešto slično presudi koja se donosi u redovnim sudskim postupima.

 

U svakom slučaju, dete se ne može automatski dodeliti prirodnim roditeljima niti se na osnovu ovog Zakona mogu regulisati odnosi deteta za koje je utvrđeno da je nestalo iz porodilišta pa naknadno dato na usvojenje.

 

fm_150x112_20141222175054 (1)Vaš stav/mišljenje o nestalim bebama?

Smatram da je davanje adekvatnog odgovora na pitanje nestalih beba zapravo jasan signal kojim se pokazuje odnos Republike Srbije prema poštovanju ljudskih prava. Ako bude postojala politička volja i bude bilo dovoljno snage da se ovo pitanje reši na adekvatan način to će biti jasan znak da se naše društvo i institucije mogu izboriti i sa najozbiljnijim problemima koji se tiču vladavine prava i ljudskih prava.

fm_150x112_20141222175054 (1)DOPUNSKO  PITANJE, (na pitanje broj 5): Ako Ustavni sud ili  ESLJP-a odluči o pravičnoj naknadi prema roditeljima ili drugim srodnicima zbog povrede prava na porodični život, treba primeniti pravilo ne bis in idem.
Da li to znači da dobijanjem naknade, roditelj, sutra da pronađe svoje dete neće imati pravo na njega, jer je primio naknadu u novcu? 
Da li ima pravo da traži od Komisije, da opet pokrene istragu u vezi nestale bebe, ako je dobio naknadu?
 
To ne znači da je neko izgubio pravo na svoje dete jer je dobio naknadu štete zbog povrede prava na privatan i porodičan život a naknada ne znači da je time neko dobio isplatu u novcu za svoje dete koje je nestalo.
 
 Komisija služi i ovaj Zakon se donosi samo radi utvrđivanja istine o nestalim bebama u svakom pojedinačnom slučaju a svi dalji koraci zavise od toga da li je bilo ili nije bilo zloupotreba. 
autori: Ivan E. - Andreja B.

Intervju: Vesna Rakić-Vodinelić

8B39BA4D-132B-45AB-B646-7D6AA711E3CB_mw1024_s_n

Vesna Rakić-Vodinelić rođena je 1950. godine u  Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1973. godine. Pravosudni ispit položila 1974. godine. Magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši sa odlikom tezu “Razlozi žalbe protiv građanske presude” 1978. godine. Doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši sa odlukom disertaciju “Revizija protiv presude”, 1981. godine. Dopisna članica Međunarodne akademije za uporedno pravo u Parizu
Članica Svetskog udruženja za procesno pravo. Govori, čita i piše engleski i nemački, čita francuski. 

ZAPOSLENJA

1973 – 1975 sudska pripravnica i stručna saradnica u Okružnom sudu u Beogradu
1975 – 1998 asistentkinja-pripravnica, asistentkinja, docentkinja, vanredna profesorica na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu; otpuštena na osnovu Zakona o univerzitetu Srbije iz 1998. godine
1998 – 1999 pravna savetnica Aleternativne akademske obrazovne mreže, Beograd
1999 – 2001 rukovodila ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore i savetnica Ministra pravde Crne Gore
2001  2002 redovna profesorica Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
od 2001 direktorka Instituta za uporedno pravo u Beogradu
od 2002 redovna profesorica Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu (sada Pravni fakultet UUB) i predsednica Veća postdiplomskih studija
2007  2010 dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Zakon o istraživanju položaja nestale novorođenčadi izradili su: Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i Danilo Ćurčić, dipl. pravnik, organizacija Praxis. Konsultanti: Prof. dr hc dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu Prof. dr Saša Gajin, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

Prof. dr. Vesna Rakić-Vodinelić, odgovorila je na pitanja roditelja nestalih (ukradenih) beba.

fm_150x112_20141222175054 (1)Za koji vremenski period može biti usvojen lex specijalis?

Na ovo pitanje ne znam da odgovorim. Ako bi postojala pravna i politička volja, budući da je model zakona okončan, zajedno sa obrazloženjem, bilo koja stručna radna grupa bi mogla da okonča rad za nekoliko nedelja, a nadalje, vreme zavisno od Vlade koja bi se morala baviti utvrđivanjem predloga, a potom od Narodne skupstine.

fm_150x112_20141222175054 (1)Narodna skupština je donela odluku 2011 godine, da postoji apsolutna zastarelost. Kako se može onda raditi predlog zakona?

 

Apslutna zastarelost se tiče krivičnih dela za koje postoji pretpostavka da su učinjena u vreme kada je navodna smrt deteta saopstena roditeljima. Model zakona se ne bavi krivičnom odgovornošću lica koja su učestvovala u oduzimanju dece, već istraživanjem sudbine nestale dece i pravičnom naknadom. Krivična odgovornost je predviđena samo za svedoke koje nadležna komisija pozove i koji odbiju da daju iskaz ili komisija posumnja da iskaz ne odgovara istini. A, tu zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče tek od momenta vođenja postupka pred komisijom.

fm_150x112_20141222175054 (1)Za koji vremenski period je predviđen lex specijalis? Prvi slučaj utvrđen je ’50 godina prošlog veka?

Ovaj model je, kao radnu pretpostavku uzeo period do 1970. godine unazad, iako ima nekih sumnji da je i ranije bilo slučajeva protivpravnog ponašanja bolnica, matičnih organa i drugih. To je stvar ne samo političke ocene, nego i procene mogućnosti do kog vrmena unazad je moguće urtvrđivati sudbinu nestale dece.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li se izbegava odgovornost ljudskog faktora ovim predlogom zakona?

Dosadašnji postupci su pokazali da je vlast uopšteno gledano, nezainteresovana za ozbiljno rešavanje problema nestale dece. To važi za sve vlasti od momenta kad je problem obelodanjen, a to je bilo devedesetih godina prošlog veka. U svim ovim slučajevima, bez “ljudskog faktora” ne bi ni bilo sumnje da su deca koja su živa proglašavana mrtvima, što je moglo omogućiti dalje manipulacije.

fm_150x112_20141222175054 (1)Kako je moguće da ovi slučajevi budu zastareli?

Zastarelost u našem krivičnom zakonodavstvu važi za sva dela izuzev za ratne zločine. U vreme kada su roditelji podnosili krivične prijave, one su uglavnom bile odbacivane, bilo zbog zastarelosti, bilo zato što se tvrdilo da nema dovoljno osnova za sumnju da su deca za koje se tvrdilo da su mrtva, zapravo živa.

fm_150x112_20141222175054 (1)Zašto nije svrstano u genocid?

Ovakav način postupanja ne može se kvalifikovati kao genocid, ni prema međunarodnim, ni prema našim unutrašnjim izvorima prava. Genocid se odnosi na ubijanje ili stavljanje u posebno teške uslove određene grupe lica koja čine manjinu – etničku, versku, kulturnu, itd., a ovde to nije bio slučaj.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li se predlog zakona krši sa Ustavom?

U Modelu zakona, ne vidim da je bilo koja njegova odredba u suprotnosti sa Ustavom Srbije, a u svakom slučaju, moguće je da se zatraži preliminarna kontrola ustavnosti od Ustavnog suda. To treba da učine oni koji tvrde da su određene odredbe Model zakona u suprotnosti sa Ustavom.

fm_150x112_20141222175054 (1)Vaše mišljenje/stav u vezi nestalih (ukradenih) beba?

Svoj stav sam izrazila time što sam učestvovala u pisanju Model zakona. Radi se o ozbiljnoj obavezi Srbije kao države i ona mora da uredi pravni mehanizam za ispunjenje ove obaveze.

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta obuhvata predlog o krađi beba?

Prilog:

Zakon o istraživanju položaja nestale novorođenčadi

ZakonNestaleBebe

Obrazloženje Zakon o istraživanju položaja nestale novorođenčadi

ObrazlozenjeNestBebe

autori: Ivan E. - Andreja B.

Intervju: Mirjana Novokmet

mirjana-novokmet-goran-filipovic-bebe-krada-krada-beba-srbija-1364423814-288540

Predstavnica Beogradske grupe nestalih beba, Mirjana Novokmet odgovorila je na naredna pitanja

fm_150x112_20141222175054 (1)Osećate li spremnost države za rešenje pitanja nestalih beba?

Ne, ne osećam spremnost države da reši pitanje nestalih beba jer država ne želi da snosi odgovornost nestalih beba i kupuje vreme da taj problem                                                        reši na svoj način.

fm_150x112_20141222175054 (1)Ako znamo da postoji nekoliko udruženja/grupa roditelja nestalih beba u Srbiji, šta mislte zašto među vama ne postoji jedinstvo ako imate zajednički cilj?

Udruženja su se pojavila posle donete presude Evropskog suda i naši ciljevi nisu zajednički / nemamo iste stavove za rešenje prošlosti / naš cilj je ISTINA O SUDBINI NAŠE NESTALE DECE.

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta mislite o delovanju ‘radne grupe’, imate li saradnju sa njima?

Imamo na žalost, iskustvo sa formiranjem više “radnih grupa” tokom naših aktivnosti proteklih godina i sve su pokazale kroz svoje izveštaje  da se ova priča zatvori na njihov način, ali mi smo tu da se borimo za istinu i dalje. Tri održana sastanka sa predstavnicima vlasti ne bih  nazvala saradnjom sa radom grupom, zbog prisutnih i odsutnih na tim sastancima, saradnja                                                         ne postoji  jer  nismo usaglasili stavove. 

fm_150x112_20141222175054 (1)Na Vaš predlog, Vesna Rakić Vodinelić napisala je predlog zakona o istraživanju nestalih novorođančadi. Međutim, taj zakon se ne odnosi na slučajeve koji su se desili pre ’70- ih godina prošlog veka.. Kako će oni biti rešeni?

Naravno da će se i ti slučajevi rešavati kao i svi ostali, medjutim, profesorka je stavila 1970. godinu, jer je najveći broj slučajeva u tom periodu, Predlog zakona neće roditelje diskriminisati i to će se ispraviti, nije sporno jer smo joj to i sugerisali.

 

fm_150x112_20141222175054 (1)Nedavno je u Beogradu održan protest roditelja i srodnika nestalih beba… Planirate li da nastavite takve akcije sa ciljem da država preduzme konkretne korake?

To je bio probni protest i sigurno će roditelji nastaviti i druge akcije sa ciljem da dođu do istine a država ako preduzme konkretne korake i uradi na svoj način,  bojim se da roditelji  neće nikada saznati istinu.

Ivan Ercegovčević

FM_150x112_20141222175054Zakon o istraživanju nestalih novorođančadi

Član 3. područje primene

Ovaj zakon se primenjuje na sve slučajeve nestale novorođančadi rođene u bolnicama na teritoriji Republike Srbije u smislu čl. 1 i 2. ovog zakona

Da li to znači da novorođanče rođeno kod kuće, na putu do bolnice ne može da se podvede pod ovaj zakon? Kako se tu ostvaruju prava?

Iz obrazloženja zakona proizilazi sledeće:

Tač. 2: Primena zakona je ograničena na rođenje deteta u bolnici čiji je osnivač država, autonomija ili lokalna samouprava, jer država ne može odgovarati za radnje i propuste privatnih bolnica, niti za porođaje u vanbolničkim uslovima.

Da li znate kako ću porođaji van bolnice biti rešeni?

Pošto su naša deca nestala iz bolnica tj. na putu od bolnice do groblja, i sva deca koja su rodjena i primljena posle rodjenja u bolnice ili institute /državne/ gde je osnivač država moraju se procesuirati.  Mi, majke, da smo se  porodile kući i da smo decu zakopale u bašte i dvorišta sigurno bih odgovarale za čedomorstva, zato i tražimo odgovornost države za našu decu koja su kod njih doneta posle porođaja  ili se rodila u tim državnim institucijama.

fm_150x112_20141222175054 (1)Kada je osnovana „Beogradska grupa poditelja nestalih beba“ ?

Bgd grupa je nastala davnih godina kada se odvojila od raznih vidovitih i profiterskih ljudi.

fm_150x112_20141222175054 (1)Koliko „Beogradska grupa“ broji članova, kako se može pristupiti grupi, kolika je članarina, gde Vam se nalazi sedište grupe?

Bgd grupa se ne popisuje i ne želimo da se manipuliše sa brojkama jer to upravo radi država u svojim izveštajima, svaki roditelj koji želi ISTINU O sudbini svog deteta je u grupi, mi nismo Udruženje da vam treba pristupnica ili da se plaća članarina već se sastajemo ili kontaktiramo telefonom u zavisnosti od situacija. Svako od nas daje maksimum pomoći i predloga  i upućuje nove roditelje.   

fm_150x112_20141222175054 (1)Koliko je nađeno nestalih beba?

Sa potvrđenim DNK – nijedno za  sada koliko sam upoznata

FM_150x112_20141222175054

Vaše mišljenje/stav u vezi nestalih (ukradenih) beba?

Ako decu nismo identifikovali

Ako decu nismo videli

Ako decu nismo sahranili jer nismo mogli da dobijemo leš deteta

Ako smo jednako loše primani, kao roditelji sa sumnjom, u porodilišta gde su   nam se deca radjala, u opštinama gde su nam decu zavodili

Ako u krivičnom zakoniku nikada pa ni sada ne postoji I nije predvidjeno delo nestanka beba iz porodilišta

Ako nema retroaktivnosti zastarelih slučajeva

Ako roditelje država diskriminiše

Ako je po zakonu moguće zastarevanje RODITELJSKOG PRAVA I PRAVA NA PORODIČNI ŽIVOT

Ako je velika razlika izmedju prava i pravde u našoj pravnoj državi

Ako ne postoji politička volja da se reše slučajevi nestalih beba

Ako se našoj deci gubi trag

Ako ova pojava nije društveno opasno delo

deca-bebe-roditelji-psRODITELJIMA JEDINO OSTAJE DA SE BORE ZA ONO NAJVREDNIJE I NAJMILIJE U ŽIVOTU A TO JE BORBA ZA ISTINU O SUDBINI NAŠE NESTALE DECE

Andreja Boskovic

 

Intervju: Vladimir Čičarević

Vladimir-Cincarevic-4

Predsednik Udruženja roditelja nestalih beba Srbije Vladimir Čičarević, odgovorio je na naredna pitanja:

fm_150x112_20141222175054 (1)Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u predmetu Zorice Jovanović protiv Srbije, kojom se obavezuje Republika Srbija da isplati određenu sumu novca na ime naknade nematerijalne štete i troškova postupka.Da li je isplaćen novac gospođi Zorici Jovanović? Koliko je isplaćeno?

 Pre svega presuda u Srtrazburu nije obavezujuća za RS ! G-dju Zoricu Jovanović nažalost nepoznajem a po saznanjima tvrdim da joj obeštećenje nije isplaćeno. Koliko se sećam presuda je glasila na 10 000 evra + 1800 evra sudskih i advokatskih troskova. Koji naravno nisu isplaćeni. NE samo njoj nego nikome.

 fm_150x112_20141222175054 (1) Da li je nekom od roditelja isplaćen novac?

 NE

 fm_150x112_20141222175054 (1) Da li svako dobija isti iznos novca? Kako se određuje kriterijum? Koliki se iznos dobija?

  • Za sada je poznat samo iznos Zorice Jovanovic. Postoji još jedna vezana presuda iz Zoricine koja se odnosi na sve roditelje da Srbija mora da im isplati obeštećenje. To obeštećenje nije za krađu bebe već što Srbija nije pružila adekvatnu pomoć u rešavanju tog slučaja. Jer da je obavezujuća ona bi bila isplaćena.

 fm_150x112_20141222175054 (1) Ako roditelji ne žele novac, kako će se Republika Srbija revanširati?

 Kao prvo da razjasnimo, svako ko kaže da ne zeli novac laže ! Recite mi ko je danas gadljiv na novac. Uzimanjem obeštećenja nije prodavanje svog deteta, to je apsurd da se tako nesto izjavi. Izjave tog tipa su rečene od lažnih grupa koje navodno traže svoju decu. Takođe sam ličnog misljenja da državu treba udariti na najgori mogući način a to je uzeti joj novac. Država je kriva i ona to mora da plati. Ja kad prođem kroz crveno ja moram da platim kaznu u roku od 15 dana. Ja ću prvi uzeti novac i uložiti ga u kampanju protiv krađe beba. Država nas je osakatila za rođenu decu i sada trebamo da budemo fini. Država je najveći neprijatelj svom narodu i ona permanentno radi protiv istog.

 fm_150x112_20141222175054 (1) Vaše mišljenje/stav da li novac može da vrati dete?Novac je svakako irelevantan kada je u pitanju dete. Svakako da ne može. Ali novac je očigledno jedini nacin da zadate udarac Vladi RS. Republika Srbija obavezana je da sprovede određene mehanizme od pravnosnažnosti presude (9. septembar. 2014.g), rok je produžen do 9. decembra. 2014. g

 fm_150x112_20141222175054 (1) Do sada šta je uradila Radna grupa?

Odgovorno tvrdim da od toga neće biti ništa. Izmisliće se opet neka priča da se narodu zamažu oči. Čujemo se posle 9. da potvrdimo samo !

 fm_150x112_20141222175054 (1) Koliko je zahteva od roditelja podneto inspekciji rada do sada?

 Inspekciji rada, ako se misli na Zdravstvenu inspekciju… Po našem spisku jako malo jer smo mi od skora krenuli da šaljemo prijave Zdravstvenoj inspekciji. Pre 4 manje od mesec dana sam bio na sastanku sa načelnicom zdrav.inspekcije gde smo definisali način pisanja Prijave i da se uzme u obzir prijava koju piše udrženje i u što kraćem roku da adekvatan odgovor. To se odnosi i na Upravni inspektorat koji pripada MInistarstvu državne uprave i lokalne samouprave, gde su predsavnici Udruzenja bili na sastanku sa državnim sekretarom g-dinom Bosnjakom gde smo ramatrali problem vezane za Matične sluzbe.

 fm_150x112_20141222175054 (1)Koliko je podneto krivičnih prijava do sada?

 Na žalost, mi se vodimo informacijama koje smo zatekli u medijima od roditelja koji poslednjih 10 godina rade na tome a to je da je javnom tužilaštvu podneto preko 2000 krivičnih prijava za krađu beba.

 fm_150x112_20141222175054 (1) Ko je pokrenuo inicijativu osnivanja Udruženja roditelja nestalih beba?

 

  • Moja ideja je bila da se otvori Udrženje jer kao humanitarna organizacija po zakonu imamo pravo da potražujemo odgovore, dokumenta od državnih ustanova. Takđe imamo određeni status pred tim ustanovama. Nekoliko porodica je osnovalo udrženje čije su bebe nestale. Danas se taj broj meri stotinama kada su u pitanju aktivni članovi kojih sada imamo preko 700 a po prijvama preko imela, cifra ide preko 200o prjava…to je presek stanja od pre par meseci. Ne vodim evidenciju o tome jer je I (1) veliki broj.

 fm_150x112_20141222175054 (1)Koliko udruženje broji članova, kako se može pristupiti udruženju, kolika je članarina?

 Udrženje je osnovano kao javni servis za celu Srbiju, kao sto sam rekao , zvaničnih članova ima oko 700. Članarina se ne naplaćuje za sada. Svako ko se obrati za pomoć Udrženju dobija status člana.

 fm_150x112_20141222175054 (1)Koliko je nađeno nestalih beba?

 Za sada smo DNK-a analizom utvrdili preko 20 ljudi koji su kao mali ukradeni iz porodilišta. To je brojka koju smo dali medijima ali ona je sada mnogo veća I nadalje nećemo iznositi te brojke u medijima.

 fm_150x112_20141222175054 (1) Kada se nađe nestala beba. Šta dalje sledi? Kako se ostvaruje kontakt između bioloških roditelja, nestale bebe i navodnih roditelja? Opišite jedan slučaj.

 To su danas odrasli ljudi, samim tim je pristup i prilaz lakši. Kada se uradi istraga uzme DNK uzorak i potvrdi da je pozitivan preko na primer 98% onda se pravi sastanak u našoj kancelariji, odnosno strategija kao prići toj osobi. Nekoliko kolega iz Udrženja je u stalnoj ekipi za tu vrstu posla jer su odlični pregovarači i vrlo kulturni i prijatni. U prvom momentu je neverica dok se ne pokažu papiri. Zatim se bioloska majka ili otac upoznaju sa svojim detetom i taj deo ne mogu opisati rečima, zaista. Nešto što nikada ni jedna filmska scena nije imala u svom kadru. Tog momenta i ptice prestanu da cvrkuću a mi se povučemo i gledamo sa strane kako majka stoji pred svojim detetom hvata ga za obraze svojim naboranim rukama i kaže “Sine majkin” (ovo je poslednji slučaj zbog koga nismo mogli da se danima oporavimo, odnosi se na kolege izUdrzenja) Svaki detalj je suvišan.

S obzirom da su to već odrasli ljudi….Biološki roditelji i deca ostaju samo u kontaktu. Problem je što i pored dokumentacije o usvajanju koja je sumnjiva na sudu ne može nista da se dokaze, jer glavna karika u prodaji u naplati je CENTAR ZA SOCIJALNI RAD.

U prilogu dostavljam presudu Zorice Jovanovic

jankovic_z_pr_21794-08_ser_1

Advertisements