knjiga “POKORAVANJE”

Mišel Uelbek

Sagledavanje knjige iz različitih uglova.

Dana 26. marta u 18 časova, održano je čitalačko veče u kafiću “The School of Life Belgrade” ulica Molereva broj 3 u Beogradu. 

Beba Bajalski komunikator-pregovarac www.vortimer-consulting.com

U najkraćim crtama izdvojila bih 3 stvari:
– raspad i degradacija društva danas, amoralnost, nemanje duhovnosti, egoizam, usamljenost.
– nešto što će se desiti u najkraćem roku, ovde on navodi islamizaciju, jer islam veruje u tradicije, porodicu, obaveze prema porodici, ali islam je u knjizi uslovna kategorija (po meni), Uelbek vidi ćorsokak današnjeg sistema i društva, pa govori da je velika promena neminovna (jer ovako se dalje nema kud)
– meni je jako zanimljiva situacija poređenja hrisćanskih žena (umornih od posla, pa kućnih obaveza, koje više nisu privlačne, ili varijanta druga-gde žene služe za zabavu samo-mlađe, ili treća varijanta-gde se žene prostituišu, i muškarci, koji realno te raznovrsne žene razmatraju veoma površno-uglavnom za upotrebno seksualni aspekat. Nasuprot tome prikazuje žene u islamu-harem (mlađa za seks, starija mudrija  itd.)-Ali te žene su zbrinute u braku -izdržava ih muškarac. I onda se postavlja pitanje: gde je žena bezbednija? (Na prvi pogled zvuči čudno-ali ako uzmemo grube fakte iz knjige-a realistično je napisano sve)-onda realno sta to žena ima od grdne emancipacije danas? (Uz emancipaciju ima brdo briga, bori se za opstanak, umorna je, neprivlačna stoga, realno ne uživa u ženstvenosti i zivotu).
Knjiga je jako slojevita-ali bih izdvojila ova 3 sloja.

IMG_0044

   Osvrt na knjigu dala bih pod naslovom: Traganje

 Da li je čovek osuđen na samoću u XXI veku, kao i u onom prošlom, onom pre kao i nekom budućem?
Da li je osuđen na traganje?
Osuđen?
Traganje je izlaz!
 
Ulebekov junak traga za sobom i ne znajući da to čini. On živi ovde i sad, ukorenjen u sebi, bez korena u detinjstvu, posvađan sa ocem i majkom, bez korena u svojoj proslosti. Živi istražujući zivot omiljenog pisca Uismansa, odlazeći na mesta gde je  boravio, živeći život kakav je on vodio, odajući se alkoholu i bludnom zivotu, bezeći od savremenog života i iznova upadajući u njegovu zamku.
“…jedino vam književnost može omogućiti da stupite u kontakt s duhom pokojnika i to na način neposredniji, potpuniji i dublji nego što bi ste to postigli vodeći razgovor s prijateljem…”, kaže pisac knjige “Pokoravanje”
 
Reči: “Gadim se svog života, umorio sam se već od sebe…u suštini , meni je srce okorelo i dima se nahvatalo na terevenkama, nisam ja više ni za šta”, koje izgovara Uismans u knjizi “Na putu” mogle bi se shvatiti kao moto života glavnog junaka “Pokoravanja”, koji je profesor Univerziteta sa intelektualnim dostignućima , pripada miljeu priznatih ljudi. Pražnjenje intelektualnog naboja traži u susretu sa studentkinjama u prolaznim seksualnim avanturama bez želje za trajnijim vezivanjem i osnivanjem porodice iako je presao četrdesetu godinu. Devojku sa kojom se duže viđa tretira kao ljubavnicu. Strana su mu osećanja zaljubljenosti, nežnosti i zanosa. Potrebno mu je samo polno pražnjenje.
Kroz pustoš usamljenosti savremenog života, krećuči se u književnim krugovima prati zbivanja na političkoj sceni Francuske bez želje za angažovanjem. Posle nemira u Parizu i njegovog povratka iz unutrašnjosti, islamisti su zauzeli vlast. Tendencija povratka religije prožima društvo. Na fakultetu ostaju oni koji su na promuslimanskim pozicijama a on odlazi u penziju. Vreme prolazi, naš junak je sve usamljeniji, bolestan, umiru mu roditelji počinje neprimetno da se menja. Jednom prilikom plače neutešno, počinje da razmislja o ženi, nekoj imaginarnoj, kao o potrebi za bliskim ljudskim bićem.
 
Rober Redize ga poziva da se vrati na fakultet, da prihvati islamski način zivota i obrede.
Glavni lik prihvata preobraćenje u islam, ne zato sto je zadojen idejom Boga, metafizičkim nadahnućem ili filosofskim promišljanjem. Dopale su mu se mogućnosti koje je nudio: udobnost Redizeove kuće, bogatstvo, svidela mu se ideja o posedovanju više žena. Omamio ga je miris sveže ispečenih, toplih i ukusnih  kolačića koje je napravila prva, četrdesetogodišnja žena Redizea, domacica. Istovremeno postojanje druge, mlade petnaestogodišnje žene čije mesto je bilo van kuhinje u krilu njenog vlasnika dalo je polet njegovoj masti. Domacica i ljubavnica na jednom mestu, dok su godine i bolesti kucale na vrata.
 
“Nekoliko meseci kasnije vratiću se predavanjima i, naravno, studentkinjama-lepim, pokrivenim, stidljivim… Svaka od tih devojaka,koliko god lepa bila, radovaće se i biti ponosna ako izaberem upravo nju,i biće joj čast da samnom deli postelju. One će biti dostojne ljubavi, a ja ću, sa svoje strane, uspeti ljubav da im pružim.”

unnamed

Jedna od brojnih poruka romana Pokoravanjeautora M. Uelbeka jeste sveprisutnija usamljenost i haotičnost življenja savremenog čoveka. Glavni junak Francois je neko ko živi izraženim haotičnim životom, bez ljubavi i emocija, kako od svoje primarne porodice, tako i u okruženju u kome obitava, pa onda i ne čudi da najprisniji odnos koji ima zapravo uspostavlja sa običnom mikrotalasnom pećnicom. On doslovce kroz život tumara bez nekog vidnog cilja, i karijerno i emotivno. Francois predstavlja idealni prikaz kako spoljni sistemski događaji mogu oblikovati ljude koji nemaju jasne odrednice u životu.

 
Uprkos tome što ova knjiga ni na koji način ne veliča islamofobiju, veoma jasno daje opis krajnje dekadentnosti zapadnog društva i sekularizovanog hrišćanstva, čime zapravo potencira potrebu savremenog čoveka za povratkom religiji. Kroz mnogostruka pokorovanja, junak istoimenog romana će u stvari videti iskonsku priliku za početak jednog novog života.