Knjiga “POTRESNO DELO ZAPANJUJUĆE GENIJALNOSTI”

Dejv Egers

Sagledavanje knjige iz različitih uglova:

delfi_potresno_delo_zapanjujuce_genijalnosti_dejv_egers

Dana 12. juna 2015. godine sa početkom od 18 časova, održano je čitalačko veče u kafiću „The School of Life Belgrade“ ulica Molereva broj 3 u Beogradu.

ana stoj

Ana Stojanović, moderator u „Klubu čitalaca“

UTISAK O KNJIZI:

Ono sto je meni lično bilo najinteresantnije, a što možda nije glavna poenta knjige, je ta tenzija između privatnosti i potpune otvorensoti ili čak egzibicionizma, kako konstantna eksponiranost novih generacija kroz razne medije utiče na pojimanje sebe, ideja da je potpuno otvaranje jedini put do slobode. Uživala sam u opisima mladosti i njene jedinstvene kreativnosti i energije.

 Ovo su samo neka od pitanja o kojima smo diskutovali u čitalačkom klubu:

Šta mislite o stilu pisanja? Koje odlike njegovog stila pisanje čine delo tako živopisno i upečatljivo?

Kako biste uporedili Eggresova osećanja na oca i majku? Do koje mere uspeva da sredi svoja osećanja vezano za svoje roditelje kroz čin pisanja ove knjige? Kakav je njegov odnos prema prošlosti? Da li treba preseći sve i početi iznova i iznova?

Eggers sugeriše, da tragični događaji daju onima koji su preživeli osećaj da su na neki način „izabrani“, da žive neku posebnu sudbinu? Da li je uobičajeno da oni koji su mnogo patili očekuju neki vid kompenzacije za svoju patnju?

Koji aspekti Eggerova kao roditelja čine se najvrednijim pohvale i divljenja? Koji su najsmešniji? Koje su mane i vrline svakog aspekta?

Veliki deo ove knjige posvećen je osnivanju časopisa MOĆ? Šta ovaj deo govori o razmišljanjima, ambicijama, brigama i frustracijama pametnih, energičnih mladih ljudi u savremenoj Americi ili svetu?

Eggers dolazi iz generacije koja je preplavljena medijima. Da li se slažete da je mlađa generacija opterećena permanentnom eksponiranošću? Ako doživljavamo da nas u svakom trenutku neko posmatra, kakav to efekat ima naš doživljaj samih sebe? Da li stalno glumimo? Da li smo previše operećeni samim sobom?

IMG_20150621_132837-1Početak romana počinje opisivanjem svakodnevnog dana u jednoj porodici. Jedan uobičanjeni dan menja se od momenta kada njihovoj mami počinje da teče krv iz nosa, krv koja ne prestaje da teče… i dovodi do smrti. Samo pre par nedelja ostali su bez oca. Sada su sami, njih četvoro. Kako izgleda život posle smrti oba roditelja? Da li postoji život, ili su svi na neki način manje ili više umrli zajedno sa njima? Eggers, koji ima 22 godine postao je staratelj Tofeu, bratu od 8 godina. Odlaze u Kaliforiju. Teško je da mladić od 20-tak godina na sebe preuzme toliku odgovornost, da zameni oba roditelja. Koliko god se on trudio, roditelj se ne može zameniti. Oni prave ludosti, jer nemaju granice, jer nema nikog da im kaže „stani, ili volim te“. Prepušteni sami sebi, svaki dan, suočeni su sa sa sažaljivim pogledima ljudi. Zato on ne želi da stane, ide dalje, ide napred, nedozvoljava da mu dan bude monoton, nedozvoljava da mu misli naviru, ne želi da razmišlja, samo rad i isprljenost, mogu da ga održe. Kada si preumoran ne možeš da razmišljaš o prošlosti. Kroz roman, pisac želi da na smešan i pozitivan način, bez sažaljenja samog sebe, objasni čitaocu, da život ipak može da bude zabavan. Za mene, ovaj roman je potresan… da nisam u mogućnosti da ga pročitam do kraja.

moj citat:

Budite srećni, svi vi koji imate roditelje, jer tu privilegiju nema svako.

Advertisements