knjiga “SEVEROZAPAD”

 Zejdi Smit

Sagledavanje knjige iz različitih uglova

274395837522ae49772f81972921438_330x468

Dana 21. aprila u 18 časova, održano je čitalačko veče u kafiću „The School of Life Belgrade“ ulica Molereva broj 3 u Beogradu. Ovo je roman o Londonu. Priča o velikom gradu. I o deci velikog grada.

ana stoj

UTISAK O KNJIZI SEVEROZAPAD:

Severozapad–slojevit roman koji preispituje sustinu priče. Igrajući se formom i stilom Zejdi Smit nam jasno stavlja do znanja da priča nije jednostavna stvar, sa jasnim granicama ili urednim početkom, razradom i krajem. Događaji nisu uvek očekivani, opravdani ili lako razumljivi i njihov značaj se menja u zavisnosti od tačke gledista. U gradu koji vezujemo za glamur i bogatstvo, Severozapad je četvrt Londona gde žive obični ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Koliko okruženje i društvene norme određuju razvoj ličnosti? Uspeh u društvu? Između ostalog, Zejdi Smit nudi jedan predivan opis rađanja prijateljstva u ranom detinjstvu i prati sve izazove, komplikacije i protivrečnosti koje slede s godinama. Njen stil pisanja leži negde na granici između proze i poezije i oseća se velika sloboda duha. Slike koje nam se javljaju dok čitamo mene podsećaju na poentilizam: tu je nabrojeno mnogo sitnih, naizgled nepovezanih ili kontradiktornih tačkica koje zajedno čine jednu jasnu ali suptilnu sliku.

Beba Bajalski komunikator-pregovarac www.vortimer-consulting.com

Pitanja postavljena u knjizi jesu filozofski i ljudski opravdana, jer moral je u neverovatnom padu danas u društvu.
 
Ali način i jezik, stil pripovedanja zarad postavljanja ovih dobrih pitanja se meni lično nije dopao.
Previše mi je razvučeno, jezik nezanimljiv, dijalozi nezanimljivi. Predugo se sve to razvlači, nema mi dinamike.
 
U poređenji sa tako važnim filozofskim pitanjima, koje si navela u svojem mišljenju o knjizi- meni lično se čini nezanimljivim stil kojim se ta pitanja postavljaju.
 
Opet meni lično (a ukusi su razni i o njima se ne diskutuje) se ne svidja sto se pitanje pomoći izražava kroz prizmu novca- novčane pomoći (odnosno novčane prevare).
Meni bih zanimljivije bilo da se pitanje pomoći nekome ogleda kroz model nevezan za novac: pomoći čoveku u bolesti znači doneti i čašu vode- što nekad mnogo znači. Pomoći čoveku posle razvoda dobrim odnosom, prijateljskim ramenom- odlaskom na koncert u pravom momentu itd.- su suptilni gestovi pomoći….
Pomoći nekome da se razabere sa svojim ciljem na poslu je nekad sudbonosna pomoć…. itd. itd.znači meni je dosta banalno pripovedanje kroz prizmu novca…. Barem sam ja tako dozvela knjigu. Sve u svemu – meni je knjiga slaba od onih koje neću pamtiti.

IMG_20150621_132837-1Na samom početku spisateljica Zejdi Smit, uvodi čitaoce u tešku dilemu, postavivši pitanje sa kojim se danas srećemo:“Da li treba pomoći čoveku u nevolji”?  

Lea, jedna od glavnih junakinja romana, otvara vrata ispred kojih stoji devojka, koja je  uplašena i u poderanoj odeći  moli za pomoć. Moli da je pusti u svoju kuću, moli da joj pomogne da spase majku, koju su upravo odvezli u bolnicu. Lea je pustila potpunog stranca u kuću. Da li biste vi postupili isto? Taj stranac, moli za novac, jer trenutno kod sebe nema para, sve se brzo desilo, odjednom njenoj mami je pozlilo, hitna pomoć došla je i odvezla u bolnicu. Treba joj novac za taksi, i možda trenutne troškove bolnice. Zahvaljuje se, što je pustila u kuću, jer niko drugi nije, kucala je kod komšija, ali niko ne otvara vrata… novac će vratiti.Da li biste dali novac? Lea je dala novac. Poverovala je u priču, koja je bila lažna. Taj novac nije otišao do bolesne starice, već za kupovinu droge. Lea je u ovoj situaciji ispala naivna. Kako možemo znati, kada stvarno treba pomoći čoveku, a da ne budemo prevareni?

citat iz romana:

Nije svima stalo do tog konvercionalnog malog života ka kome si ti zaveslao, pa veslaš li veslaš. Meni se sviđa moja vatrena reka. A kad dođe vreme da odem, ja stvarno nameravam da svoj kajak zalaufam u plamen pa nek me proguta. Ne bojim se! I nikad se nisam bojala. Većina ljudi se boji, znaš. Ali ja nisam kao većina.