Knjiga „SVE JE OSVETLJENO“

 Džonatan Safran For

view_image

Dana 30. novembra 2015. godine sa početkom od 18 časova, održano je čitalačko veče u kafiću „The School of Life Belgrade“ ulica Molereva broj 3 u Beogradu. Preneću vam sinoćne utiske kao i zaključke do kojih smo došli čitajući ovu zanimljivu knjigu:

Pre početka diskusije o samoj knjizi, otvorilo se pitanje prevodioca. Na stolu su bile dve verzije knjige, napisane na engleskom i srpskom. Praveći paralelu, shvatili smo da je za ovu knjigu prevod jako loše urađen. Knjiga je  konfuzna i nerazumljiva. Što nas dovodi do toga, da se zapitamo ko su prevodioci koji prevode? Da li treba prevesti knjigu  kao što piše ili u duhu srpskog jezika? 

Samu knjigu možemo podeliti na dva dela. Rat i nasilje u porodici.

Priča romana govori o mladiću koji je došao u Ukrajnu, da nađe ženu koja je spasila njegovog dedu od nacista. Pisac, opisuje čin rata i nasilja koji su Nemci vršili prema Jevrejima. Toliko je istinito opisana situacija kada su svi građani iz malog sela poređani u liniju nepomično stajali i čekali svoju smrt. Nemac je pitao „Ko je Jevrejin?“ Jedan od glavih junaka, bio je u tom redu. Sa njegove leve strane stajala je žena koja ga je držala za ruku a drugom rukom držala je njihovu tek rođenu bebu. Sa njegove druge strane, nalazio se njegov najbolji drug, Jevrejin… Prišao mu je Nemac i pitao ga „Ko je Jevrejin?“ Ćutao je. Ako ne kažeš, ubićemo ti porodicu… Rekao je, ko je Jevrejin, odao je svog najboljeg i jedinog druga, zarad svog deteta. Šta biste vi uradili? Kada između dva zla, morate da birate jedno?…  

Rat ne donosi dobro, i toga smo svi svesni, ili možda nismo? Trenutno stanje u svetu, migrantska kriza, građanski nemiri u državi, dovode do toga sa se istorija opet ponovi. Nadam se, da do toga neće doći.

Brod, jedna od ženskih likova u romanu bila je siroče. Kada je umro njen staratelj ona se ubrzo udala za izvesnog godpodina K. Na početku braka, bilo je sve divno, dok se on, gospodin K. nije povredio i od tad se promenio. Postao je nasilnik i zlostavljao je svoju ženu. Trpela je – jer ga je volela. Da li je to ljubav? Da li ti imaš prava da poseduješ i upravljaš drugom osobom i njenim životom? Nasilje nad ženama postoji. Zapravo, nasilje nad drugim čovekom, da li je to žena, muškarac, dete uvek je postojalo i postoji i danas iako je 21. vek. Naše bake, nisu imale izbora, jer je bilo takvo vreme (vreme je uvek takvo), a mi danas imamo izbor.  Sada sve zavisi od nas, da li mi imamo hrabrosti da se izborimo. Ili tražimo izgovore. Teško je živeti sa premalom platom, roditeljima koji kažu- tvoj izbor sama si ga birala, prihvati to. Ali, svaka žrtva nasilja ima izbor. Na žalost, u Republici Srbiji a verujem i u drugim drugim državama, nema mnogo mogućnosti za pomoć i podršku žrtvama nasilja. Ima nekoliko sigurnih kuća, to je nedovoljno spram nasilja koji se svaki dan odigrava pred našim očima, a mi nemo ćutimo ili okrećemo glavu na drugu stranu. Mislimo, to nije naš problem, ne trebamo da gledam tuđa posla,  žrtva od mene nije zatražila pomoć… 

Aleks, je glavni junak romana koji ima dvadesetak godina i trpi nasilje od svog oca. Ponekad, trpi nasilje i od dede, koji se promenio od kad je baka preminula. Da li je promena izgovor za nasilje? Nasilje je nasilje i ne može ga opravdati nikakvi sinonimi kao što su ljubav, ljubomora, smrt, neki vid zavisnosti… Iako je rođen u takvoj porodici, Aleks nije nasilnik. Skuplja novac da ode u Ameriku i da sa sobom povede mlađeg brata Igora i mamu. Do kraja romana, skupio je novac. Na kraju, ipak nisu otišli u Ameriku. Novac je dao svom ocu kako bi ih konačno napustio. Aleks je našao rešenje. Zaustavio je nasilje u svojoj porodici. Uspeo je. Svako može da uspe, jer ima izbor….

U razgovoru su učestvovale: Ana, Nevenka, Sandra i moja malenkost.

Beba, nije prisustvovala čitalačkom večeri ali je knjigu pročitala i iznela svoj stav:

Moje misljenje o knjizi je negativno.
1. Ima brdo knjiga o nacističkim zločinima i patnjama jevreja za vreme rata. Ova nije jedna od boljih.
2. Meni lično se stil autora ne svidja, doživljavam ga kao obično- senzacionalistički i nije lak za čitanje (dosadan stil)
3. Vrcavi jevrejski humor nažalost ima samo u predgovoru autora, jedini deo knjige koji mi se dopao.
4. Sve ostalo u knjizi mi zvuči nategnuto, za nekim retkim ostrumnim mini pasusima.
Advertisements