Књига „Прича о новом презимену“ Елена Феранте

FullSizeRender

Из читалачког клуба, препорука за лето 🙂

Кристина Видовић,

fb_img_1460889073229.jpgДруга књига „Напуљске приче“, прати одрастање Елене и Лиле. Ова књига је једна од живописнијих које сам прочитала, а и ликови и сама радња су интересантни и читаоце маме на „још само пар сати читања“. И даље је у средишту приче пријатељство између Елене и Лиле (две девојчице, пријатељице и сада већ одрасле жене), али књига показује и ситне промене у њиховом понашању које доводе до пукотина током, некада, чврстом пријатељству.

Оно што бих посебно истакла је амбивалентност главних јунакиња. У свакој од њих налазимо нешто вредно дивљења, а опет, свака је представљена тако „људски“, тако блиска читаоцу. Обе праве грешке и са нестрпљењем ишчекујем трећи део књиге, како бих видела какве их награде и какве покоре очекују за све што су учиниле.

Андреја Бошковић,

18278916_1145310572236572_6794666232553075954_oДруга књига „Прича о новом презимену“, оставила ме је без даха. Почетак другог дела књиге описује наставак Еленине свадбе. Иако је прича написана у прошлом веку, упоређујући са данашњицом, испадне да живимо исте животе као и они у прошлости, и да се нека размишљања нису променила, ни тада као ни сада. Удаја, сан сваке девојке, остао је непромењена тема. Удати се што боље, и тада и сада остаје непромењена тема, као и сан о животу на високој нози. Зашто се непрестално упоређујемо са другима? На свадби, Елена види, да једину ствар коју је створила и за коју се борила да поседује њен највећи непријатељ. Њено стваралаштво-те ципеле налазе се на његовим ногама. Док је седела у колима са својим мужом и одлазила на „савршени“ медени месец о којем су сви причали, осећала се проданом и превареном. Те исте вечери, неколико пута силована од стране мужа, учинили су је особом која до пре тог догађаја није била. Редовно је добијала батине (по потреби) а потребе су биле све учесталије и суровије, од ситнице до крупних стари. Да ли можемо оправдати насиље над особом, оправдавајући  да су неке ствари крупне а неке ситнице, и да је некад оправдано ударити другу особу? Њена најбоља другарица Лила завидна је на Елену у том тренутку, зато што је она на меденом месецу, тамо негде са савршеним мужем, како га народ из краја зове, и сматрајући да је Елена успела а она није у животу, жели да изгуби невиност, на трави, ливади…. колико је она себе у том тренутку ценила? Колико је Елена, док је добијала ударце себе ценила? Колико околина утиче на поједница, на новоосновану породицу? Намећу им нека правила, који су и њима била наметнута и та се правила свакој новој породици наметну а нико не застане и не запита се имали сврхе подржавати, насиље и злостављање особе?

Како је у данашњем друштву уређено питање „силовања у браку“? Никако. Знамо да жена има право на подношење приватне тужбе и ту све стаје. Када се удаш, суочаваш се са питањима околине „када ћеш да родиш“? Елену, питају комшије, пријатељи, фамилија „када ћеш да родиш“? Да ли је данашњим женама исто постављено такво питање? 

                                                                                         

За време мора, рађа се љубавни троугао. Лила воли Нина, Нино воли Елену, а Елена воли Нина јер је потпуно другачији од њеног мужа. Да ли она стварно воли њега, или воли поштовање и прихваћање ње саме у његовим очима. Само из разлога што је не бије она  преувеличава његову личност. Све је успела сама да организује. Да напусти мужа, нађе приватно стан за њих двоје, поседује уштеђевину, прихвати било који посао све ради љубави према њему. Док је он, требао само да је воли и да заврши студије. Међутим, како је написано њихов заједнички живот траје 23 дана. Чим је наишао први проблем- Нино се повлачи. Уместо да се бори за опстанак те, како би у данашње време рекло ванбрачне заједнице, слегнуо је раменима и склонио се у страну оставивши је са дететом у стомаку, његовим дететом.

Њу су вратили код насилног мужа који је прихватио иако је она упорно понављала да дете није његово. Дета се рађа а ствари се враћају на старо. Добро је што није волела свог насилног мужа, јер ускоро на њено место долази друга жена, његова дугогодишња љубавница, њена пријатељица са којом је у заједничкој радњи једно време радила за мужа. При крају књиге, однос измађу ње и његове садашње жене је коректан, засновао је други брак и кад баш мора иде да види Еленино дете, и даље мислећи да је његово, и даље убеђивају себе да је његово.

А какав је живот Лилин?

Наставила је школовање. Љубавни троугао између Елене, Нина и ње прикрива. Толико воли Нина и жели га,  али ћути, убеђена да ће он схватити да је заљубљена у њега. Није схватио, нико не би схватио, поготову што она помаже Елени око Нина. Лила је повређена, бесна и љута његовим изјавама љубави према Елени, а једним делом она и помаже да то опстане и онда прави највећу грешку (моје мишљење), губи невиност са Ниновим оцом. Да ли је мислила да се Нину тако свети, јер је знала да он презире свог оца. У тој ситуацији најбоље је прошао Нинов отац.

Уписује и завршава факултет. И онда се јави оно питање које је пратило цео живот „ко је она“? Она је девојка без полеђине. Сав труд, рад и напор који је уложила у учење, није се исплатио. Она види себе, како је писала у књизи да је „скоро“ успела- али није успела. Зато што је изгубила невиност са човеком који јој се гади, зато јој је и било лако да буде са неким богаташем. Спојила је лепо и корисно. Док се сама борила сватила је да је пут превише тежак и трновит, и одустала је од тога, зашто џабе да се мучи, кад већ мучи себе о неузвраћеној љубави од стране Нина?

Књига се завршава тако што она седи на промоцији своје прве књиге и гледа све те угледне и фине људе које је довела мајка њеног дечка и која се постарала и успела да истакне да је њена књига јако потребна, занимљива и узбудљива. Књига се завршава, када у публици Нино говори о књизи док је Елена сва прљава и рукама пуним опекотина и повреда налази у превеликој хали са много људи којима су емоције за животом и напретком убијене и којима је важно да само преживе дан који је напоран и тежак. Елена, налазећи се у зачараном кругу злоупотребе радне снаге и малтретирања радника знајући да има једва да преживи и да је њено дете препуштено некој жени која и баш не мари за његово чување, у таквим условима она и даље чврсто стоји на земљи, прихватајући сваки шамар који јој живот даје и верује да ће бити боље, радећи потајно на томе, да се дигне са дна.

Радујем се наставку књиге.

Advertisements

ПРЕКОМЕРНА АНОНИМИЗАЦИЈА КРИВИЧНИХ ПРЕСУДА

DEjVKqmWsAEP_X_

Кривична пресуда

У кривичном поступку, пресуда представља најважнију судску одлуку. Пресудом се по правилу одлучује о главној кривичној ствари, тј. о казнено-правном захтеву овлашћеног тужиоца, после испитивања његове основаности. Након изрицања пресуде, следи њено саопштавање. Саопштавање је стављање на знање садржине одлуке лицима која имају интерес да је сазнају. Саопштавањем пресуде престаје бити интерна ствар суда и постаје чињеница правног поретка са свим својим правним дејствима и правним последицама. Пресуда се саопштава објављивањем и достављањем. Објављивање је јавно, не само за странке већ уопште, за саму јавност. После објављивања а пре достављања пресуда мора бити писмено израђена. Писмено израђена пресуда пружа сведочанство о свом постојању и својој садржини и омогућује контролу њене законитости и правилности, јер добија облик службеног акта и снагу јавне исправе. „Одмах по изласку из суда кривична пресуда „иде у руке“ читалаца.“. Читалац се тада упознаје са пресудом. Како читалац може разумети кривичну пресуду која је прекомерно анонимизована? Да ли се може повући граница до које мере једна кривична пресуда треба да буде анонимизована?

Анонимизација/псеудонимизација

Анонимизација пресуде представља потпуно уклањање свих личних података о особама које се у њој спомињу: починиоци, сведоци и жртве. Поред закона о заштити података о личности, анонимизација се заснива и на Уредби ЕУ 2016/679 Европског Парламента и Савета од 27.04.2016. године о заштити физичких лица у односу на обраду података о личности и о слободном кретању таквих података (Општа уредба о заштити података).

Чланом 4 ст. 1 тачком 5 Уредбе ЕУ 2016/679, дефинисана је„псеудонимизација” као обрада података о личности на такав начин да се подаци о личности више не могу повезати с конкретним лицем на које се подаци односе без коришћења додатних информација, под условом да се такве додатне информације чувају одвојено и да се на њих примењују техничке и организационе мере да би се обезбедило да подаци о личности не могу да се повежу с физичким лицем чији је идентитет одређен или се може одредити.

            информисање јавности о ратним злочинима

Право јавности да зна о суђењима за ратне злочине обухвата право на приступ суђењима и документацију из предмета (оптужнице, пресуде, транскрипти и аудио/видео записи главних претреса) право на снимање суђења и право на чување судских списа. Како јавност може да се информише о судским поступцима за ратне злочине и њиховим утврђеним чињеницама ако се документација из предмета анонимизује до мере нечитљивости? У ситуацији у којој се са судским поступцима одуговлачи, правовремено и потпуно информисање у поступку жртвама постаје још важније. Уместо тога, после неколико година суђења, објави се пресуда која је анонимизована на начин да постаје нечитљива и неупотребљива за правну анализу. Упознавање јавности са жртвом и јавно помињање њеног имена и презимена представља вид сатисфакције за жртву и предуслов за признање патњи које је претрпела на основу свог личног својства.“

            рад надлежних судова

Судови се позивају на Закон о заштити података о личности, који прописује услове, начине и ограничења у прикупљању и обради податак о личности. Заштита података о личности врши се анонимизацијом, али пошто Република Србија нема законску регулативу о анонимизацији судских и тужилачких одлука, ова област је делимично уређена интерним актима судова. Тако су Правилник о анонимизацији, до сада усвојили Врховни касациони суд и Апелациони суд, док такве Правилнике немају Тужилаштво за ратне злочине и Виши суд у Београду. Они заснивају анонимизацију на свом тумачењу закона, па се имена жртава прекомерно анонимизују, због чега је заинтересована јавност често принуђена да се за информације које недостају обрате Поверенику за информације од јавног значаја.

             рад Повереника за информације од јавног значаја

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, прописује да свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја и да се таква информација од јавног значаја учини доступним јавности.  Закон прописује да се информације изузетно могу подврћи ограничењима прописаним законом ако је то неопходно ради заштите од озбиљније повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу и закону. Истовремено, Закон прописује је да се ниједна одредба овог закона не сме тумачити на начин који би довео до укидања неког права које овај закон признаје или до његовог ограничења у већој мери од оне коју он прописује.

У погледу анонимизације пресуда, Повереник за информације од јавног значаја заузео је становиште да се имена и презимена оптижених за ратне злочине не анонимизују, јер је у јавном интересу да се ти подаци знају. Међутим, када су у питању имена и презимена жртава, Повереник сматра да би се њиховим објављивањем озбиљно угрозило њихово право на приватност. Овакав став није у скаладу са интересом јавности да зна све чињенице о почињеним ратним злочинима, што укључује и ко су биле жртве. Штавише, ова позиција је у супротности са дугогодишњим стремљењем жртава да њихово срадање буде јавно признато.

пример: предмет Сребреница-Брањево

Виши суд у Београду, Oдељење за ратне злочине Спк.По2 бр. 1/2016, дана 27.01.2016. године донео је пресуду у којој се прихвата споразум о признању кривичног дела Кто бр. 1/16-Ск.бр. 1/16 од 22.01.2016. године закљученог између Тужилаштва за ратне злочине и оптуженог Гојковић Бране. Гојковић је признао да је као припадник 10 диверзанског одреда Војске Републике Српске, 16. јула 1995. године, на економији Брањево учествовао у стрељању заробљених Сребреничана. Поред извршене анонимизације личних података окривљеног извршена је и анонимизација имена и презимена саизвршилаца. При томе имена саизвршилаца су јавно видљива у оптужници, саизвршиоци су правноснажно осуђени и у пресудама Хашког трибунала и Суда Босне и Херцеговине, наведена су њихова имена, а са тим пресудама шира јавност је још раније упозната преко средстава јавног информисања. Такође се те пресуде могу наћи и на званичним сајтовима ова два суда. Зашто се онда врши анонимизација њихових имена у пресуди? За то није било никаквог разлога. Њиховом анонимизацијом Виши суд у Београду је прекршио и Закон о заштити података о личности, јер према истом „заштиту не уживају подаци који су доступни свакоме и објављени у јавним гласилима.

АА

закључак

Сећање на жртве геноцида у Сребреници обележава се 11. јула 2017. године . Тог дана се укопавају посмртни остаци жртава које су индентификоване током претходних годину дана, а јавност се на разне начине информише о чињеницама које су утврђене о починиоцима и жртвама. Масакар у Сребреници који је трајао у периоду од 11. јула до августа 1995. године, још увек захтева одговоре на питања – зашто се то догодило и ко је одговоран? Одговорност, после 22. године, изгледа тако да је пресуде за злочин у Сребреници прекомерно анонимизована да се сакривају имена правноснажно осуђених саизвршилаца овог злочина. Да ли се доношењем анонимизованих пресуда може остварити „круна судијског рада“? Шта жртве Сребренице, јавност и медији добијају прекомерном анонимизацијом? Добијају документе који су нечитљиви, и који  онемогућавају сазнање чињеница о почињеним злочинима, починиоцима и жртвама. Прекомерном анонимизацијом крше се „принципи УН за борбу против некажњивости који утврђује“да сви људи имају неотуђиво право да знају истину о злочинима који су почињени и околностима који су до њих довеле“, организације чија је чланица и Србија.  

коришћена литература:
Момчило Грубач, „Кривично процесно право“, Београд, 2016.г
Миодраг Мајић, „Вештина писања првостепене кривичне пресуде, Сл. гласник РС, 2016.г
Правилник о измени и изостављању (псеудонимизацији и анонимизацији) података у судским одлукама, Општа седница Врховног касационог суда одржана 20.12.2016.г,
Извештај о суђењима за ратне злочине 2016, Фонд за хуманитарно право,
Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Сл. Гласник  РС бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010.
Судска документација из предмета Сребреница-Брањево

Текст је написан у оквиру Школе траниционе правде Фонда за хуманитарно право, објављеног у билтену   кроз ПРИСТУПАЊЕ ка ПРАВДИ

 Верзију на енглеском језику преузмите овде            

 

ЛЕТЊА РАЗОНОДА

FAOT5604

Решењем о заснивању радног односа, запослени остварује права и обавезе. Устав гарантује право на плаћени годишњи одмор. Државни службеник има право на годишњи одмор од најмање 20 а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним посебним колективним уговорима. Лето је на северној земљиној хемисвери почело у среду 21. јуна и трајаће до 22. септембра када почиње јесен. Из тога произилази да је годишњи одмор, знатно краћи од лета. Желећи да уживамо што дуже у лету, почели смо осмишљавати начине како да с једне стране прикажемо пожртвованост свог рада по овој врућини а с друге стране (прикријемо) продужетак годишњег одмор до краја лета.

Примери се односе на избор Заштитника грађана и избор за заменике тужилаца. Заједничка тачка спорења је низак просек на основним студијама.

Једнакост доступних радних места чл. 9 Закон о државним службеницима, прописује да у запошљавању у државни орган кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама. При запошљавању у државне органе води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова, и број особа са инвалидитемом, ослика у највећој могућој мери структуру становништва. Нигде не пише број година студирања и просек на основним студијама а о томе се расправља на дневном реду ванредне седнице Народне скупштине Републике Србије о избору Заштитника грађана. Закон о заштитнику грађана у чл. 5 прописује услове. За Заштитника грађана може бити изабран држављанин Републике Србије који је дипломирани правник, да имам најмање десет година искуства на правним пословима која су од значаја за обављање послова из надлежности Заштитника грађана, да поседује високе моралне и стучне квалитете да има запажено искуство у заштити права грађана. Да ли онда предложени кандидат испуњава прописане услове?

Државни органи задужени за имплементацију Акционог плана за поглавље 23 и спровођење Националне стратегије, уместо да раде на реализацији активности о приступању Европској Унији, који чине доношење Закона о бесплатној првној помоћи, процесуирању ратних злочина, њихову активнст преусмеравају на дебату о ниском просеку на основним студијама.

Правосудна академија, као један од поменутих органа бави се иницијативом за оцену уставности и законитости правилника о раду Државног већа тужилаца. За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је функције јавног тужиоца чл. 76 Закон о јавним тужилаштвима. Удружење судијских и тужилачких помоћника тврди да просечна оцена са студија  није предвиђена ни правилником ни поменутим законом па није ирелеванто истицати оцене кандидата 6,54; 7,19; и преко 10 година студирања.

Међутим, Алумни клуб Правосудне академије не оглашава се на кршње одредбе Закона о јавном тужилаштву који се односи да ако јавном тужиоцу престане функиција, републички јавни тужилац поставља вршиоца функције јавног тужиоца  док нови јавни тужилац не ступи на функцију, а највише за годину дана. Пропустом да то учини, републичка тужитељка онемогућила је рад Тужилаштва за ратне злочине. Апелациони суд почео је да одбацује оптужнице уз образложење да оптужницу није подигао овлашћени тужилац да, Тужилаштво за ратне злочине у периоду од 1 јануара 2016. г до краја маја 2017. г није имало тужиоца, ни постављеног вршиоца те функције. Заједнички пропуст извршне, законодавне и судске власти убажава се кроз питање године студирања и просечне оцене на факултету.

Надовезивањем о актуелној теми придружује се и Уставни суд који је прихватио иницијативу о оцени уставности и законитости правилника Државног већа тужилаца о избору на прву тужилачку функцију доневши привремену меру у којом је забранио „свакоме, па и Народној скупштини, да предузима радње по текућим конкурсима за нове заменике тужилаца“  Док иницијатива о хитном питању принудног рада, поднета пре три године именованом суду и даље чека да буде размотрена.

Ускоро нам следе избори за чланове одбора Агенције за борбу против корупције и Фискалног савета. Да ли ће се овде применити исто? Да ли смо створили један „нови“ обичај, који је настао у пракси државних органа, и то дуготрајним понашањем истог понашања праћено свешћу о обавезности тог понашања, заснованог на просечној оцени током студија и години студирања, или ће се све заборавити када дође јесен и када се државни службеници врате са продуженог годишњег одмора?

 

Promocija knjige „Od sada bez straha“ Bebe Bajalski

20229165_10212274538251943_1302611691945397169_n

Promocija knjige „Od sada bez straha“ Bebe Bajalski održana je u ponedeljak, 17. jula u Delfi Caféu u SKC-u. O tome kako da pretvorimo strah u životnu energiju pored autorke govorili su dr Marija Đorić, politikolog, dr Nevenka Popovic-Šević, stručnjak za marketing, i advokatski pripravnik Andreja Bošković.

Knjiga „Od sada bez straha“ Bebe Bajalski je ispovest žene koja je naučila kako da savlada strah i iskoristi njegovu snagu. Pisana je kao vodič namenjen svakome ko nastoji da se oslobodi strahova i otvori sebi put ka ispunjenom životu.
„Naslov ’Od sada bez straha“ izabrala sam jer sam želela da svako ko je pročita kaže sebi upravo to: Od sada bez straha, idemo! Danas je u ljudima prisutna specifična vrsta straha i to gotovo u svakom segmentu života: strah od ljubavi, gubitka posla, strah od gubitka zdravlja… I ja sam se u životu mnogo čega plašila i u ovoj knjizi ima mnogo ličnog iskustva. Meni je da prevaziđem svoje strahove pomogao moj otac Risto Bajalski, kome sam i posvetila ovu knjigu, i rešila sam da i ja makar probam da pomognem drugima. Biću srećna ako svako nađe deo sebe u ovoj knjizi i počne da živi život bez straha ili bar sa manje straha.

Marija Đorić je istakla da smatra da je čovek generalno biće straha gotovo od samog dolaska na svet. „Naravno i ja imam svoje strahove, ali me je knjiga Bebe Bajalski naterala da razmislim o tome čega se plašim i šta sve mogu da promenim u svom životu. Smatram i da je ova knjiga pravi dragulj u Laguninoj produkciji jer ovo nije jedna od onih knjiga iz popularne psihologije. Ona vas prosto budi iz neke učamalosti u koju svi pre ili kasnije upadnemo, uliva vam hrabrost i tera vas da uzmete život u svoje ruke i u pravom smislu reči počnete da živite život.“

Nevenka Popovic-Šević je istakla da je strah primarna emocija koja je možda i najdirektnije povezana sa budućnošću. „Beba nam pokazuje kako da se suočimo sa strahom, prihvatimo ga, priznamo da je tu, i onda u okviru te transformacije prihvatimo životne izazove. Jedan od načina je da živimo u sadašnjosti, živimo trenutak, slavimo život… Detaljnim tumačenjem proživljenih događaja, u kojima će svako od nas prepoznati i svoja iskustva, Beba Bajalski nam demonstrira principe na kojima moramo zasnovati svoje postojanje kako bismo se uspešno suočili sa osećajem ugroženosti“, zaključila je Popović-Šević.

Andreja Bošković je rekla da joj je ova knjiga mnogo pomogla da prevaziđe neke strahove, da joj se dopada to što je Beba ovu knjigu posvetila ocu, jer prema njenim rečima svi negde žurimo, i zaboravljamo prave vrednosti, pa i porodicu. Ona je dodala i da bi svakom preporučila ovu knjigu jer smatra da je oslobađanje od straha prvi korak ka boljem i lepšem životu.  

19961478_10212267555157370_9070824545312943028_n

Knjigu „Od sada bez straha“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari http://www.delfi.rs i na sajtu http://www.laguna.rs.

članak preduzet sajta Lagune

 

Да имам право гласа (беседа)

18673161_1592338640800515_8607077271794912500_o

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе. Власт у држави потиче од народа. Бирачко право имају пунолетни, пословно способни држављани Републике Србије. То право има свако од нас, питање је да ли га користимо?

Гласали сте предпостављам на изборима за председника Републике Србије. Дали сте свој драгоцени глас, једном од предложених кандидата.

Кандидати, међу којима је било измишљених личности, или људи које познајемо двадесет година, неких са мрљама у каријери, других са мноштвом политичких бракова иза себе, трећих са сумњом да су некад извршили можда кривична дела.

Међу изборинм кандидатима, нема ниједне жене, ниједне особе са инвалидитетом.

Где је ту равноправност?

Можда и нисте гласали, јер за то нисте имали времена. Ако јесте, свој глас сте поверили кандидату за кога мислите да ће учинити све, да Србија буде боља држава из које млади људи нећe одлазити, већ остајати, радити и стварати за своје потомке боље место за живот. Да ли сте потом у ад акта ставили своје бирачко право, иако бирачко право немамо само на изборима?

Питате се, зашто говорим о изборима који су завршени?

Зато што једино на изборима имамо право гласа.

Не верујете?

Знате да је Република Србија заснована на владавини права, социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и тежњи ка европским принципима и вредностима.

Зар немамо право гласа у свакодневном животу? И зар не желимо да га користимо и у школству, и у здравству,  и на послу, и у породици, и на протесту? Да га користимо и употребљавамо увек?

Да ли је истина да ми имамо право гласа у свим поменутим ситуацијама? (Имамо.)

За време студирања нисмо користили право гласа. Мислили смо ко смо ми да се бунимо, млади смо, без знања и искуства, без дипломе, живимо на терет родитеља, па је ред да ћутимо и надамо се да ће бити боље кад завршимо факултет и запослимо се.

Завршили смо факултет.

запослили смо се,

и даље  живимо код родитеља

а права гласа не користимо или немамо.

 

Говорим  о праву гласа у радном односу и људима које то право немају.

Говорим о адвокатским, тужилачким, судијским, извршитељским, нотарским… приправницима,

говорим, о волонтерима…

 

Да адвокатски приправник има право гласа,

Не би постојала разлика између приватног и државног факултета, када конкурише за упис у именик адвокатских приправника. Факултетске дипломе биле би равноправне, и не би постојала дискриминација при запошљавању.

Уговор о волонтерском раду садржао би ограничено радно време, плаћену маркицу за превоз и исхрану у току рада, то је такође право гласа зар не?А је ли то превише?

Да има право гласа,

не би адвокатски приправник никад осетио тежину торбе, тежину предмета које носи сваког дана, већ би предмети у електронском формату били пребачени и (стављени) на таблет или смартфон и тако ношени.

 

Да има право гласа,

Не би чекао по сат времена испред суднице да га прозову за рочиште,

Док судија прави паузу за кафенисање.

 

Да има право гласа,

Не би спустио поглед када га питају:

„ После правосудног остајеш у канцеларији или си на улици?“

 

Да има право гласа,

Његов приговор не би био одбачен као неоснован за обарање из једног предмета на правосудном испиту.

Може ли се усвојити приговор човека, који нема право гласа?

 

И ако сте гласали и ако нисте гласали, избори су завршени. Република Србија је добила председника. А ми и даље остајемо без права гласа.

Шта да радимо?

За почетак, прихватимо ствари какве јесу.

Фокусирајмо се на решавање проблема.

Зашто да чекамо нове изборе, другог председника, другачију кампању и политику,

кад сами можемо да се изборимо за своје право гласа?

Да у Србији увек важи правило „један човек – један глас“ и да се наш глас чује и вреднује исто, и када гласамо на изборима и када захтевамо своја права. И када се огласимо на послу и када се налазимо  на протесту или када седимо за столим са породицом. Увек, кад захтевамо своје право гласа.

Ако сада јесмо невидљиви, престанимо да будемо невидљиви!

Ако смо сада нечујни, постанимо гласни!

Хајде да без устручавања поченемо да користимо своје право гласа!

 

Јавни час реторике, четвртак, 25. мај 2017. године, Правни факултет Универзитета Унион

објављено на страници Адвокатска комора Србије

детаљније о такмичењу на страници Правни факултет Универзитета Унион

18622154_1508458299175746_269077439008189907_n

 

Dobila sam otkaz zato što sam trudna!

Tamara Pavlović, dobila je nezakoniti otkaz. Njen post na fb profilu prenosim u celosti:

 

18446754_1413772305346129_2875470781736014974_nMOLIM VAS DA IZDVOJITE PAR MINUTA ZA CITANJE OVOG TEKSTA,A AKO MOZETE I OBJAVITE GA.
Dragi moji prijatelji,svi znamo da sam u TR Dragoslav Stojkovic zvanicno radila do 12.4.2017….Ja sam 10.4. otisla na ultra zvuk i ustanovila trudnocu…Iako su mi svi rekli da odmah otvorim bolovanje,ja sam htela da ispadnem FER i prvo kazem poslodavcu da sam trudna,jer sam se osecala dobro i mogla sam jos da radim. 11.4. kada sam otisla na posao,sam zamenici direktora poslala poruku da bude u kancelariji,jer cu morati posle posla da dodjem da pricam sa njom. Medjutim cim je procitala poruku,nazvala me je i bila uporna da joj odmah kazem o cemu se radi. Rekla sam joj da sam trudna,medjutim ona je me i odma preko telefona rekla da ce morati da nadje drugu radnicu i da ne zeli da drzi trudnicu. Kada smo zavrsile razgovor poslala sam joj poruku da mi ne daje otkaz jer ja mogu i hocu da radim jos,i da sam joj rekla da sam trudna samo da bi mi knjizicu zavrsila( jer jos uvek nije zavrsila firma one elektronske knjizice)….Kako god…posto ona taj dan nije bila u kancelariji,sutra dan sam otisla na posao. Opet sam joj poslala poruku da mi se javi kad bude mogla,da znam sta i kako da radim za knjizicu,ako mi je dala otkaz,posto ne znam gde sad treba da idem,ali ona nije odgovarala.Na kraju sam otisla do knjigovodje i pitala sta i kako za knjizicu,medjutim ona se izletela da je nju zamenica direktora jos juce zvala da ona mene hitno odjavi i da sad moram na biro ili u socijalno.Kad sam cula to iskreno nisam mogla da verujem,jer ZAKONSKI trudnici ne smes da das otkaz.
Nakon toga me je pozvala i rekla mi da odem donkancelarije. Otisla sam,tamo je bio direktor,bila je ona i sekretarica.
E sad posto sam imala pre toga par ugovora na po 3 meseca,znala sam da po novom zakonu,ako 10 dana od prestanka poslednjeg ugovora,ne potpisem ili novi ugovor ili ugovor o prestanku radnog odnosa,da sam samim tim prijavljena za stalno. Moj poslednji ugovor je istekao 28 februara,sto znaci,primljena sam za stalno.
Idemo dalje. Kada sam usla u kancelariju,prva stavka za koju me je pitala je kako sam mogla bez njenog znanja ja kod knjogovodje,pa ja sam stalno isla kod knjigovodje,bukvalno svaki dan nosila i kalkulacije i papire i knjige na proveru i racune,to nikad do tad nije bio problem…
Neznajuci da mi je knjigovodja rekla da sam ja juce odjavljena,ona pokrece pricu kako je meni ugovor istekao 28 februara,kako ja nemam prava na doprinose od drzave jer ja vec mesec ipo dana radim na crno…Tu mi tek nista nije bilo jasno. Kako radim na crno,a platu sam primala preko banke? Ona meni daje otkaz jer ona ne zeli da rizikuje da ja kao trudnica radim i ne daj Boze da mi se nesto desi,to pada na grbacu firme. Ona vec ima 4 trudnice koje vodi,i njoj je bukvalno 4 mesta zamrznuto,ja bih bila 5,a to je veliki teret za firmu. A sad da me prijavi ona ZAKONSKI ne moze da mi vrati tih mesec ipo dana sto sam ja navodno neprijavljena…Hm nista meni nije jasno,odlazim ko popisana…Dala mi je otkaz,zbog cega? Znam kako sam radila i koliko sam se trudila,musterije mi dolaze nasmejane i jedva cekaju da popricaju sa mnom. Kako god,ona meni usmeno daje otkaz,bez bilo kakvog resenja napismenog.
Dan posle toga odlazim po platu,a ona kaze da je cula kako ja pricam po firmi da mi je dala otkaz jer sam trudna i da je to malo ruzno! Wtf??? RUZNO??? Na sta direktor firme kaze kako je cuo da ja hocu da tuzim i kaze mi: „Ti bi mogla da tuzis da je ovo normalna drzava,al ovde nista ne mozes da uradis“..
Pomislim…Molim? Ti sebe nazivas jacim od drzave?
Nista,prodje sve kao sto je proslo,ja sve dokaze,i izvode iz banke izvadim da se vidi da sam radila kod nje,dokaz iz pio fonda koji naravno vazi do 10.4. a ne do 28.2. kao sto ona tvrdi,predam u inspekciju rada,ostavim br telefona sve sve. Inspekciji rada dostavim slucaj 20.4. Posle 2-3 dana mi zvoni telefon i inspektorka mi kaze kako ja nisam nikakav dokaz firmi predala da sam trudna,a ni inspektorki…Kakav dokaz covece,nisu mi ni trazili dokaz samo su mi dali otkaz,i kazem inspektorki da dokaz da sam trudna ima u dopuni prijave koju sam pravila naknadno. Samim tim je moj poslodavac znaci potvrdio da sam radila kod njih,samo sto je ispalo da su hteli da mi daju otkaz,a ne zbog trudnoce. Inspektorka kaze da se cujemo kasnije i spusta slusalicu.
Od njenog cujemo se kasnije prolazi 20 dana,ja odem do nje da pitam sta se desava sa slucajem,medjutim ona kaze da je pokusavala da stupi sa mnom u kontakt jer ne zna gde sam tacno ja radila,da ona tek sad,posle 20 dana izadje u kontrolu da zatekne neke moje potpise. Ja joj kazem boks br 7,zelena pijaca,medjutim tu mi je vec bilo sve jasno… Posle dan dva ode i naravno zatekne moje potpise do 28 februara,tako mi je ona rekla…Kaze da ni u jednoj knjizi niti u haccp-u nigde posle 28.2. nema mojih potpisa. Kaze da ona nista ne moze da uradi i da pozovem jos jednom poslodavca da resimo to. Zovem direktora i pitam ga kad je u kancelariji,medjutim on meni na sve kaze da je on sve rekao i najzesce da je on mene UPOZORIO da ja ne idem nigde,a isla sam na svoju ruku. Kaze mi,ti hoces da se tebi ispunjavaju zelje,ja sam ti reko da to tako ne moze.
Ovo je moja prica i nadam se da cete hteti da je podelite na fb… Kad vec nista inspekcija ne moze,valjda mozemo mi kao prijatelji bar da pokazemo drugima kako stoje stvari…Neka se cuje ko je kakav…….

cropped-fb_img_14602316455916.jpg kakvo je vaše mišljenje povodom datog otkaza?

Izjava prof. dr Maria Reljanovića, zasnovana je na doistupnim informacijama dobijenih na društvenim mrežama, bez pregledane dokumentacije.  

15622534_10209667411894343_1817076352101015694_n

prof. dr Mario Reljanović

Ovo je pravi primer kako sistem ne funkcioniše. Najpre, zaposlena potpuno normalno nastavlja da radi iako joj je ugovor o radu istekao. Ni ne pomišlja da zatraži novi ugovor, čak ni posle pet dana, kada može da traži uvtrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno. Drugo, poslodavac je drži na školskom primeru faktičkog rada (+ još ta odredba o pet dana), znači postoje čak dva osnova da se utvrdi da je u radnom odnosu. Poslodavac se međutim ponaša bahato, pa zaposlena ide u inspekciju rada. Inspekcija rada ovde očigledno pomaže poslodavcu, budući da praktično čeka da prođe 30 dana i ne savetuje zaposlenu kako da ostvari svoja prava, naprotiv. Zaposlena je očigledno neuka stranka, koja nema dovoljno znanja o radnom pravu i svojim pravima, kao ni kako da ih zaštiti. Ona ne odlazi na posao, ima problem, ali čeka 20 dana nakon prvog kontakta sa inspektorkom rada da preduzme dalje korake ne uzimajući u razmatranje ono što joj je inspektorka kazala, a što je jedina korisna informacija koju je dobila – da dostavi dokaze da je trudna poslodavcu. I tu se zatvara krug, ona ima prava da tuži poslodavca jer zakonski rok od 60 dana nije istekao. Naravno, poslodavac je u međuvremenu uklonio sve dokaze o njenom postojanju na poslu nakon isteka ugovora, tako da će potencijalni radni spor biti dug i komlikovan. Ja bih ga tužio, a od Ministarstva rada tražio nadzor nad inspektorkom koja ne obavlja svoj posao. Kada čuje da je trudnica otpuštena nezakonito, to je odmah razlog za vanredni inspekcijski nadzor, istog dana ili narednog dana. Ali se ništa od toga neće desiti, jer sistem ne funkcioniše po pravu.

 

ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Суд треба да штити правни поредак и да обезбеди владавину права. Свако има право на независан, непристрасан и законом већ установљен суд , правично и у разумном року, јавно раправи и одлучи о његовим питањима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега, чл.32 ст.1 Устава.

Ако странка пропусти рочиште или рок за предузимање неке радње у поступку и услед тога изгуби право на предузимање те радње, суд ће тој странци на њен предлог да дозволи да накнадно изврши ту радњу (враћање у пређашње стање), кад постоје оправдани разлози за пропуштање. Предлог за враћање у пређашње стање подноси се суду код кога је требало да се изврши пропуштена радња. Предлог мора да се поднесе у року од 8 дана (субјективни рок), рачунајући од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је странка тек касније сазнала за пропуштање, од дана када је за то сазнала. После протека 60 дана (објактивни рок) од дана пропуштања не може да се тражи враћање у пређашње стање.

Рочиште је време (дан, сат, минут) у коме на одређеном месту странке и суд треба да предузму одређене парничне радње. Шта урадити када се на рочишту појави разлог за враћање у пређашње стање заснован на слободном судијском уверењу? Када тај разлог суд подведе под категорију процесних претпоставки које се тичу странака „уредно заступање, тј. када странка има заступника, он мора имати потребно овлашћење и пуноважност предузимања радњи са дејством према станци“ а не примени правну фикцију о повлачењу тужбе? Правна фикција је правно правило по коме се узима да је извесна чињеница тачна, односно да постоји, иако се зна да није тачна и да не постоји.

Судија је у вршењу судијске функције независан и подчињен само Уставу и закону. Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Објективност (непристрасност) значи да поступак судије и његова одлука у једној ствари треба да буду такви, да би остали исти и када би у тој ствари поступао и одлучивао други судија, а положај странака имала друга лица. Једно од основних начела свих поступака је начело поучавања неуке странке. Циљ начела је да се суд у поступку стара о странци која из незнања не уме да се користи процесним овлашћењима, односно процесним правима, и која би услед незнања могла да претрпе штету. Да ли се под неуком странком подводи адвокатски приправник? Да ли један од облика незнања може да буде и недовољно искуства као и чињеница да суд који није страна у поступку иступа са својим ауторитетом и намеће своје слободно судијско уверење?

Пример враћања у пређашње стање је (не)оверена легитимација, о којој сам објективно писала, и пошто није усамљен случај, допунићу чланак. Када се догоди повлачење тужбе, узмите записник, идите у Адвокатску комору која вам је издала легитимацију. Поднестите захтев за издавање потврде да сте адвокатски приправник који је уписан у именик и оверите легитимацију. У захтеву за враћање у пређашње стање приложите: записник, потврду коморе и копију оверене легитимације. Ако се захтев не усвоји исте прилоге приложите у жалби.

Жалба против решења је редовни правни лек против првостепених пресуда. Одлуке другостепеног суда по жалби зависе од разлога побијања. Ако суд у поступку по жалби утврди повреду материјалног права, чињеничног стања или повреде поступка, он доноси решење којим укида нападануто решење, и зависно од повреде, сам одлучује или враћа предмет нижем суду на поступак и одлучивање. Тако да вам се може догодити да после уложене жалбе, добијете решење којим се усваја враћање у пређашње стане донето од првостепеног суда.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештења су дужна да то поштују. Свако има право на приступ подацима која су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, чл. 51 Устава, сходно томе прилажем Решење о усвојеном захтеву за враћање у пређашње стање.

Пример судске одлуке о усвајању предлога за враћање у пређашње стање можете погледати овде 

чланак објављен на страници Адвокатска комора Србије

Коришћена литература:
Верољуб Рајовић, „Грађанско процесно право“, Пројурис, Београд 2016, стр.14, 19, 20, 21, 67, 87, 89, 155
Момчило Грубач, „ Кривично процесно право“, Пројурис, Београд 2015,стр. 54
„Устав Републике Србије“, Сл. Гласник, 2016, стр. 22, 31