АДВОКАТИ, ОПРАВДАЈТЕ УЗОР СТУДЕНТУ ПРАВА

Тренутно је повучен нацрт Закона о бесплатној правној помоћ. Поставља се питање ко ће бити пружалац услуге у новом закону? Да ли ће то бити у надлежности јавног сектора (који чини државни, покрајински и локални органи, организације и институције које оснивају држава, покрајина и локална самоуправа, укључујући и јавне агенције, фондове, јавне службе, јавна предузећа итд.), НВО, Правне клинике у склопу факултета или адвокати?

За сада је јасан и недвосмислен став већине Адвокатских комора, да бесплатну правну помоћ искључиво пружају адвокати и да је други субјекти у будућности неће вршити. Шта ће бити са Правним клиникама на факултетима? Да ли ћу им бити одузета овлашћења која су до сада имала, оставивши им само право на опште информисање грађана?

Опедељење за адвокатуру стекла сам кроз пружање бесплатне правне помоћи на Правним клиникама из области породичног и радног права. Обука клиничара из радног права траје два семестра и састоји се из две целине. Прву целину чини 30 часова обуке који су подељени у 10 недеља. Клиничари на обуци надограђују већ стечено знање из области радног права, злостављања на раду и дискриминације. Такође, уче се правној етици, поступку са странкама на клиници (пријем странке, разговор са странком). Посебни акценат се ставља и на обнављање и надоградњу процесног права, укључујући и писање правног мишљења, као и израду и анализу основних судских поднесака. На самој обуци значајан део је посвећен симулацији рада са странкама који служе за практичну проверу стечених знања. Након што се заврши први део обуке, најбољи студенти прелазе на други део који се састоји у несамосталном раду са странкама. Клиничари на обуци придружују старијим клиничарима који већ пружају бесплатну правну помоћ и у раду са њима стичу практичне вештине. На крају циклуса обуке, клиничари су у потпуности оспособљени за самостални рад са странкама, под супервизијом адвоката и професора. На другој години клинике (трећи и четврти семестар) клиничари пружају помоћ уз супервизију адвоката и професора.

Клиника грађанима пружа примарну правну помоћ у области радног права, злостављања и дискриминације на раду. То подразумева да грађани могу од клиничара захтевати правну информацију, правни савет, евентуално и модел иницијалног правног поднеска за покретање одговарајућег судског поступка (парничног и управног).

Поставило се питање на клиници: „Да ли ће моћи странка да се снађе на суду“? Колико год ви дали правних информација, савета, подршке и самих написаних иницијалних аката, странка је била препуштена на милост и немилост систему правосуђа, зато што су адвокатима и клиничарима руке биле везане, због непостојања заступања пред судом. Законом о бесплатној правној помоћи, дозвољава се заступање пред судом. Зашто се не би дозволило клиничарима заступање пред судом под супервизијом адвоката?

Не можете рећи, да студент који је положио испит, прошао обуку, уложио време на читање закона и других прописа, истраживање судске праксе, прелиставања разних модела поднесака, да би написао поднесак за странку који ће проћи контролу адвоката, где долази до измене, допуне и коначне верзије тог поднеска, да тај исти студент не би умео да заступа свој рад пред судијом у присуству адвоката? 

Дуги низ година политика факултета уопште се није ослањала на побољшање образовања студената кроз праксе и остале активности, тако да адвокати (који су студирали у то време) били су  лишена разних погодности које имају данашњи студенти. Увођењем Правних клиника, студенту се даје могућност праксе тј. примене теорије кроз писање поднесака. Доношењем Закона о бесплатној правној помоћи дала би се могућност да поред писања поднесака имају право приступу и заступању пред судом под супервизијом адвоката.

Адвокати немојте укинути праксе студентима на Правним клиникама. Будите им узор као што сте до сада били.

чланак објављен на страници Адвокаске коморе Србије

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!

Podržimo inicijativu Marije S. Dedović

image-0.02.01.6855458813c05317bfaf263607b40394ba1b32043cf4b9e41e540d597d5697fa-v.jpg

Iako među prijateljima nemam puno penzionera, verujem da ima dosta onih čiji su roditelji, bake i deke u toj grupi, te stoga i postavljam ovaj tekst.
„Privremenim umanjenjem penzija“ (čitaj otimanjem), indirektno su oštećeni i svi oni, koji zbog nemogućnosti zaposlenja u R. Srbiji još uvek žive na grbači svojih roditelja, prevashodno.
Udruženja penzionera USPS i USPVLS, pokreću narodnu inicijativu za izmene zakona iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), kojima su na diskriminatorski način umanjene penzije, obustavljeno redovno usklađivanje svih penzija i podržavljeno upravljanje Fondom PIO.

Sada će tim istim penzionerima biti „poklonjen“ koji dinar u vidu povećanja penzije za par % , što je sramno!!!
Donaciju penzionera državi, putem ovog „privremenog umanjenja“ od 2014. godine, niko ne pominje u tom kontekstu.

Inače, najlakše je udariti na najslabije. Državni aparat još samo lapot da uvede u KZ, izmenama i dopunama (lapot je, inače, običaj senicida u Srbiji – ubistvo roditelja ili starijih članova porodice kada njihovo izdržavanje [čitaj nedoprinošenje izdržavanju] postane preveliki teret za porodicu), nad svima koji su zašli u godine.

Dok je letos dobar deo vladajuće elite preplanuli ten dobijao na egzotičnim ostrvima, naši penzioneri ni svoja stečena prava ne mogu da koriste i da bar privire do najbliže banje.
A od brčkanja, većina je jedino mogla da priušti aranžman „noge u lavoru“ i da upotrebi maštu uz zvuke talasa sa TV (dok se i mašta ne oporezuje).

Uz najavljeno povećanje umesto klin čorbe, za dobar deo penzionera, možda se nadje i parče mesa na stolu ( čisto da se podsete da su i oni ljudi a ne kučići koji glođu koske…Mada ni kucama se više ne daju. Sada postoje i keksići za ljubimce. Naravno, naši najstariji nakon kupovine lekova i plaćanja računa konditorske proizvode mogu da vide jedino na rafovima u marketu ili na tv-u – dok ga još imaju).

Zato se organizujmo i prikupimo te potpise!!! Nemojmo biti lenji kao uvek i okretati glavu.
Jer ovo, i slično ovome, se i dešava zato što ćutimo. Otvorimo dnevnu štampu (bilo printanu, bilo elektronsku), između jutarnje i popodnevne kafice, huknemo ili promrmljamo koju psovku…Slegnemo ramenima. Idemo dalje. Imamo mi dovoljno svojih problema. Koga briga? Još uvek nije došao red na mene, Vas…
Takvom pasivnošću i nedostakom empatije, sudelujemo u svemu što se dešava.

PRESTANIMO BITI AMEBE I POSTANIMO LJUDI…DO EPITETA „ČOVEK“ TREBAMO SE MALO I POTRUDITI…
SAD JE PRILIKA!!! IZDVOJIMO MALO VREMENA I POMOZIMO SVOJIM NAJBLIŽIMA, SVOJIM SUGRAĐANIMA I SVIMA ONIMA KOJI ZASLUŽUJU DOSTOJANSTVENU STAROST!

protest-penzionera-novembar-2016-portal-penzin-srbija-beograd-610x457

detaljnije na linku 

Narodna inicijativa za vraćanje penzija – Potrebno 30.000 potpisa!

Промоција Петог океана и Из истог смо легла Гроздане Лучић Лалић

2016-11-13-11-15-58

Дана 11. новембра 2016. године са почетком од 18 часова одржана је промоција  збирке песама „Пети океан“ и „Из истог смо легла“ песникиње Гроздане Лучић Лалић у Удружењу књижевника Србије , ул. Француска бр.7 у Београду.

У препуној сали, светла су угашена на тренутак. Тај тренутак красиле су изговорене речи песме праћене тихим звуцима гитаре. Завршетком песме и осветљењем уседили су говори уредника трибине УКС Миљурка Вукадиновића и књижевног критичара Душана Стојковића.

Глумац Милан- Цаци Михаиловић рецитовао је заједно са осталима песме из две другачије, супротне а у исто време толико сличне збирке песама, јер су се песме надовезивале и преплитале кроз две различите књиге изговорене као једна. Тај прелазак између збирки песама обележила је виолинисткиња Татјана Олујић и пијанисткиња Даринка Пауновић.

Романтика је испунила књижевно вече. Звуци гитаре Уроша Дојчиновића пратиле су речи песме „Зидови гладни твоје љубави“, из збирне песама „Пети океан“

Јесу ли зидови твоје собе

гладни моје љубави,

или међу туђим пркосиш судбини?

О себи ти ништа не бих умео рећи,

осим, да кроз отворена врата туге,

улазе мрачни станари ноћи;

дочекујем их, надам се, једном ћеш доћи.

Тражим ти очи под туђим капцима,

док пода мном дахћу тела небројана,

у мраку лажем себе:

– Крај мене си Јелена!

Пртљаг успомена вучем,

од тежине урњзан у шаке,

окрећем се, очекујем;

једном ћу чути твоје кораке.

Ноћи се котрљају низ калдрме,

често са мојом главом

преспавају на кафанском столу

и не причам тада о теби

и не причам тада о болу.

Мене, те жене не могу да повреде,

кажем мушки, безобразно:

Све су оне исте! За ноћ само вреде!

Свака ми безимена!

Прећутим, да сузе твоје чисте,

још падају у мени малена.

У диму небројених бирцуза,

поручим песму која кида све у мени,

крикнети име свака чаша сломљена,

кажу: Боем! Дошло му тако!

А ја… умирем за тобом, Јелена.

Понекад курву покупим у ноћи

да самоћи искезим зубе,

понекад… неко невино биће,

залута у моје чаршаве туге,

кратко је крај мене свака жена

али ти, увек си ту; Јелена.

И пијан и проклет и трезан,

ја, за кога кажу: -Сваку може да има!

Ни са једном нисам срећан,

тражим те међу зидовима.

Јесу ли зидови твоје собе гладни моје љубави,

или међу туђим пркосиш судбини?

Међу мојим, вечно хода твоја сена.

Чија си проклета Јелена… Јелена… Јелена?

коментар:

Песма, говори о љубави коју могу да доживе само храбри људи а написана је из угла кукавице. Није храбар онај који призна да воли и  који се бори за љубав, већ је храбар онај који пусти љубав да оде…зато што зна да се „љубав“ не може задржати.

Штампање збирке песама „Пети океан“, Гроздана Лучић Лалић добила је на поклон за свој рођендан од Горана Недељковића, Николе Ђурића, Мирјане Мике Радосављевић, Тамаре Симић Дражић, Жарка Вељковић, Слађане Бушић, Милице Радованчев, Немање Драгош, Александра Станић Шкодрић, Огњена Караџића, Бранислава Вељковића, Милене Симеуновић, Александара Божовића, Ане Поповић, Весне Караџић, Дубравке и Млађана Ранђеловића, Младена Бојковића, Милице, Марије, Тамаре и Саре.

2016-11-13-11-31-42

 

 

 

 

 

 

 

 

Konferencija „Komercijalna medijacija u Srbiji“

2016-10-28-15-57-23

Dana 28. oktobra 2016. godine sa početkom od 10 časova u Paleti Srbije, ul. Bulevar Mihajla Pupina br. 2 održana je konferencija povodom početka projekta „Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“ na temu „medijacija u privrednim sporovima: dostignuća i izazovi“.

Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde, Sektor za evropske integracije i međunarodne projekte, u svom uvodnom  izlaganju izjavio je da se zakon o posredovanju u rešavanju sporova počeo primenjivati od 1 januara 2015. godine i da je značajno unapredio pravni okvir u pogledu medijacije. Povodom pregovaračkog poglavlja 23. Ministarstvo pravde formiraće radnu grupu koju ću činiti sudije, predstavnici četiri apelacije, pravosudne akademije, advokature, civilnog sektora dok će savetodavnu ulogu vršiti Vrhovni kasacioni sud, radi promocije i unapređenja medijacije, kao jednog od načina alternativnog  rešavanja sporova. Da bi se medijacija prepoznala doćiće do izmena zakona o sudskim taksama i izmena zakona o parničnom postupku.

Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, zaključio je da je zakon o posredovanju značajan zbog rasterećenja pravosuđa jer dovodi do smanjenja predmeta. Zakon je posebno pogodan za rešavanje potrošačkih sporova, porodičnih, upravnih, sporova iz oblasti zastite životne sredine, krivičnih i prekršajnih sporova povodom imovinsko pravnog zahteva i zahtev za naknadu štete.

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, govorio je da je potrebno  prvo objasniti šta je medijacija i kako se ona primenjuje. Polazeći od toga, da je adovkatura jedna zatvorena profesija i prilično rezervisana za nove stvari, u početku medijacija nije bila prihvaćena od strane advokata, ali korak po korak počelo je da se menja mišljenje. Osnovana je Advokatska akademija koja vrši edukaciju advokata, i nadam se da će i regionalne komore osnivati Centre za medijaciju. Pre dve godine  bili smo u Zagrebu i otpočeli pregovore povodom formiranja spoljno trgovinske arbitraže čiji bi učesnici bili Advokatske komore Balkana.

Gordana Mihajlović, advokat i medijator govorila je da je primena medijacije počela u Drugom opštinskom  sudu i formiranjem Centra za medijaciju. Međutim, nije bio urađen sistem i to je predstavilo najveću grešku. Kada se napravi sistem onda nije bitno ko radi, nije bitna ličnost pojednica, jer  kod  nas je problem  ljudski faktor, ljudi su počeli da vrše samopromocije što dovodi do gubljenja uloge medijacije. Iz suda sam otišla 2005. godine  u advokaturu. Kao advokat, često radim medijacije ali isto tako suočena sam bila da je Centar za medijaciju tražio od moje stranke 25.000 dinara, naravno da je stranka odustala. Rešenje je da država omogući besplatne medijacije, ili donekle besplatne kako bi se ljudima ukazala mogućnost da se upoznaju i shvate šta je zapravo medijacija. U Srbiji ima mnogo kvalitetnih medijatora i ljudi koji se zalažu za proširenje medijacije, tako da se na fakultetima i pravnim klinikama uvode medijacije.

Jasmina Milutinović, predsednik Advokatske komore Čačak, izjavila je da u Advokatskoj komori Čačak osnovan Centar za medijaciju. Organizovane su obuke i edukacije advokata povodom  posredovanja  u postupcima medijacije, ukazala je na to da sudija Ljubica Milutinović vrši obuke sudija i sudijskih službenika u Osnovnom i Višem sudu u Čačku i da se zahvaljujući medijaciji dolazi do uštede u privredi i samom budžetu. U medijaciji važna je stranka, važan je njen cilj i interes, a ne cilj suda ili advokata.

cropped-fb_img_14602316455916.jpg

Da li će Advokatska akademija vršiti obuke advokatskih pripravnika povodom medijacije?

Jasmina Milutinović: Da, Advokatska akademija pored advokata vršiće i obuke advokatskih pripravnika.

Blažo Nedić, Partneri za demokratske promene Srbije, predsednik Nacionalnog udruženja medijatora Srbije, konsultant na projektu “Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“:

„Moramo razlikovati dve stvari što se tiče obuke u medijaciji. Jedna je obuka medijatora koju čini osnovna i specijalizovana a druga je obuka svih onih koji učestvuju u postupku medijacije. Stalno se potencira obuka medijatora, moram da kažem da za 15. godina koliko radim, da svi donatori prave istu grešku ulažu sredstva u obuku medijatora i mi imamo puno medijatora a malo predmeta. Obuka medijatora po našem zakonu traje 5 dana. Neko je jednom  rekao da za svakog obučenog medijatora vi morate obučiti 100 advokata da znaju da zastupaju medijaciju, ja kažem ne 100 nego 1000. Za sada je 8 organizacija akreditovano za obučavanje medijatora, i nijedna od tih organizacija nema problema da privuče i obuči ljude jer se zauzvrat dobijaju sertifikati i osoba se osposobljava da bude medijator. Zasto onda ne bi donatorski novac uložili na obuke učesnika u medijaciji? Zašto advokati nerado ulaze u medijaciju? Zato što ne znaju šta je medijacija, i kada ga stranka pita da li da uđe u postupak medijacije on nema odgovor. Ne zna pravila u medijaciji, gde treba da sedne, kome se njegova stranka prvo obraća itd. Ceo sistem pravnog obrazovanja sveden na to da vam jedini cilj bude izvršna sudska presuda. Najveći problem imamo sa pravobranilaštvom, koje kaže da nema ovlašćenje i koje nije dovoljno upoznato sa postupkom medijacije a zastupa državu i lokalnu samoupravu. Ne može država deklerativno da kaže podržavamo medijaciju a da svojim primerom u sporovima gde je ona stranka ne koristi medijaciju. Vrlo je bitno ustanoviti kontrolu organizacija koje vrše obuke, jer naš zakon propisuje uslove za predavača u organizaciji koja konkuriše za akreditaciji povodom obuku za medijatore. Uslov je samo da ispuni uslove za medijatora ne mora čak da bude medijator. To znači teoretski ako Jasmina dođe sutra kod  mene na obuku  od 5 dana, da će već  sledećeg dana ona moći da bude akreditovani predavač neke organizacije. Ljudi će ući u medijaciju  samo ako veruju da je taj postupak u njihovom najboljem  interesu, a šta je njihov najbolji interes zavisi u svakom konkretnom slučaju. Ne možemo generalizlovati, na primer u prvom slučaju stranci će biti interes da u sporu naplati potraživanje, u drugom da brzo završi spor dok u  trećoj situaciji želi da očuva poslovni odnos itd… Uvek morate imati u vidu da je medijacija dobrovoljna, gde je potrebno najmanje dve strane da se saglase i najvažnije je šta je njihov konkretan interes u tom sporu“.

Ostali učesnici:

Denis Kif, ambasador Velike Britanije; Daniel Berg, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju; Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije; Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije; Aleš Zalar, bivši ministar pravde Republike Slovenije i team leader na projektu „Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“; Gordana Ajnšpiler Popović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ivana Ninčić, konsultant za reformu pravosudne profesije, Ministarstvo pravde Republike Srbije; Nebojša Đuričić, sudija, predsednik Upravnog odbora, Forum sudija Srbije; Božana Jakišić, koordinator Biroa za posredovanje, Privredna komora Srbije; Nevenka Tomašević, menadžer za problematične plasmane, Addiko Group.

Organizatori:

Evropski centar za rešavanje sporova (Slovenija), ADR Centar (Italija), ADR Grupa (Velika Britanija), Partneri za demokratske promene Srbija, Privredna komora Srbije i Pravosudna akademija uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj i Investicionog fonda Ujedinjenog Kraljevstva.

objavljeno na stranici Advokatske komore Srbije

knjiga „Moja genijalna prijateljica“ Elena Ferante

moja-genijalna-prijateljica-omot

Dana 28. septembra 2016. godine sa početkom u 18 časova održano je čitalačko veče u čajdžinici  Salon the tea. Odabrana knjiga za mesec septembar bila je “Moja genijalna prijateljica“ od Elene Ferante. U nastavku prenosim utiske:

Priča govori o životima dve najbolje prijateljice Elene i Line. Njihovo prijateljstvo odpočinje 1958. godine kada su krenule u osnovnu školu. Zašto postaju najbolje prijateljice? Da li ste vaše prijatelje odabrali zato što žive u vašoj blizini, idete sa njima u odeljenje ili ipak postoji nešto što poveže dvoje ljudi bez obzira što ste sticajem okolnosti na istom mestu? Njih dve bile su potpuno različite. I po fizičkom izgledu i po svojim postupcima i navikama koje su činile njihov život. Jedino ih je spajalo nasilje u porodici. Činjenica, da je normalno dobijati batine od strane oca, starijeg brata, za taj period šezdesetih godina prošlog veka bila je uobičajena pojava.

Ko su uzori detetu?

Deci su uzori odrasli sa kojima provode najviše vremena. To su roditelji, učitelji, treneri… i ako ih oni bodre i hrabre da nastave u tom smeru to dete će poslušati i trudiće se da bude najbolje. Učiteljica Olivija, prepoznala je talenat u Lini i bodrila je da uči. Sa druge strane Elena je želela naklonost učiteljice tako da se stalno takmičila sa Lenom. Lena je imala talenat, Elena nije ali je imala volju i želju da uspe. Mnogo je veći trud ulagala od Line da bi uspela da zadovolji kriterijume učiteljice a posle i školskih takmičenja. U to vreme, obrazovanje nije bilo dostupno svakome kao danas. Većinom su se završavala četiri razreda i posle bi se odmah zaposlili. Da bi upisao više razrede potrebna ti je pomoć oko učenja. Učiteljica je predložila privatne časove roditeljima čija su deca trebala da nastave školu. Naišla je na nerazumevanje od strane Lilinih roditelja. Lila je želela da nastavi školovanje, ali pošto je bila maloletna umesto nje odlučivali su roditelji koji su smatrala da je bolje da novac za obrazovanje ulože u porodični posao. Učiteljica, koja je znala da je Lila talenat i napredno dete nije pristala besplatno da joj daje časove. Zašto? Olivija, koja je izabrala da bude učiteljica, da se bavi humanim i plemenitim zanimanjem, koje podrazumeva učenje mladih i napredovanje zasniva na činjenici da ako roditelji imaju novca da ću njihova deca nastaviti i završiti školovanje jer će imati podršku, podticanje od strane nje i ostalih. Naravno, ti možeš sam da pokušaš, kao što je uradila i Lena, međutim nije uspela. Teško je detetu da bez podrške i razumevanja, organizuje svoje učenje pored svakodnevne pomoći roditeljima i da razmišlja o budućnosti koja je neizvesna povodom zaposlenja, ako bi nastavila učenje. Sva deca koje je učiteljica spremala uključujući i Elenu upisali su razrede.

Od tog dela put im se razdvaja. Elena nastavlja školovanje. Dok Lena pomaže roditeljima u obućarskoj radnji. Sada su im ciljevi drugačiji. Lena, želi da napravi savršene cipele koje će prodati za velike pare i nastaviti proizvodnju cipela. Elena mašta da ću napisati roman. Kada krenete drugim putem, živećete isto život koji ću činiti drugi ljudi, druge želje, druge stvari… sve suprotno od onoga šta ste poželeli kada ste bili mali. Lena, pokušava da se vrati na put kojim ide Elena. Čita knjige, samouko uči jezike ali onda odustaje i stapa se sa okolinom, sa okruženjem, koje nema ambicije, ciljeve… koje dane i mesece provodi dangubeći. Odlučuje da se uda, jer misli da će tim potezom pomoći porodici u poslu sa cipelama. Dobija sve što bi Elena želela da ima i bude, to njoj ne znači ništa jer ona želi život kakav vodi Elena. Obe zavide jedna drugoj a to ne žele da kažu. Zato nastavljaju da ćute i da žive život kakav žive, ubeđivajući sebe svaki dan da je odabir ispravno urađen.

0305-1-articwhite-2.jpg

Beba

komentar:

Meni je knjiga izazvala nejasnoću-kako rekoh: ako neko beži od prijatelja do te mere-da identitet menja-onda cela epopeja njihovog odnosa ne izaziva optimizam.

U razgovoru su učestvovali: Nena, Biljana, Nada, Ana, Kristina, Zorana, Tamara, Maja i moja malenkost.

PRAVA LGBT OSOBA

lgbt123

LGBT je skraćenica za imenovanje različitih grupa. Njom se označavaju različite seksualne i polno/rodne osobe.

L (lezbejka je žena koju estetski, seksualno i romantično privlače druge žene, i koja sa       drugim ženama ostvaruje emocionalni, seksualni i partnerski odnos.)

G (gej je muškarac koga estetski, seksualno i romantično privlače drugi muškarci, i koji ostvaruje emotivne, seksualne i partnerske odnose sa drugim muškarcima.)

B (Biseksualnost predstavlja seksualnu sklonost ka osobama oba pola)

T (Transrodnost je oznaka za rodne indentitete osoba (muški, ženski, oba, nijedan), koje se ne uklapaju u tradicionalne binarne modele polno/rodnih podela, odnosno osoba čiji rodni identitet nije jednak njihovom polu)

Pravni okvir:

Ustav Republike Sbije (”Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)

Zabrana diskriminacije

Član 21.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

 

Zakon o zabrani diskriminacije (”Sl. glasnik RS”,br 22/2009

U članu 2, objašnjava pojmove diskriminacije i diskriminatorskog postupanja, dok u lična svojstva uvodi  rodni indentitet i seksualnu orijentaciju. Teški oblici diskriminacije nalaze se u članu 13 stav prvi a član 21, govori o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije. Član 56. predviđa kazne za takvo postupanje.

član 13.

  1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije

Član 21

Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Član 56

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21).

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

 

Krivični zakonik Republike Srbije (”Sl. glasnik RS” br. 85/2005, 88/2005-ispr, 107/2005-ispr., 72/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014), 2012. godine, dopunjen je članom 54a:

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

 

Zakon o javnom informisanju i medijima (”Sl. glsnik RS”, br. 83/2014 i 58/2015)

Zabrana distribucije informacije ili drugog medijskog sadržaja

Član 59

2) akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način.

 

Zakon o radu (”Sl. glasnik RS” br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

zabrana diskriminacije, čl. 18

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Zakon o socijalnoj zaštiti (”Sl. glasnik RS”, br. 24/2011

Načelo zabrane diskriminacije

Član 25

Zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva.

Povodom pitanja obrazovanja, njihova prava nalaze se u Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o učeničkom i studenskom standardu kao i Zakonu o mladima.

 

Zakon o visokom obrazovanju (”Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007- autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015- autentično tumačenje i 68/2015)

Pravo na visoko obrazovanje

Član 8

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje.

 

Zakon o učeničkom i studenskom standardu (”Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 55/2013)

Zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja u ustanovi

Član 36

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se na otvoren ili prikriven način ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, uzrasta, seksualne orijentacije, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, konstitucije ili se podstiče na takvo ponašanje.

Zakon o mladima (”Sl. glasnik RS”, br. 50/2011)

Načelo jednakosti i zabrane diskriminacije

Član 5

Svi mladi su jednaki.

Zabranjeno je svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovnog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva.

            Postepeno uspevamo da prava LGBT osoba uvedemo u razne zakone, kako bi im omogućili  prava i zaštitu koja im je potrebna. U Republici Srbiji, različitost polova predstavlja jedan o uslova za zaključenje braka. Za sada LGBT osobe, kroz institut fraus legis (izigravanje zakona), sklapaju brak. Jer stvaraju veštačku tačku vezivanja (promena državljanstva) u nameri da izigraju materijalno imperativne propise našeg zakonodavstva. Zaključenjem takvog braka i traženjem priznanja strane sudske odluke po Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, dovešće do odijanja priznanja takve odluke. Međutim, vremenom se menjaju  pravila javnog poretka. Javni poredak uvek deluje u obliku i sadržini kakvi postoje u momentu donošenja odluke, a to bi značilo da prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije koji je u članu 2214, definiše brak kao i Porodični zakon ali sa naznakom da će na javnoj raspravi svestrano sagledati mogućnosti zakonskog regulisanja istopolnih zajednica.

članak objavljen na straniciAdvokatske komore Sbrije

Članak govori o pravima LGBT osoba. Moja zamisao je da svake godine objavim članak o njihovim pravima kao i činjenicama šta se promenilo u roku od godinu dana. Prvi članak napisala sam ovde Prava LGBT osoba u Srbiji  taj članak govori o jedinim informacijama koje sam posedovala u to vreme, i akcenat je dat promeni JMBG-a. Do danas, nije pronađeno rešenje, što znači čekamo narednu godinu. Ovogodišnji članak napisala sam sa namerom da pronađem što više prava koji su uvedeni u zakone za sve ove godine. Akcenat ovog članak odnosu se na zaključenje braka u Srbiji. Za sada, LGBT osobe ne mogu da zaključe brak. Ove godine Srbija treba da dobije Građanski zakonik, u kome je ostavljena mogućnost da se razmotri pitanje istopolnih zajednica. Što znači čeka se naredna godina za odgovore na postavljena pitanja.

СЛИКАЊЕ НА МОРУ “ДА или НЕ“

20160818_135336-1

Француски хемичар Жозеф Нисефор Нијепс направио је прву фотографију 1826. године. Први експеримент са фотографијом у боји извео је француски музичар Луј Дик Дорот 1868. године. Његов поступак прављења фотографијe био је компликован тако да браћа Огист и Луј Лимијер 1904. године успевају да поједноставе поступак фотографисања који је тек 1930. године доживео ширу примена фотографије у боји. Произвођачи фотографија били су немачки Агфа и амерички Кодак.

Од прве фотографије до данас, прошло је 190. година. Како изгледа данашња фотографија? Колико данас има произвођача? Живимо у свету технологије. Имамо велики избор могућности да направимо фотографију. Можемо сликати преко телефона, фотоапарата, таблета, лаптопа… итд.

Шта  би требало да представи једна фотографија?

Фотографија треба да представи тренутак које сећање може да избрише. Фотографије су наше успомене. Наша прошлост. Фотографије остају а људи не. Фотографијом показујемо будућој деци ко су били њихови преци.

Сећам се, када сам била мала и са родитељима летовала на мору да смо имали традицију да када се вратимо са одмора у породични албум ставимо нашу заједничку фотографију. Једну фотографију, заменио је фотоапарат са 36 фотографија. Један фотоапарат са 36 фотографија, заменио је дигитални фотоапарат. Дигитални фотоапарат заменио је мобилни телефон. Са колико се слика враћате са годишњег одмора? Да ли је ваш породични албум замењен електронским албумом који види цео свет ако вам је профил откључан на друштвеној мрежи?

Некада си прво видео призор, застао и дивио му се, пожелео си да ти тај предиван поглед остане у сећању што дуже и онда си желео да тај тренутак забележиш кроз фотографију.

Данас, ти сликаш, обришеш, сликаш, (опет обришеш јер није добар угао), сликаш, фотографија прође кроз разне филтере доведеш је до савршенства и избациш на друштвену мрежу па тек онда погледаш у призор и уживаш у њему.

Седим у кафићу на обали мора, испијам полако кафу и прелиставам новине чекајући пријатеље. Поглед ми привлачи плаветнило мора и сунчеви зраци који се пресликавају на њему. Остављам новине по страни, испијам још један гутаљ кафе и дивим се призору који ме окружује. Видим са моје леве стране девојку са селфи штапом како покушава да се слика. Неспретна је. Из даљине приближава се младић. Пролази поред девојке и застаје зато што му је нешто рекла. Узима њен телефон и слика је. Убрзо су један поред другог. На њиховим лицима осмех се појављује. Помислим, како ће бити лепа ова љубавна прича. Море, два странца и случајни сусрет. Али у наредном тренутку он опет узима телефон и слика је. Очигледно јој се није свидела првобитна фотографија. Опет јој даје телефон. Она паралелно гледа у телефон и у њега. Да ли сада њена слика пролази кроз филтере? Зашто она не види своју лепоту коју види младић на њој. Рукују се. Ветар је дунуо и пренео ми део њиховог разговора. Дечко је засмејава а она гледа у телефон. Ко ће победити дечко или телефон? Победио је телефон. Девојка није ни приметила да је дечко отишао.

Пријатељи су стигли. Како је прелеп поглед. Хајде да се сликамо, говоре. Насмејем се и треп… селфи је готов. Окачен,чекиран и тагован.

Отуђили смо се једни од других. Уместо да нас зближи технологија она нас полако али сигурно раздваја. Опседнути смо сликањем и не примећујемо људе око себе. Сређујемо слике и на слици изгледамо савршено али не и пред огледалом. Дражи нам је коментар неке особе која пише да смо лепи него присуство особе која се налази поред нас. Више имамо лајкова на сликама него изговорених реченица размењених са људима са којима живимо.

Ви управљате фотоапаратом а не он вама, не заборавите то 🙂