priče

Priča majke Ljiljane Marenović

Ovo je priča  Ljiljane Marenović iz Kraljeva, majke čije je dete ukradeno 1983. godine iz porodilišta u Čačku.

fm_150x112_20141222175054 (1)Kako je protekao porođaj ?

Porodila sam se 30.10.1983. godine u bolnici „Dr. Dragiša Mišović“ u Čačku. Porođaj je bio prevemeni, doktorka – ginekolog Lj. S. i babica  bile su prisutne. Rodila sam dva dečaka, blizance. Jedan je bio težak 1300 g a drugi 1200 g , to su mi saopštili ali nisu mi pokazali bebe, već su me premestili u drugu sobu.

Pitala sam osoblje u bolnici da mi kažu šta je sa mojim bebama, ali niko od njih nije smeo ništa konkretno da mi kaže. Njihovi odgovori su me upućivali da ću sve potrebne informacije dobiti od doktora.

Nakon toga je došla doktorka B, pedijatar i saopštila mi da se oba deteta nalaze u teškom stanju. Jedan otežano diše a drugi moram da citiram doktorku, jer te reči mi ne izlaze iz glave “ drugi povremeno prestane da diše, ali ga ja čvrknem i on nastavi da diše“!

Posle dva dana doktorka mi je saopštila da jedan od njih dvojice ne diše, da je preminuo. Drugog su zadržali narednih mesec i po dana, a ja sam morala da napustim bolnicu.

Tih mesec dana i jače su mi govorili da ne znaju da li je beba dobro ili ne, takoreći status KVO. Prve informacije o stanju mog deteta dobila sam od doktorke K. koja mi je rekla da je njegovo zdravstveno stanje neznatno bolje.

 fm_150x112_20141222175054 (1)Kakva je bila dijagnoza bebe koja je preminula?

 Izliv krvi u mozak.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li je vršena obdukcija?

Obdukcija nije izvršena. U bolnici su mi rekli da će oni obaviti sahranu, da ne moram ja da se mučim oko toga. Ja sam 2002. godine tražila  potvrdu od JKP Čačak i rekli su mi da u novembru nijedno muško bezimeno Marenović nije sahranjeno.

fm_150x112_20141222175054 (1)Zašto ste tražili za ceo novembar 1983. godine?

Zato što beba ima tri datuma smrti. U potvrdi o smrti, koja je inače bez potpisa i pečata, piše 1.11.1983, u dečijem protokolu piše 31.09. pa prepravljeno na 31.10.

marenović

fm_150x112_20141222175054 (1)Kako je to moguće?

Moguće je (ironični smeh), dešavaju se štamparske greške.

 

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta su rekli za drugu bebu?

Da beba ima mentalni poremećaj. Da se nadalje sama snađem.

fm_150x112_20141222175054 (1)Kako je sada to dete?

Sin mi je odrastao čovek. Završio je fakultet i oženjen je. Ona dijagnoza uopšte nije tačna.

fm_150x112_20141222175054 (1)Kada ste krenuli u potragu?

U novinama sam pročitala članak o nestalim bebama od gospodina  Manojlovića iz  Sokobanje. Iz tog članka, uvidela sam da nemam potrebnu dokumentaciju i krenula sam da je prikupljam. Na samom početku doživela sam barijeru, zatvorena vrata za svako moje postavljeno pitanje. Njihovi nebulozni odgovori vodili su me do očaja, izgubljenosti i zbunjenosti, da se zapitam „da li se oni šale ?“ Omalovažavanje je išlo do tolike mere da kada sam se na šalteru za informacije obratila za pomoć u vezi prikupljanja ostale dokumentacije, rečeno mi je :

„kod nas dođe čovek na konju i na njega natovari pune torbe papira, dokumenata, ode do šume tu ostavi torbe pune papira i zapali“

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta je dalje bilo?

Obratila sam se gospodinu Manojloviću. Puno mi je pomogao. Usmerio me je kome da se obratim, šta da tražim, da sve ide pismeno. Za sve ove godine, prikupila sam nešto od dokumentacije. Dovoljno da se pomerim sa mrtve tačke ali nedovoljno da nađem svog sina.

marenović2

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li ima još porodica iz Čačka koja traže svoju decu?

Ima… Dvadesetak porodica  iz Čačka traži svoju ukradenu decu.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li je neko uspeo da pronađe dete?

Za sada ne, iz razloga zato što državni službenici ne žele da nam izađu u susret i omoguće da se ova potraga već jednom završi. Ali, to ne znači da mi roditelji treba da odustanemo od potrage! Ja sigurno neću…

Ivan Ercegovčević

Andreja Boskovic

Priča majke Zorice Pajić

fm_150x112_20141222175054 (1)Recite nam kako je sve počelo ?

Suprug i ja živeli smo u vanbračnoj zajednici. Zatrudnela sam 1993. godine. Iako je u Petrovcu na Mlavi postojalo porodilište, ja sam po preporuci bliske rođake mog supruga – M.P., koja je po struci lekar, celu trudnoću kao i sam porođaj obavila u Beogradu, u Višegradskoj. Imala sam poverenje u M.P. i na samom početku trudnoće ništa nije delovalo sumnjivo.

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li Vas je rođaka porodila?

– Ne, na zvaničnom dokumentu, na mestu gde treba da piše ime glavnog akušera napisana su dva znaka pitanja. Kasnije sam saznala da je reč o doktoru R. Porođaju je prisustvovala i babica Đ.,koju sam tada prvi put videla.

Cela trudnoća, zapravo nije vođena po uobičajenoj proceduri. Ja sam uvek odlazila na kontrolne preglede van radnog vremena doktora koji mi je vodio trudnoću i iz tog razloga ja sam posedovala veoma malo dokumentacije o vođenju trudnoće. Kasnije mi je bilo jasno da je sve to urađeno smišljeno i planski.

fm_150x112_20141222175054 (1)Kada ste se porodili, šta se dalje događalo?

– Rodila sam dečaka, dana 02.10.1993. godine u Beogradu, u GAK Višegradska. Beba je rođena živa i zdrava. Iako je dobila ocenu osam na rođenju, nije mi dozvoljeno da vidim bebu. Navodili su razne razloge.. Da ima žuticu, da je bolje za mene da ga još ne vidim… 

fm_150x112_20141222175054 (1)Povodom toga šta ste preduzeli?

– Ubeđivala sam medicinsko osoblje da mi dozvoli da odem do bebe, ali mi nisu dozvolili. Onda sam ja otišla, krišom, sa još jednom porodiljom iz sobe, do prostorije gde su bile bebe. Dok sam ga gledala kroz staklo prišla mi je medicinska sestra rekavši „lepo vam je dete, zdravo je, ne brinite Vi, slobodno se vratite u svoju sobu i odmorite se“. Osetila sam mir u duši i nemo sledila njena upustva.

Ona je, zapravo, samo potvrdila ono što sam i ja sama videla. Moje dete se nije ni po čemu razlikovalo od ostalih beba.. 

Majka je prestala da priča. U sobi je zavladala tišina. Ćutala je izvesno vreme a onda nastavila da govori:

– Sutradan… sutradan je u sobu ušla vrlo lepa i zgodna mlada žena, koji nikada do tada nisam videla.Na sebi nije imala medicinsku uniformu, naprotiv.. Izgledala je vrlo atraktivno, lepo obučena! Kroz blagi osmeh saopštila mi je da moram biti smirena jer mi je umrla beba, da sam mlada i da ću imati još dece. Od tada, ne znam šta se dešavalo. Bila sam u šoku, davali su mi lekove i neke papire da potpišem. Nisam bila svesna. Sve je postalo konfuzno i delovalo mi je kao san iz kojeg sam želela što pre da se probudim…

fm_150x112_20141222175054 (1)Da li ste videli bebu?

– Nismo. Moj muž je tada došao i tražio da vidi dete, ali ga je sin njegove rođake D.P. ( tada je bio muzičar a sada je ugledan doktor) ubedio da to ne treba da radi. Tom prilikom sreo je doktora koji je mene porodio i pitao ga šta se desilo sa našom bebom. Odgovorio je da je porođaj protekao dobro i da je sa bebom sve bilo u redu, ali da on ne zna šta se dalje dešavalo. Bilo mu je čudno da je beba tek tako umrla.

Hteli smo da obavimo sahranu našeg deteta , ali nam je rečeno da bolnica sahranjuje bebe. Tada je moj muž pitao:“da li kod Vas plaćamo, i kolika je cena sahrane?“

Jedna medicinska sestra za šalterom je rekla: „za vas su platili“ ali druga sestra se ubacila u razgovor rekavši:“ne plaća se“!

fm_150x112_20141222175054 (1)Šta se dalje događalo?

– Kod mene je uvek postojala nekakva sumnja u priču koju su nam rekli u bolnici, ali su me ubeđivali da je sve to uzrokovano stresom koji sam doživela. Slušajući priče o nestalim bebama postala sam ubeđena da se i meni to isto desilo. Tragajući za istinom uspeli smo da otkrijemo niz nepravilnosti oko slučaja neše bebe. Npr. tražili smo od ‘JKP pogrebne usluge’ da nam zvanično saopšte gde je sahranjeno naše dete. Rekli su nam da muško Pajić novorođenče nije sahranjeno ni na jednom groblju u Beogradu i da nije prošlo kroz kapelu!

Obdukcioni nalaz potpisao je doktor Đ.K. (trenutno nije u Srbiji) i to, kako je navedeno u dokumentacji, obdukcija je obavljena posle pet meseci od smrti deteta. Na tom nalazu postoji šifra ‘STARRY SKY’, za koju nikada niko nije objasnio šta tačno ona znači. Zna se da ta šifra postoji na svakom nalazu gde postoji osnovana sumnja da je reč o krađi beba. Mnogi roditelji to mogu da vam potvrde.

starry

fm_150x112_20141222175054 (1)Od dokumentacije, šta posedujete?

 – U opštini Savski Venac najpre su nam rekli da je dokumentacija uništena u poplavi, a kasnije smo od njih dobili samo kopiju upisa u matičnu knjigu rođenih i umrlih. 

Potvrdu o smrti, kao najvažniji i ključni dokaz, nikada nismo dobili. U ovom slučaju izgleda važi pravilo:

NEMA LEŠA – NEMA ZLOČINA!

Ivan Ercegovčević

Andreja Boskovic

Ivan Miljković

U slučaju koji nam je ispričao Ivan Miljković, koji je zajedno sa svojom porodicom  od 2003. godine  u privatnoj istrazi i borbi za istinom, zakonom i pravdom, dolazi se do činjenica i materijalnih dokaza koji potvrđuju da je krađa beba čist organizovani kriminal koji je iz godine u godinu sve moćniji i nedodirljiviji, jači i od same države. To ćemo vam i dokazati u daljem tekstu.

Grafikon Ivan M.

Gornji grafik, koji predstavlja  odgovorne za krađu brata blizanca Ivana Miljkovića preveden u tekst izgleda ovako:

1979. godina – Organizaciona struktura lica:

1. S. R. (babica) – porodilište u Svilajncu

2. Ginekolog – porodilište u Svilajncu

3. Pedijatar koji je potpisao uput za Beograd – DZ „Resava“ Svilajnac

4. P. M. (babica koja je bila u pratnji beba za Beograd) – porodilište u Svilajncu

5. S. S. (matičarka) – SO Svilajnac

6. Lekar na institutu za neonatologiji u Beogradu

7. Načelnik odeljenja neonatologije

8. Lice koje je konstatovalo navodnu smrt

9. Matičar SO Savski venac

10. Radnik PU Svilajnac koji je nadležan za JMBG

11. Radnik PU Svilajnac koji je nadležan za državljanstvo

12. NARUČIOCI BEBE!!!

Od 2003. do 2014. godine

  1. S. S. – matičarka SO Svilajnac
  2. N. M. – referent za overe u SO Svilajnac
  3. Z. R. – načelnik matične službe
  4. Sekretar SO Svilajnac
  5. Pravnica SO Savski venac, Beograd
  6. Pravnica instituta za neonatologiju
  7. N. D. (poručnik) – načelnik OZUP- a PU Jagodina
  8. Načelnici PU Svilajnac
  9. OJT – Svilajnac
  10. OJT – 2. OJT- a – Beograd
  11. Sudija drugog osnovnog suda – Beograd
  12. Istražni sudija – Beograd
  13. R. G. – šef odseka matične službe u Svilajncu
  14. Narodna skupština Republike Srbije
  15. Nekadašnja predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović i članovi radne grupe za utvrđivanje istine o krađi beba – oni su zaštitili ovakav vid organizovanog kriminala najsramnijom, ništavnom odlukom iz 2011. godine, a koja je glasila da su svi slučajevi krađa beba u Srbiji APSOLUTNO ZASTARELI!

Naš sagovornik Ivan Miljković tvrdi da je u slučaju krađe njegovog brata blizanca 1979. godine  reč o klasičnom organizovanom kriminalu:

Ovde se radi o planiranom, organizovanom krivičnom delu protivpravnog oduzimanja (kidnapovanja) bespomoćnog novorođenčeta.

Krivično delo otmice i pravnog ubistva olovkom mog brata blizanca Miljković Nenada izvršeno 1979. godine i traje do današnjeg dana, jer njega niko nije vratio u biološku porodicu.

To znači da je krivično delo u toku, odnosno,  još uvek traje!

Po Ustavu i zakonu Srbije oduzeto mu je pravo na život, razvijanje i odrastanje u biološkoj porodici. Sva izvršena krivična dela su u i dalje aktivna i nikada ne mogu biti zastarela. Zbog svoje težine i štete koju nanose morala bi biti svrstana u genocid! Smatram da je svaki ovakav slučaj dovoljno težak i dokazi koji jasno ukazuju da je ovo državni genocid nad mojom, ali i nad ostalim porodicama koje imaju ovakav problem, a u Srbiji ih ima mnogo.

  Na osnovu čega je vršeno tzv. „tipovanje“ u Vašem slučaju?

 Po mom mišljenju tipovanje je izvršio neko iz bliskog okruženja moje porodice, neko ko je znao genezu predaka i mojih roditelja.

Tipovanje i odabir kome treba ukrasti bebu vršen je na osnovu ličnih sklonosti (poštenje, fizički izgled) i genetskih karakteristika (najbitnije da nema faktora rizika od naslednih bolesti).

  Kako je izvršena krađa Vašeg brata iz porodilišta?

Kidnapovanje, otmica mog brata blizanca Nenada, direktno je izvršena u Svilajnačkom porodilištu. Dana 07.05.1979. godine u prepodnevnim satima, bez saglasnosti i pratnje majke, babica Mira Petković transportuje nas dvojicu u Specijalnu bolnicu za nedonoščad u Beogradu (sadašnji Institut za neonatologiju). Po svemu sudeći imenovana babica je direktni izvršioc krivičnog dela kidnapovanja, odnosno naše otmice. Po zakonu tek rođene bebe bez pratnje majke ne smeju nigde biti prebacivane.

Razlog našeg odnošenja u Stacionar za nedonoščad bio je navodno  – ’malo plodove vode u plućima’..  Glavni dokaz da se radi o otmici jeste da ne postoji nikakav uput, pa samim tim se i ne zna ko je potpisao, ili na reč ugovorio transport beba.

  Šta se dogodilo sa vama dvojicom u Stacionaru za nedonoščad u Beograd?

 Specijalna bolnica za nedonoščad (institut za neonatologiju) jedna je od jakih karika u ovom lancu organizovanog kriminala. To je institucija u kojoj je proglašena NAVODNA SMRT mog brata blizanca i institucija iz koje je dat da živi i odrasta u nekoj novoj porodici, sredini i okruženju.

U institutu za neonatologiju ne poseduju ključne dokaze koji bi potvrdili da je smrt stvarno i nastupila:

  • Ne postoji POTVRDA O SMRTI
  • Ne postoji OBDUKCIONI NALAZ

Ovim dokazujem svoje tvrdnje da je moj brat živ i da smrt nije nastupila!

Od dokumenata koje poseduje Institut za neonatologiju su sledeća:

  • Matični list otpusne liste (br. 601) za mog brata
  • Matični list otpusne liste (br. 602) za mene
  • Otpusna lista za mene

Za mog brata blizanca oni uz matični list otpusne liste ne poseduju otpusnu listu, što je i logično… Na osnovu te otpusnu listu je otpušten i dat novoj porodici!

U više navrata od pravne službe Instituta za neonatologija zahtevao sam da mi izdaju arhivsku dokumentaciju za mene, brata blizanca i majku (koja je naknadno upućena na neonatologiju).

Odgovori su bili da ništa ne poseduju sem navedenih dokumenata, da po članovima zakona nemam prava na uvid u dokumentaciju jer to imaju samo članovi uže porodice (?) i da ne mogu da mi izađu u susret jer im to ne dozvoljava lekarska etika (čuvanje profesionalne tajne).

Očigledno, po njihovom odgovoru se zaključuje da ja više nisam najuži član porodice svom bratu jer on sada ima novi identitet i novu porodicu!

šiptar

  Da li ste se zahtevom obratili JKP Pogrebne usluge?

 U ovoj borbi za istinom i borbi protiv organizovanog kriminala retkost je bila sresti korektne, ažurne i poštene. Takvi su bili u upravi na Novom groblju u Ruzveltovoj ulici u Beogradu.

Jedino su oni bili zaduženi za preuzimanje i sahranu umrle dece u neonatologiji.

U odgovorima po zahtevima jasno piše da ne postoji grobno mesto, niti da je sahrana obavljena. Opet, to je dokaz da smrti nije ni bilo!

U jednom od tih odgovora saznajemo još frapantniju činjenicu: U toku meseca maja, 1979. godine nijedna umrla beba iz specijalne bolnice za nedonoščad nije sahranjena. Dakle, nema potvrde o smrti, nema grobnog mesta… To znači da je moj brat blizanac živ!

Od rođenja, preko pravnog ubistva, do novog identiteta – II  deo

Imate li još dokaza da je Vaš brat blizanac živ?

 Jedan od dokaza je i tvrdnja glavnog inspektora PS Svilajnac da je Nenad Miljković (moj brat) BIVŠI!!

Naime, pomenuti inspektor u svom zvaničnom dokumentu, koji je zaveden pod brojem 205 – 320/14 jasno tvrdi da Nenad sada ima novi identitet..

SLIKA BIVŠIKakvi su se propusti desili u porodilištu u Svilajncu nakon porođaja?

 Još pri popunjavanju prijava o rođenju u porodilištu napravili su da je od dva rođena blizanca rođen samo jedan, što dokazuje da je reč o planiranom, a kasnije i izvršenom krivičnom delu otmice mog brata blizanca.

Jedna prijava popunjena je ćirilicom, a druga latinicom.

Babica Savić Rada  u prijavama je upisivala različite podatke o roditeljima. U prijavi o rođenju za mog brata blizanca, u rubrici ’Da li je majci umrlo dete do jedne godine?’ jasno stoje naznaka – NE. To, opet dokazuje da je živ.

 Na osnovu prijava o rođenju i upisa u matičnu knjigu rođenih, mom bratu i meni dodeljeni su identični matični brojevi – 0705979723923. To je urađeno zbog statistike, jer ja izvršeno preklapanje. Upisom u MKR u drugom gradu sa novim identitetom i novim jedinstvenim matičnim brojem građana, u statističkim podacima javio bi višak rođenih.

 Šta se dešava sa upisom u knjigu državljana? Da li je i tu bilo nepravilnosti?

 U knjizi državljana na strani 73, IV knjiga pod rednim brojem 7590, dana 10.05.1979. godine izvršen je upis mog brata.

Istog tog dana izvršen je neviđeni zločin i krivično delo..

Matičar matične službe SO Svilajnac protivzakonito precrtava upis mog brata i u istu rubriku upisuje drugo lice – Petrović Verica iz Jagodine (tadašnje Svetozarevo).

Reč je o čistoj arbitrarnosti državnih organa, odnosno popunjavanju rupa za statistiku. Međutim, ni to im nije bilo dovoljno, pa od 2003. godine vrše nova, još teža krivična dela

 • Matičarka Svetlana Stojanović, dana 14.11.2003. godine samovoljno u KD upisuje osnov brisanja!

Tog dana kada smo od nje zahtevali uvid u KD, a matičarka na naše oči i u našem prisustvu popunjava rubrike 7 i 8 – datum i osnov brisanja iz KD i upisuje datum 02.07.1979. godine kao datum navodnog izveštaja o smrti koji je ona lično napravila.

Počinjeno krivično delo sam odmah prijavio nadležnim organima, ali PS Svilajnac ni tada nije reagovala.

 

 • R.Z. dana 09.02.2004. godine donosi protivpravno, ništavno rešenje (br. 204-28/04-01) i direktno vrši PRAVNO UBISTVO mog brata!

Kroz ovo rešenje imenovani R.Z. sprovodi dva lica i to protivzakonito upisanu Petrović Vericu i jedino valjano upisanog mog brata Nenada Miljkovića.

  Kakve propuste je napravila matična služba SO Savski venac?

Najveći kriminal i izvršenje krivičnih dela upravo je u ovoj instituciji, gde su činjenice smrti upisivali blanko, bez potvrde o smrti van zakonskih rokova upisa u matičnu knjigu umrlih (MKU).

U više navrata od pomenute institucije zahtevao sam izvod iz MKU , fotokopiju strane upisa u MKU i najbitniji dokument – potvrdu o smrti. Dobijao sam sledeće:

  • Dana 13.11.2003. godine u SO Savski venac u matičnoj službi po zahtevu u kome tražim potvrdu o smrti, dobijam potvrdu (o navodnoj smrti) kucanu na PISAĆOJ MAŠINI – br. 200-2-79/03.

Na ovoj potvrdi pojavljuje se još jedan dokaz da je moj brat živ – broj 200 je klasifikaciona oznaka za žive, a kalsifikaciona oznaka za mrtve je 203.

Tadašnja pravnica, zamenica načelnika matične službe SO Savski venac, umesto bolničke potvrde o smrti, na pisaćoj mašini kuca potvrdu u kojoj svojim potpisom tvrdi da je „umrlo“ dete Miljković, ne u zdravstvenoj ustanovi, nego u Beogradu, u ulici Cara Haula Salasija! Čak nema ni naznake da li je prvi ili drugi blizanac u pitanju..

Pomenuta M. N je, kao pravnica znala da zloupotrebljava službeni položaj, daje lažne iskaze u lažnoj potvrdi i dr. krivična dela.

  • U vezi sa sledećim zahtevom u kome ponovo tražim izvod iz MKU i potvrdu o smrti, dobijam odgovor pod brojem 31-202/2003 dana 23.12.2003. godine.

U ovom odgovoru umesto klasifikacione oznake 203 (za umrle) dokument je zaveden sa klasifikacionom oznakom 202- što predstavlja oznaku za venčane! Pretpostavljam da je ovim odgovorom htela da mi nagovesti da se moj brat venčao…

protest kv

Ivan Ercegovčević

Andreja Boskovic

NEMA ZASTARELOSTI SLUČAJA