Promocija knjige „Od sada bez straha“ Bebe Bajalski

20229165_10212274538251943_1302611691945397169_n

Promocija knjige „Od sada bez straha“ Bebe Bajalski održana je u ponedeljak, 17. jula u Delfi Caféu u SKC-u. O tome kako da pretvorimo strah u životnu energiju pored autorke govorili su dr Marija Đorić, politikolog, dr Nevenka Popovic-Šević, stručnjak za marketing, i advokatski pripravnik Andreja Bošković.

Knjiga „Od sada bez straha“ Bebe Bajalski je ispovest žene koja je naučila kako da savlada strah i iskoristi njegovu snagu. Pisana je kao vodič namenjen svakome ko nastoji da se oslobodi strahova i otvori sebi put ka ispunjenom životu.
„Naslov ’Od sada bez straha“ izabrala sam jer sam želela da svako ko je pročita kaže sebi upravo to: Od sada bez straha, idemo! Danas je u ljudima prisutna specifična vrsta straha i to gotovo u svakom segmentu života: strah od ljubavi, gubitka posla, strah od gubitka zdravlja… I ja sam se u životu mnogo čega plašila i u ovoj knjizi ima mnogo ličnog iskustva. Meni je da prevaziđem svoje strahove pomogao moj otac Risto Bajalski, kome sam i posvetila ovu knjigu, i rešila sam da i ja makar probam da pomognem drugima. Biću srećna ako svako nađe deo sebe u ovoj knjizi i počne da živi život bez straha ili bar sa manje straha.

Marija Đorić je istakla da smatra da je čovek generalno biće straha gotovo od samog dolaska na svet. „Naravno i ja imam svoje strahove, ali me je knjiga Bebe Bajalski naterala da razmislim o tome čega se plašim i šta sve mogu da promenim u svom životu. Smatram i da je ova knjiga pravi dragulj u Laguninoj produkciji jer ovo nije jedna od onih knjiga iz popularne psihologije. Ona vas prosto budi iz neke učamalosti u koju svi pre ili kasnije upadnemo, uliva vam hrabrost i tera vas da uzmete život u svoje ruke i u pravom smislu reči počnete da živite život.“

Nevenka Popovic-Šević je istakla da je strah primarna emocija koja je možda i najdirektnije povezana sa budućnošću. „Beba nam pokazuje kako da se suočimo sa strahom, prihvatimo ga, priznamo da je tu, i onda u okviru te transformacije prihvatimo životne izazove. Jedan od načina je da živimo u sadašnjosti, živimo trenutak, slavimo život… Detaljnim tumačenjem proživljenih događaja, u kojima će svako od nas prepoznati i svoja iskustva, Beba Bajalski nam demonstrira principe na kojima moramo zasnovati svoje postojanje kako bismo se uspešno suočili sa osećajem ugroženosti“, zaključila je Popović-Šević.

Andreja Bošković je rekla da joj je ova knjiga mnogo pomogla da prevaziđe neke strahove, da joj se dopada to što je Beba ovu knjigu posvetila ocu, jer prema njenim rečima svi negde žurimo, i zaboravljamo prave vrednosti, pa i porodicu. Ona je dodala i da bi svakom preporučila ovu knjigu jer smatra da je oslobađanje od straha prvi korak ka boljem i lepšem životu.  

19961478_10212267555157370_9070824545312943028_n

Knjigu „Od sada bez straha“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari http://www.delfi.rs i na sajtu http://www.laguna.rs.

članak preduzet sajta Lagune

 

knjiga „SEVEROZAPAD“ Zejdi Smit

Sagledavanje knjige iz različitih uglova

274395837522ae49772f81972921438_330x468

 

Dana 21. aprila u 18 časova, održano je čitalačko veče u kafiću „The School of Life Belgrade“ ulica Molereva broj 3 u Beogradu.

Ovo je roman o Londonu. Priča o velikom gradu. I o deci velikog grada.

ana stoj

Ana Stojanović, moderator u „Klubu čitalaca“ konsultant i urednik

UTISAK O KNJIZI SEVEROZAPAD:

Severozapad–slojevit roman koji preispituje sustinu price. Igrajuci se formom i stilom Zejdi Smit nam jasno stavlja do znanja da prica nije jednostavna stvar, sa jasnim granicama ili urednim pocetkom, razradom i krajem. Dogadjaji nisu uvek ocekivani, opravdani ili lako razumljivi i njihov znacaj se menja u zavisnosti od tacke gledista. U gradu koji vezujemo za glamur i bogatstvo, Severozapad je cetvrt Londona gde zive obicni ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Koliko okruzenje i drustvene norme odredjuju razvoj licnosti? Uspeh u drustvu? Izmedju ostalog, Zejdi Smit nudi jedan predivan opis radjanja prijateljstva u ranom detinjstvu i prati sve izazove, komplikacije i protivrecnosti koje slede s godinama. Njen stil pisanja lezi negde na granici izmedju proze i poezije i oseca se velika sloboda duha.. Slike koje nam se javljaju dok citamo mene podsecaju na poentilizam: tu je nebrojeno mnogo sitnih, naizgled nepovezanih ili kontradiktornih tackica koje zajedno cine jednu jasnu ali suptilnu sliku.

Beba Bajalski komunikator-pregovarac www.vortimer-consulting.com

Beba Bajalski
komunikator-pregovarac
http://www.vortimer-consulting.com

Moje misljenje:

Pitanja postavljena u knjizi jesu filozofski i ljudski opravdana,jer moral je u neverovatnom padu danas u drustvu.
Ali nacin i jezik,stil pripovedanja zarad postavljanja ovih dobrih pitanja se meni licno nije dopao.
Previse mi je razvuceno,jezik nezanimljiv,dijalozi nezanimljivi.predugo se sve to razvlaci,nema mi dinamike.
U poredjenji sa tako vaznim filozofskim pitanjima,koje si navela u svojem misljenju o knjizi- meni licno se cini nezanimljivim stil kojim se ta pitanja postavljaju.
Opet meni licno ( a ukusi su razni i o njima se ne diskutuje) se ne svidja sto se pitanje pomoci izrazava kroz prizmu novca- novcane pomoci ( odnosno novcane prevare).
Meni bi zanimljivije bilo da se pitanje pomoci nekome ogleda kroz model nevezan za novac: pomoci coveku u bolesti znaci doneti i casu vode- sto nekad mnogo znaci. Pomoci coveku posle razvoda dobrim odnosom,prijateljskim ramenom- odlaskom na koncert u pravom momentu i td- su suptilni gestovi pomoci….
Pomoci nekome da se razabere sa svojim ciljem na poslu je jekad sudbonosna pomoc…. I td i td.znaci meni je dosta banalno pripovedanje kroz prizmu novca…. Barem sam ja tako dozvela knjigu.Sve u svemu – meni je knjiga slaba od onih koju necu pamtiti.

Na samom početku spisateljica Zejdi Smit, uvodi čitaoce u tešku dilemu, postavivši pitanje sa kojim se danas srećemo: „Da li treba pomoći čoveku u nevolji“?  

IMG_20150621_132837-1Lea, jedna od glavnih junakinja romana, otvara vrata ispred kojih stoji devojka, koja je  uplašena i u poderanoj odeći  moli za pomoć. Moli da je pusti u svoju kuću, moli da joj pomogne da spase majku, koju su upravo odvezli u bolnicu. Lea je pustila potpunog stranca u kuću. Da li biste vi postupili isto? Taj stranac, moli za novac, jer trenutno kod sebe nema para, sve se brzo desilo, odjednom njenoj mami je pozlilo, hitna pomoć došla je i odvezla u bolnicu. Treba joj novac za taksi, i možda trenutne troškove bolnice. Zahvaljuje se, što je pustila u kuću, jer niko drugi nije, kucala je kod komšija, ali niko ne otvara vrata… novac će vratiti. Da li biste dali novac? Lea je dala novac. Poverovala je u priču, koja je bila lažna. Taj novac nije otišao do bolesne starice, već za kupovinu droge. Lea je u ovoj situaciji ispala naivna. Kako možemo znati, kada stvarno treba pomoći čoveku, a da ne budemo prevareni?

citat iz romana:

Nije svima stalo do tog konvercionalnog malog života ka kome si ti zaveslao, pa veslaš li veslaš. Meni se sviđa moja vatrena reka. A kad dođe vreme da odem, ja stvarno nameravam da svoj kajak zalaufam u plamen pa nek me proguta. Ne bojim se! I nikad se nisam bojala. Većina ljudi se boji, znaš. Ali ja nisam kao većina.

knjiga „POKORAVANJE“ Mišel Uelbek

Sagledavanje knjige iz različitih uglova.

Dana 26. marta u 18 časova, održano je čitalačko veče u kafiću „The School of Life Belgrade“ ulica Molereva broj 3 u Beogradu. 

 

Beba Bajalski komunikator-pregovarac www.vortimer-consulting.com

Beba Bajalski
komunikator-pregovarac
http://www.vortimer-consulting.com

 

U najkraćim crtama izdvojila bih 3 stvari:
– raspad i degradacija drustva danas, amoralnost, nemanje duhovnosti, egoizam, usamljenost
– nešto što će se desiti u najkraćem roku, ovde on navodi islamizaciju, jer islam veruje u tradicije, porodicu, obaveze prema porodici, ali islam je u knjizi uslovna kategorija (po meni), Uelbek vidi ćorsokak današnjeg sistema i društva,pa govori da je velika promena neminovna (jer ovako se dalje nema kud)
– meni je jako zanimljiva situacija poredjenja hrisćanskih žena (umornih od posla,pa kućnih obaveza,koje više nisu privlačne, ili varijanta druga-gde žene služe za zabavu samo-mlađe,ili treća varijanta-gde se žene prostituišu, i muškarci, koji realno te raznovrsne žene razmatraju veoma površno-uglavnom za upotrebno seksualni aspekat. Nasuprot tome prikazuje žene u islamu-harem (mlađa za seks, starija mudrija  itd.)-Ali te žene su zbrinute u braku -izdržava ih muškarac. I onda se postavlja pitanje: gde je zena bezbednija? (Na prvi pogled zvuči čudno-ali ako uzmemo grube fakte iz knjige-a realistično je napisano sve)-onda realno sta to žena ima od grdne emancipacije danas? (Uz emancipaciju ima brdo briga, bori se za opstanak, umorna je, neprivlačna stoga, realno ne uživa u ženstvenosti i zivotu).
Knjiga je jako slojevita-ali bih izdvojila ova 3 sloja.

IMG_0044

Zlatka Pavić diplomirani ekonomista

ZLATKA PAVIĆ:      Osvrt na knjigu dala bih pod naslovom:

Traganje
Da li je čovek osuđen na samoću u XXI veku, kao i u onom prošlom, onom pre kao i nekom budućem?
Da li je osuđen na traganje?
Osuđen?
Traganje je izlaz!
Ulebekov junak traga za sobom i ne znajući da to čini. On živi ovde i sad, ukorenjen u sebi, bez korena u detinjstvu, posvađan sa ocem i majkom, bez korena u svojoj proslosti. Živi istražujući zivot omiljenog pisca Uismansa, odlazeći na mesta gde je  boravio, živeći život kakav je on vodio, odajući se alkoholu i bludnom zivotu, bezeći od savremenog života i iznova upadajući u njegovu zamku.
„…jedino vam književnost može omogućiti da stupite u kontakt s duhom pokojnika i to na način neposredniji, potpuniji i dublji nego što bi ste to postigli vodeći razgovor s prijateljem…“,kaže pisac knjige „Pokoravanje“
Reči:„Gadim se svog života, umorio sam se već od sebe…u suštini , meni je srce okorelo i dima se nahvatalo na terevenkama, nisam ja više ni za šta“, koje izgovara Uismans u knjizi „Na putu“ mogle bi se shvatiti kao moto života glavnog junaka „Pokoravanja“, koji je profesor Univerziteta sa intelektualnim dostignućima , pripada miljeu priznatih ljudi. Pražnjenje intelektualnog naboja traži u susretu sa studentkinjama u prolaznim seksualnim avanturama bez želje za trajnijim vezivanjem i osnivanjem porodice iako je presao četrdesetu godinu. Devojku sa kojom se duže viđa tretira kao ljubavnicu. Strana su mu osećanja zaljubljenosti, neznosti i zanosa. Potrebno mu je samo polno pražnjenje.
Kroz pustoš usamljenosti savremenog života,krećuči se u književnim krugovima prati zbivanja na političkoj sceni Francuske bez želje za angažovanjem. Posle nemira u Parizu i njegovog povratka iz unutrašnjosti, islamisti su zauzeli vlast. Tendencija povratka religije prožima društvo. Na fakultetu ostaju oni koji su na promuslimanskim pozicijama a on odlazi u penziju. Vreme prolazi, naš junak je sve usamljeniji, bolestan, umiru mu roditelji počinje neprimetno da se menja. Jednom prilikom plače neutešno, počinje da razmislja o ženi, nekoj imaginarnoj, kao o potrebi za bliskim ljudskim bićem.
Rober Redize ga poziva da se vrati na fakultet, da prihvati islamski način zivota i obrede.
Glavni lik prihvata preobraćenje u islam, ne zato sto je zadojen idejom Boga, metafizičkim nadahnućem ili filosofskim promišljanjem. Dopale su mu se mogućnosti koje je nudio: udobnost Redizeove kuće, bogatstvo, svidela mu se ideja o posedovanju više žena. Omamio ga je miris sveže ispečenih, toplih i ukusnih  kolačića koje je napravila prva, četrdesetogodišnja žena Redizea, domacica. Istovremeno postojanje druge, mlade petnaestogodišnje žene čije mesto je bilo van kuhinje u krilu njenog vlasnika dalo je polet njegovoj masti. Domacica i ljubavnica na jednom mestu, dok su godine i bolesti kucale na vrata.
„Nekoliko meseci kasnije vratiću se predavanjima i, naravno, studentkinjama-lepim, pokrivenim, stidljivim… Svaka od tih devojaka,koliko god lepa bila, radovaće se i biti ponosna ako izaberem upravo nju,i biće joj čast da samnom deli postelju. One će biti dostojne ljubavi, a ja ću, sa svoje strane, uspeti ljubav da im pružim.“
unnamed

Nevenka Popovic Sevic Profesor na Biznis Akademiji

Jedna od brojnih poruka romana Pokoravanje autora M. Uelbeka jeste sveprisutnija usamljenost i haotičnost življenja savremenog čoveka. Glavni junak Francois je neko ko živi izraženim haotičnim životom, bez ljubavi i emocija, kako od svoje primarne porodice, tako i u okruženju u kome obitava, pa onda i ne čudi da najprisniji odnos koji ima zapravo uspostavlja sa običnom mikrotalasnom pećnicom. On doslovce kroz zivot tumara bez nekog vidnog cilja, i karijerno i emotivno. Francois predstavlja idealni prikaz kako spoljni sistemski događaji mogu oblikovati ljude koji nemaju jasne odrednice u životu.

 
Uprkos tome što ova knjiga ni na koji način ne veliča islamofobiju, veoma jasno daje opis krajnje dekadentnosti zapadnog društva i sekularizovanog hrišćanstva, čime zapravo potencira potrebu savremenog čoveka za povratkom religiji. Kroz mnogostruka pokorovanja, junak istoimenog romana će u stvari videti iskonsku priliku za početak jednog novog života.